Izvor: Vostok.rs, 15.Avg.2012, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto predsedničkih dana Vladimira Putina
15.08.2012. -
Danas se navršilo 100 dana od predsedničke inauguracije Vladimira Putina. Novi šef države zvanično je stupio na dužnost 7. maja 2012. Vodeći ruski politikolozi analiziraju početak njegovog trećeg predsedničkog mandata.
Uoči stotog dana trećeg predsedničkog mandata Vladimira Putina politikolozi su rezimirali rezultate njegovog rada u ovom periodu. Po njihovom mišljenju, Kremlj je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << postao centar odlučivanja, predizborna obećanja se ispunjavaju, ali još uvek nije formulisana nova strategija ekonomske i socijalne politike. Pored stabilne konzervativne većine, koja podržava šefa države, pojavila se i „srednja klasa“, tj. oni što traže ozbiljne i dubinske političke reforme. Eksperti, međutim, različito ocenjuju Putinovu unutrašnju politiku. Jedni kažu da je ipak došlo do „uvrtanja ruku“, a drugi primećuju da nisu preduzete nikakve radikalne mere prema predstavnicima takozvanih „nesaglasnih“ i učesnika protesta.
Uloga Kremlja i trenutni politički kurs
Politikolog Vladimir Slatinov je istakao da se glavne političke odluke sa povratkom Vladimira Putina ponovo donose u Kremlju.
„Putin je iskombinovao uloge predsedničkog kabineta i vlade. On je oko sebe stvorio jednu veliku vladu koja se sastoji od administracije predsednika i vlade Dmitrija Medvedeva, gde su uloge pomešane tako da je izbalansiran uticaj različitih igrača i lobističkih grupa. U celoj toj konstrukciji Putin ostaje vrhovni arbitar, koji zapravo i donosi ključne odluke“, rekao je on.
Putin 2.0: nova verzija bez revolucije
Po mišljenju eksperta, takav model je „dobar za Putina, koji zadržava status dominantnog igrača“, ali zato taj model „ne omogućava da se zauzme neki radikalniji i trajniji politički kurs“.
„Prošlo je već sto dana, a još se ne vidi nova strategija ekonomske i socijalne politike“, smatra Slatinov.
Politikolog je izneo stav da se sadržaj politike danas svodi na dve pojave: to je, sa jedne strane, reakcija na procese u svetskoj ekonomici, a sa druge ispunjavanje konkretnih obećanja iz sedam predizbornih članaka koje je Putin objavio početkom godine.
„Uvrtanje ruku“
Mišljenja eksperata se razilaze u odgovoru na pitanje da li je Putin zauzeo oštriji kurs u unutrašnjoj politici, kako je tvrdila opozicija.
„Nažalost, bojazan povodom ‘uvrtanja ruku’ je bila opravdana. To se odnosi na dva aspekta: prvi je vezan za zakone, a drugi za političku atmosferu. U atmosferi je primetna sve veća konfrontacija“, smatra Slatinov.
On je podsetio da je u martu i aprilu „dovršavana politička reforma Dmitrija Medvedeva“. Između ostalog, usvojeni su zakoni o pojednostavljenoj proceduri registracije partija i izborima gubernatora.
Nevladine organizacije postaju strani agenti
Ruska Duma je danas odobrila zakon po kome nevladine organizacije (NVO) koje se bave politikom i dobijaju novac iz inostranstva dobijaju status „stranih agenata“.
„A zatim, odmah posle prvog ‘Marša miliona’ faktički je otpočela ‘kontrareforma’. Ona se odrazila u tri glavna koraka. To je donošenje zakona o mitinzima, zakona o NVO i zakona o kleveti“, rekao je Slatinov.
Sva tri zakona su izazvala velike diskusije u javnosti. Posle 6. maja, kada je održan opozicioni „Marš miliona“ koji je prerastao u masovne nerede, Duma je usvojila zakon o mitinzima. Tim zakonom su mnogostruko uvećane kazne za prekršaje prilikom uličnih akcija, uveden je obavezan prinudni rad za prekršioce, zabranjen je dolazak na mitinge u maskama i u pijanom stanju, zabranjeno je donošenje na mitinge oružja ili predmeta koji se koriste kao oružje.
