Izvor: Politika, 13.Maj.2012, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi očekuju još bolji život
Predsednika Ruske Federacije u trećem mandatu očekuju poslovi koji su se nametnuli upravo njegovim rukovođenjem u periodu od 2000-2008.
U trenutku kada se vlade u evropskim državama ruše jedna za drugom, poput domina, povratak Vladimira Vladimiroviča Putina na čelo Ruske Federacije deluje kao – prst u oko. Oštre kritike na Zapadu, demonstracije nezadovoljnika na domaćem terenu, posebno u Moskvi, pokazali su da će, iako izabran sa velikom većinom (63,6 odsto glasova), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novi-stari šef države morati da se suoči sa Rusijom koja se u velikoj meri razlikuje od onakve kakva je bila 2008, kada je vlast predavao Dmitriju Medvedevu.
Kako prenos britanski „Fajnenšel tajms”, iskustvo proteklih 30 godina pokazalo je da ubrzani rast ekonomije neke države ne zavisi od političkog sistema u kojem se on događa, niti od toga da li je isti autokratski ili demokratski. Umesto toga, ključna je uloga lidera, onoga koji shvata da ekonomski rast ne dolazi sam po sebi, već da ga je neophodno stalno i uporno podsticati. A poslednjih desetak godina, dakle u periodu Putinove vladavine, prosečna plata u Rusiji je, na godišnjem nivou, sa 2.000 skočila na čak 13.000 dolara.
Šta takvoj, novoj Rusiji, može da ponudi tek ustoličeni predsednik za mnoge je enigma. Što je jedna zemlja bogatija, to je teže zadržati visok stepen njenog rasta, slažu se ekonomisti. Burni ruski napredak iz prošle dekade, pa makar bio zasnovan i na ogromnim zaradama od prodaje sirovina, pre svega nafte i gasa, teško da može biti ponovljen. A mnogi koji su za Putina glasali 4. marta, očekuju upravo to – dalje vidno poboljšanje ličnog životnog standarda, bolje škole, zdravstvo, bezbednost, mirnu starost...
Ukoliko se nešto nepredviđeno ne dogodi, Putin bi na vlasti mogao da ostane narednih 12 godina. Kada je reč o političkom životu u najvećoj državi na svetu, to znači da će novi-stari predsednik, bez problema, dočekati da i oni koji sada tako žustro demonstriraju protiv njega, postanu deo establišmenta, pretvore se u stubove na kojima počiva i funkcioniše država, upravo onakva kakvu on sam oblikuje.
Jer, problem opozicije, ma koliko brojna ona bila, upravo je nedostatak krupne ujedinjujuće ideje. Protivljenje Putinu može da ima svrhu jedino ako se sadašnjoj vlasti suprotstavi neki drugi politički i ekonomski program, dovoljno funkcionalan i još više –atraktivan. Podsetimo, tokom predizborne kampanje, kako su proračunali ruski analitičari, pojedini kandidati su biračima obećavali čak deset puta više nego sam Putin. Takva taktika pokazala se kao direktan put u poraz.
Podeljenost u redovima Putinovih protivnika može se uočiti i u činjenici da partije parlamentarne opozicije (komunisti, liberaldemokrate, „Pravedna Rusija”), praktično, nemaju dodirnih ideoloških tačaka sa partijama koje nisu uspele da pređu izborni cenzus. Kako drugačije objasniti spremnost Liberalnodemokratske partije Vladimira Žirinovskog da, bespogovorno, podrži Putinov predlog da dosadašnji šef države Dmitrij Medvedev postane novi mandatar vlade. Predlog su podržali čak i pojedini pripadnici Pravedne Rusije. Drugi rečima, novoizabrani predsednik za svoju politiku ima čvrsto uporište i u najvišem zakonodavnom telu u državi – u Državnoj dumi. To će njegove nesporazume sa političkim protivnicima, vremenom, svakako, svesti na, tek povremene, akademske diskusije.
Na spoljnopolitičkom planu, kako podseća ruski politikolog Oleg Bondarenko, stvorena je situacija u kojoj će Vladimir Vladimirovič, praktično, „nadživeti” sve sadašnje evropske lidere, uključujući i one koji, na talasu ekonomske krize koja je zahvatila Stari kontinent, upravo ovih dana u svoje ruke preuzimaju poluge vlasti.
Ovo će bez sumnje uticati i na aktuelna izborna dešavanja u SAD. U tom smislu, Putin je, koliko u četvrtak, uputio jedan vrlo jasan signal: odlučio je da ne ide na samit lidera zemalja grupe G-8 koji će 18. i 19. maja biti održan u Kemp Dejvidu. Preko okeana će putovati Dmitrij Medvedev.
Po rečima analitičara Gleba Pavlovskog, ovo je učinjeno iz najmanje dva razloga: zbog zastoja u pregovorima o širenju američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi (PRO), kao i otvoreno negativnih američkih reakcija na povratak Putina u Kremlj. Predstojeća epoha rusko-američkih političkih odnosa ne ukazuje na preteranu srdačnost. Naprotiv.
Sa druge strane, novoizabrani predsednik ne krije da svojim prevashodnim međunarodnim zadatkom vidi ponovno objedinjavanje bivših sovjetskih republika. Naravno, ne na postulatima nekadašnjeg SSSR-a, ali sa jednako nedvosmislenom željom da upravo Moskva bude stožer tog novog zajedništva.
Veći deo Evrope je u krizi iz koje se, pravi izlaz, za sada ne nazire. Lako je moguće da se EU, u nastojanju da očuva sopstvenu stabilnost, na izvestan način zatvori prema ostatku sveta. A to znači zatvaranje i prema postsovjetskim republikama, njihovim proizvodima, radnoj snazi... Povratak nekadašnjem zajedničkom sovjetskom, a u novim okolnostima – evroazijskom tržištu, jedan je od odgovora na takvu perspektivu.
Najveći problem današnje Rusije ostaje njeno tehnološko kaskanje za razvijenim zemljama. U tu priču u poslednjih nekoliko godina uklopio se još jedan jak igrač – Kina. Rusiji svakako nije u interesu da od najmnogoljudnije zemlje na svetu stvori konkurenta. Naprotiv, nekadašnja ideološka solidarnost traži danas saradnju na ekonomskom planu i to, pre svega, u sferi visokih tehnologija kojima ova zemlja raspolaže.
Doskorašnji predsednik Medvedev odavno je najavio krupne promene u smislu tehnološkog oživljavanja ruske privrede, ali u borbi sa čvrsto ušančenom birokratijom i raširenom korupcijom, za sada, nije odmakao daleko. Ipak, već i sama činjenica da mu je povereno vođenje buduće vlade ukazuje na to da se od planiranih promena neće odstupiti.
---------------------------------------------------------------------
Šta se od Rusije očekuje
1. Tehnološka obnova koja bi domaću privredu učinila atraktivnijom za izlazak van granica zemlje.
2. Jačanje prerađivačkog industrijskog sektora, koji se pokazao kao nosilac burnog razvoja u ekonomijama drugih država.
3. Čvršće povezivanje regionalnih centara sa prestonicom ubrzanom izgradnjom saobraćajne infrastrukture.
4. Stvaranje ozbiljne klase privatnih preduzetnika, koja će popuniti prostor između postojećeg sloja milijardera i državnih investitora.
5. Obrazovanje adekvatne mreže finansijskih institucija, banaka kao posrednika između investitora i inicijatora projekata.
6. Ukidanje državnih monopola i rat protiv korupcije.
Slobodan Samardžija
objavljeno:
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
