Izvor: Politika, 21.Jun.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špijuni kratko traju
Kako su skončali Aleksandar Litvinjenko i drugi bivši sovjetski i ruski špijuni koji su pokušali da pronađu sreću u protivničkom taboru
Činjenica da je aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin, svojevremeno, hleb zarađivao kao pripadnik čuvenog sovjetskog Komiteta za državnu bezbednost (KGB) i dalje je za mnoge na Zapadu mnogo intrigantnije od rezultata koje je postigao kao šef države. To je podstaklo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američki magazin „Forin polisi” da se, u trenutku kada su odnosi Rusije i SAD opterećeni nemalim razlikama u strateškom gledanju na svet ponovo okrene sudbinama nekadašnjih sovjetskih i ruskih špijuna.
Treba podsetiti da su slične priče posebno bile aktuelne na prelazu između 1999. i 2000, kada je, tada već umorni prvi predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin za svog naslednika imenovao – Putina.
Mada je Putin već neko vreme obavljao funkciju predsednika vlade, tek je njegov dolazak na najvišu funkciju u državi pokrenulo pitanje: „Ko je ovaj čovek, i šta je do sada radio?” Intrige su se ređale jedna za drugom, i svaka je bila atraktivnija od prethodnih.
Sve pomenuto dešavalo se pre 12 godina, tako da je podgrevanje stare priče išlo malo teže. Zato su se novinari „Forin polisija” bacili na istraživanje gorkih sudbina pojedinih pripadnika KGB-a. I prva konstatacija do koje su došli jeste da je Putin prošao bolje od svojih kolega.
Naravno, u samom vrhu liste ruskih agenata koje je zadesila loša sudbina je Aleksandar Litvinjenko, za kojeg se tvrdilo da je otrovan radioaktivnim polonijumom. Pošto je sa još nekolicinom kolega javno odbio da likvidira čuvenog oligarha Borisa Berezovskog, optužen je za prekoračenje službenih ovlašćenja. Preminuo je u jednoj londonskoj bolnici, 23. novembra 2006. „Radioaktivni mrtvac ukazuje da su specijalne službe u svojim metodima likvidacije prevazišle same sebe”, piše tim povodom „Forin polisi”.
Litvinjenko, kako je nekada izgledao (foto ljubaznošću guardian.co.uk)
Posebnu pažnju najšire javnosti privlače, takozvani prebezi – agenti koji su promenili gazdu i iz tajnih službi svoje zemlje prešli u slične službe drugih zemalja. Jedan od takvih je Boris Kirpičkov, zavrbovan od KGB-a 1984. i poslat na rad u Letoniju. Po raspadu SSSR-a, infiltrirao se u letonske specijalne službe i postao dvostruki agent. Krajem devedesetih je sa falsifikovanim pasošem prebegao u Veliki Britaniju gde se i danas drži podalje od javnosti.
Njegov kolega Oleg Ljalin proslavio se time što je šezdesetih godina, dok je radio u Londonu pod okriljem Sovjetskog trgovinskog biroa, zahvaljujući njegovoj „delatnosti”, iz britanske prestonice kući poslao čak 100 sovjetskih špijuna. Bio je to najmasovniji „povratak” agenata kućama.
Ljalinova priča je prava filmska: zaljubio se u sekretaricu biroa, izašao sa njom u noćni provod, popio malo više seo za volan i – završio u policiji. Britanska obaveštajna služba brzo je shvatila da u rukama drži „zlatnu koku”. U želji da izbegne zatvor, i za sebe i za ljubavnicu, ruski špijun pokazao se prilično govorljivim. Sve dalje je bila stvar tehnike, i velika „seoba” mogla je da počne. Ljalin se kasnije oženio svojom sapatnicom, ali brak nije potrajao dugo. Preminuo je 1995, ali nikada nije saopšteno od čega je bolovao i gde se u međuvremenu krio.
Slučaj izvesnog Oldridža Ejmsa još je bizarniji. Kao agent američke CIA, nije se baš posebno isticao. Naprotiv, posao mu nikako nije išao od ruke do trenutka kada je dospeo u odeljenje koje je rukovodilo operacijama američkih agenata na teritoriji SSSR-a. Tu je dobio pristup podacima o svojim kolegama i brzo shvatio da te podatke može dobro da unovči.
Budući da se usled burnog ljubavnog života našao u dugovima, nije mnogo oklevao – „prodao” je 25 kolega, među kojima i svog najboljeg druga Sergeja Fjodorenka. A i zašto bi oklevao – zaradio je čak 4 miliona dolara! Razobličen je 1994. i osuđen na doživotnu robiju koju i danas izdržava u jednoj tamnici u američkoj državi Pensilvaniji.
Novinari „Forin polisija” pozabavili su se i sudbinom generala Olega Kalugina. Dotični je 1990. izbačen iz KGB-a, ali je uhlebljenje našao u SAD, kao predavač na jednom katoličkom univerzitetu. Napisao je knjigu o svom radu u sovjetskoj tajnoj službi, često gostovao na televiziji i svedočio na suđenjima sovjetskim špijunima u SAD. Zahvaljujući ovakvoj aktivnosti dobio je status političkog izbeglice i američki pasoš.
U međuvremenu, u domovini su mu ukinuta sva prava i priznanja za dotadašnje zasluge, optužen je za izdaju i osuđen na 15 godina robije.
Po svoj prilici, službovanje u sovjetskom KGB-u, ili kasnije ruskom FSB-u (Federalna služba bezbednosti), nije jedini put da bi se došlo na čelo najveće države na svetu, ali svakako spada u najatraktivnije. Šta je na umu imao Jeljcin kada je za svog naslednika odredio Putina, da li je uvideo njegove nesumnjive državničke sposobnosti, ili je tajna u nečemu drugome, ostaje da se nagađa.
Ipak, većina Rusa bi se danas složila da je poslednji potez prvog ruskog predsednika bio spasonosan za državu koja je u tom trenutku već duboko zagazila u ekonomsko i socijalno beznađe.
S. Samardžija
objavljeno: 21.06.2012.
Pogledaj vesti o: London