Zakonom o NVO sve nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i bave politikom dobile su status „stranog agenta“ i obavezuju se da se registruju kao strani agenti. Poslednjeg dana zasedanja Duma je usvojila i amandmane na Krivični kodeks Rusije, u kojima se kleveta ponovo tretira kao prekršaj. I ovaj nacrt zakona takođe je burno dočekan u javnosti, pogotovo na ruskom Internetu, i izazvao je negativnu reakciju mnogih predstavnika novinarske profesije koji su u njemu videli težnju da se ograniči sloboda govora, pre svega sloboda javnog kritikovanja vlasti.
Politikolog Pavel Svjatenkov takođe je izneo stav da je došlo do „izvesnog uvrtanja ruku“, a ono je bilo usmereno protiv gradske „srednje klase“. „To se tiče i povećanja kazni za prekršaje na mitinzima, i hapšenja mnogih učesnika mitinga“, objasnio je ekspert.
Aleksej Muhin, generalni direktor Centra za političko informisanje, ubeđen je, naprotiv, da se „država i politički sistem uzdržavaju od otvorenih represivnih mera prema predstavnicima takozvanih ‘nesaglasnih’ i učesnika protesta“.
„Ono za šta su skoro svi oni unapred optuživali Vladimira Putina nije se dogodilo, i to je očigledno. Sačuvan je upravo kurs ‘odvrtanja ruku’ i relativne liberalizacije“, smatra on.
Podrška većine
Po Muhinovom mišljenju, osnovni zadatak, koji je stajao pred Putinom posle trećeg izbora za predsednika, bio je da zadrži svoju popularnost.
„Jasno je da je u društvu bila i sada je prisutna izvesna zasićenost Vladimirom Putinom, i opozicija pokušava to da iskoristi... Zaista, rejting šefa države pomalo se koleba i ima perioda u kojima je on bio daleko niži nego ranije. U vezi sa tim Vladimir Putin ima zadatak da ispuni svoja predizborna obećanja, što on u poslednje vreme i radi, i to, kako mi se čini, prilično ažurno i uporno“, rekao je ekspert.
Putinovo doba i Srbija
Kakvi su bili odnosi dveju zemalja posle 2000. i kakve su dalje perspektive?
Prema podacima Fonda „Javno mnjenje“, rejting poverenja u Putina početkom avgusta je iznosio 44%. U martu ove godine Putinu je prema istraživanju verovalo 55% ispitanika, u aprilu 53%, u junu 47%, a u julu se rejting kolebao između 44% i 47%. Anketom Fonda „Javno mnjenje“ obuhvaćena su 64 subjekta Ruske Federacije, ispitano je 3 hiljade stanovnika u 204 naselja.
Politikolog Pavel Svjatenkov izneo je stav da je Putinu pošlo za rukom da „učvrsti svoj legitimitet, te je javno mnjenje priznalo da je on pobedio na izborima i da je zakoniti predsednik. To je priznala i opozicija, doduše kroz zube.“
„Putin je uspeo da prevaziđe akutnu fazu političke krize, ali kriza kao takva nije prestala, ona i dalje tinja, i sasvim je moguće da će se protesti nastaviti na jesen“, smatra on.
Zadaci koje treba rešavati
Eksperti su izneli svoje viđenje zadataka koje šef države treba da reši u narednom periodu.
„Sada je pred Putinom veoma mnogo zadataka. Osnovni zadatak je napuštanje ekonomskog modela koji je stvaran poslednjih 12 godina uz učešće samog Vladimira Vladimiroviča, a koji podrazumeva preterano oslanjanje ruske ekonomije na izvoz sirovina na Zapad“, smatra Svjatenkov.
Po njegovom mišljenju, takav model ekonomije stvara opasnu socijalnu situaciju koja je izazvana velikim razlikama u prihodima građana.
„Neophodno je da rukovodstvo zemlje uloži ozbiljne napore da bi se to izmenilo. Ako se ruska ekonomija bude razvijala po sadašnjem scenariju, postojeća ranjivost će se samo uvećavati“, rekao je Svjatenkov. Muhin je izneo stav da „postoji nasušna potreba za formulisanjem nove strategije razvoja zemlje, kako bi se kod građana očuvalo osećanje egzistencijalne sigurnosti u vreme kada svet potresa sve veća finansijska i ekonomska kriza“.
Original publikacije
Izvor: Ruska reč, RIA Novosti
