Izvor: Politika, 12.Dec.2011, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija gleda u Putina
Okasnela reakcija na optužbe o falsifikovanju rezultata izbora mogla bi po rusku vladajuću strukturu da bude – pogubna
„Dragi Vlad, arapsko proleće stiže i u tvoj najbliži komšiluk“, napisao je pre neki dan američki senator Džon Mekejn obraćajući se ruskom premijeru Vladimiru Putinu na Tviteru.
Senator se navedenom porukom uključio u komentare u „Volstrit džornalu“ povodom teksta u kome se tvrdi da će „ogromna količina dokaza o izbornoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prevari” – na parlamentarnim izborima 4. decembra – uzdrmati odnose Rusije sa zapadnim prestonicama.
Da li je Mekejn na umu imao ono što se u subotu dešavalo u Moskvi, Sankt Peterburgu i još desetinama drugih gradova u Rusiji, pa i u inostranstvu, teško je reći. Da li je američki senator imao neku informaciju više od nadležnih ruskih državnih službi?
Indikativno je da je Mekejn poruku Putinu uputio u trenutku kada su sumnje u rezultate izbora za novi saziv Državne dume tek počele da se pojavljuju. Kada je malo ko očekivao da će gnev dostići nivo na kome se zahteva proglašavanje izbora nevažećim.
Nijedni izbori za Državnu dumu u postsovjetskoj Rusiji nisu izazvali ovolike sumnje najširih slojeva građana. Čak ni oni iz 2007, kada je, i sada pobednička, Jedinstvena Rusija osvojila dvotrećinsku većinu.
Ovogodišnji pad popularnosti JR od zvaničnih 15 procenata čini se ne zadovoljava one koji smatraju da vladajuća partija ne zaslužuje da i dalje vodi državu. Ali, da li je to dovoljno za mekejnovsko rusko proleće?
Činjenice su sledeće: oni koji su u subotu preplavili trgove velikih ruskih gradova nisu vikali: „Hoćemo hleba!“, „Hoćemo slobodu!“, kao što je traženo u arapskim zemljama. Nisu nosili transparente „Dole finansijski moćnici!“, poput pokreta „Okupiraj Volstrit“ po SAD i nekim zapadnim zemljama. Ne, vikali su – „Ua, lopovi!“
U osnovi njihove pobune ne stoje socijalni zahtevi. Gnev je usmeren protiv birokratije i korupcije. Protiv državnih službenika ili partijskih aparatčika koji su olako, naravno, ne svi, zatvorili oči pred jednom isuviše očiglednom prevarom.
Sadašnjem buntu nedostaje, međutim, jasna politička komponenta. Ono što je prosto bolo oči tokom protesta jeste odsustvo jasnih stavova onih političkih partija koje su, pored JR, ušle u budući parlament: komunista Genadija Zjuganova, Pravedne Rusije Sergeja Mironova i Liberalnodemokratske partije Vladimira Žirinovskog.
Njihove stranačke zastave pojavljivale su se tu i tamo u masi nezadovoljnih, ali u okvirima opšteg bunta, ne kao stranački stav.
Razlog treba tražiti u činjenici da, verovatno, ni njima ne odgovara ponavljanje celokupnog izbornog procesa, ili novo brojanje glasova, pošto su svi dobili i više od onoga na šta su računali pre 4. decembra.
Šta je onda traženo na mitinzima? Oslobađanje svih uhapšenih demonstranata, poništavanje falsifikovanih izbornih rezultata, ostavka šefa Centralne izborne komisije Vladimira Čurova, registracija opozicionih stranaka i donošenje demokratskog zakona o partijama i izborima i sprovođenje novih, poštenih izbora.
Pretpostavimo na trenutak da državne vlasti izađu u susret ovim zahtevima.
Ukoliko bi bili održani novi izbori, i ukoliko, prema nekim procenama, JR ne zaslužuje više od 25 odsto biračkog poverenja, pitanje je kako bi to uticalo na rejting drugih. Kako bi bili preraspoređeni glasovi koji su sada dodeljeni vladajućoj partiji?
Imajući u vidu predizborne računice kao i izborne rezultate (takve kakvi su sada), najrealnija pretpostavka kazuje da bi u novom sazivu Državne dume najviše deputata trebalo da imaju – Komunisti!
Da li su to imali na umu senator Mekejn i ostali zapadni kritičari?
Treba, takođe, voditi računa o činjenici da su nezadovoljnici širom Rusije subotnji gnev u više navrata usmerili na – premijera Vladimira Putina, kome u martu 2012. predstoje predsednički izbori.
Prema ispitivanjima javnog mnjenja uoči izbora za Dumu, podrška premijeru bila je čak 67 procenata. Prema tim istim istraživanjima i JR je podržavalo 53 odsto građana. Ispada da su predizborna istraživanja štimovana kako bi se građanima sugerisalo kako da glasaju.
Mnogo je pitanja koja traže pravi odgovor. Svako oklevanje u tom smislu moglo bi po vladajuću strukturu da bude pogubno. Ovo se pre svega tiče ugleda premijera.
Oči većine Rusa sada su uprte u Putina. Ukoliko bezrezervno podrži partiju vlasti, pozitivna komponenta, „putinovske Rusije“ – ubrzani razvoj, demokratizacija, bolji životni standard građana, jačanje vojne moći – mogla bi da padne u vodu i pretvori se u – autokratiju.
To bi definitivno ugrozilo i ideju stvaranja evroazijske unije kao istočnog pandana jedinstvu država zapadnog i centralnog prostora Starog kontinenta.
Ukoliko, međutim, krene protiv partijskog aparata – a za predsedničke izbore kandidovan je upravo ispred Jedinstvene Rusije – Putin bi mogao da se suoči sa potpunim rasulom u sopstvenim redovima.
Putin nesumnjivo ostaje najugledniji političar u Rusiji. Njegovu pobedu u martu malo ko može da ugrozi, ali njemu je životno potrebno poverenje svih Rusa. Jer jedino tako može da ostvari sve svoje državničke vizije.
Mekejnove pretnje „arapskim prolećem” svakako nisu ono što bi trebalo da ga brine. Sa nezadovoljstvom sopstvenih građana stvari stoje – sasvim drugačije.
----------------------------------------------
Miting podrške Putinu
U Moskvi na Manježnom trgu juče je održan miting u znak podrške kandidaturi premijera Vladimira Putina za funkciju predsednika države. Predsednički izbori zakazani su za mart naredne godine. Kako su preneli zvanični izvori, na mitingu se okupilo oko 25.000 Putinovih pristalica. Međutim, kako tvrde nezavisni izvori, učesnika je bilo daleko manje. Mitingom je obeležen i Dan ustavnosti Ruske federacije, a u njemu su, prema izveštajima agencija, učešće uzeli „Mlada garda Jedinstvene Rusije”, veterani ratova i profesionalna udruženja.
----------------------------------------------
I Prohorov kandidat
Moskva – Jedan od najbogatijih ruskih magnata i vlasnik američkog košarkaškog kluba „Nju Džerzi nets” Mihail Prohorov saopštio je juče da će se kandidovati na predsedničkim izborima u Rusiji u martu sledeće godine. Prohorov je predsedavajući najvećeg ruskog proizvođača zlata, kompanije „Polius gold”, a na listi časopisa „Forbs” nalazi se među pet najbogatijih ruskih milijardera.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 13.12.2011.
Pogledaj vesti o: Twiter
