Izvor: B92, 07.Maj.2016, 14:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sputnjik: Putinovih 16 godina

Moskva -- Navršava se 16 godina od dolaska na vlast Vladimira Putina, a četiri godine od njegove inauguracije u poslednjem šestogodišnjem mandatu na mestu lidera Rusije.

Kako piše “Sputnjik”, iako se verovalo da će ostati zapamćen pre svega po prvom predsedničkom mandatu koji je počeo 7. maja 2000. godine i tokom kog je ekonomski preporodio zemlju, ovaj poslednji bi mogao imati još veći značaj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog spoljnopolitičkih dostignuća.

Kao ključne Putinove uspehe, “Sputnjik” navodi povratak Krima Rusiji, jačanje vojske, sirijska kampanja, rast popullacije, aktivizacija saradnje sa zemljama Jugoistočne Azije, formiranje Carinske unije i prelazak na evroazijsku integraciju.

Ipak, za bivšeg diplomatu i ambasadora Srećka Đukića najveći Putinov uspeh je to što je pokazao da je unipolarni svet prošlost.

„On je na tome odavno radio i dokazivao i pozivao da se ne može krojiti svet iz jednog centra, iz Vašingtona. A u poslednje četiri godine svog predsednikovanja konačno je to i zaokružio. Sada za Rusiju Briks, ŠOS, Evroazijsku uniju i niz drugih zemalja i naroda u svetu postoji izbor, alternativa“, objašnjava Đukić za Sputnjik.

On napominje da je Putin to dokazao nizom poteza uključujući i akcije ruske vojske u Siriji, koje su, dodaje, bez sumnje promenile odnos snaga na Bliskom istoku.

„Stvara se jedan novi Bliski istok u kom će glavni igrači biti neki drugi, ne SAD i njihovi sateliti, već narod Bliskog istoka uz čvrsto oslanjanje na Rusiju, Kinu, Iran. Zapad nema odgovor na takvu politiku, što su pokazale i diskusije koje se vode u SAD u toku predsedničke kampanje“, navodi naš sagovornik.

Aleksej Muhin, rukovodilac Centra političkih informacija, ocenjuje da je u Siriji Moskva vodila pravi „hibridni rat“ i na taj način ne samo sačuvala svetovni režim u toj zemlji i zaustavila ID, nego i pokazala mogućnosti njene odbrambene industrije, zbog čega je u svetu drastično poraslo interesovanje za rusko naoružanje.

Pritom, naglašava Muhin, uprkos tvrdnjama SAD o izolaciji Rusije i krahu njene ekonomije, to se nije desilo, i jasno je da su Putin i njegov tim uložili kolosalne napore kako bi sprečili ove negativne procese — izolacija nije uspela.

Kad je reč o povratku Krima u okrilje Rusije, zbog čega je Zapad Rusiji uveo sankcije, Srećko Đukić ističe da bi Zapad i da nije Krima svakako našao razlog za sličnu politiku.

„Ceo 20. vek ruski narod proveo je pod sankcijama. Od Oktobarske revolucije sankcije nisu nikad skinute, verovatno samo dve-tri godine pod Obamom, kad je ukinut Džekson-Venikov amandman koji je ograničavao trgovinu zbog ograničavanja iseljavanja Jevreja iz SSSR-a. Jezik Zapada je jezik sankcija, jezik štapa. Zato ništa to ne iznenađuje. Da Rusi nisu povratili Krim, bile bi sankcije zbog nečeg drugog i to je neka postojanost u spoljnoj politici Amerike“, smatra srpski diplomata.

Prema rečima Alekseja Muhina, povratak Krima u sastav Rusije ima veliki geopolitički značaj.

„Na taj način je Rusija zaustavila širenje uticaja NATO-a u ovom regionu, jer SAD i Turska žele da uspostave sferu uticaja na Krimu. Sada je Krim ruska teritorija i mislim da je međunarodna zajednica prihvatila ovu činjenicu, iako određeni politički krugovi i dalje koriste krimski faktor za zaoštravanje odnosa sa Moskvom“, navodi ruski analitičar.

Istovremeno, Đukić naglašava da spoljnopolitički uspesi Rusije ne bi bili mogući bez jake unutrašnje politike i stabilne ekonomske, političke i socijalne situacije.

Ruski predsednik je, ocenjuje on, uspeo da oseti puls naroda koji želi modernizaciju, ali neće da se odrekne tradicije, svoje vere, svog puta i svoje istorije.

„On je to uspeo izvanredno da uveže i onda sve ostale poteze nije bilo teško vući. I zbog toga je Putin bio tako uspešan ne samo u ovom nego i ranijim mandatima. Bez sumnje, kad se bude pisala istorija 21. veka, Putin će biti ličnost koja je obeležila ta vek“, kaže Đukić i podseća da je ruski predsednik u poslednjih 15-ak godina bio prvi čovek u mnogim zapadnim anketama.

„Kad je krenuo u rušenje jednopolarnog sveta, vrlo dobro je znao šta ga čeka jer je video da nije moguće ostvariti na ravnopravnim osnovama integraciju Rusije u opšte društvo i u zajedničke vrednosti sa Zapadom, i tu za Putina nije bilo drugog izbora nego da se krene u stvaranje jednog novog multipolarnog sveta“, kaže on.

Srećko Đukić napominje da je sada, nakon nesumnjivih spoljnopolitičkih uspeha, glavni zadatak Putina i rukovodstva Rusije u predstojećem periodu ekonomski razvoj.

„Nesumnjivo je da je Rusija uspela da preživi i ekonomsku i naftnu krizu, ali neophodan je brz povratak na visoke stope rasta, od 6-8 odsto. Rusija to može i to Rusiji treba da bi održala politiku koju je Putin postavio kao fundament“, smatra Đukić.

Prema rečima Alekseja Muhina, konsolidacija ruskog društva u veoma komplikovanim ekonomskim uslovima je takođe zasluga Vladimira Putina i njegovog tima.

„Pri tome, ne bih rekao da Putin ima visok ’rejting‘. I sam predsednik je više puta rekao da uzima rejting u obzir, ali to nije najbitniji faktor. Radi se upravo o visokom kreditu poverenja — raste broj građana Rusije koji su spremni da glasaju za Putina ukoliko se bude kandidovao na predsedničkim izborima 2018. godine“, veruje Muhin.

Nastavak na B92...