Izvor: Politika, 29.Apr.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razgovor sa dobrim carem
Odgovor gledaocima ili poruka onima čiji je posao da vode državu, dilema je koja je ostala posle tradicionalnog godišnjeg obraćanja predsednika Rusije Vladimira Putina zemljacima preko tzv. otvorene televizijske linije.
Reč je o razgovoru tokom kojeg su obični Rusi, pojedini političari, privrednici i ostali delatnici, imali priliku da Putinu postavljaju pitanja, požale se na ono što ih tišti, upute kritiku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posavetuju...
Šef ruske države, koga na Zapadu smatraju istinskim vlastodršcem, tokom razgovora je bio spreman na dijalog o svim pitanjima, čak i onim koja bi se u nekim drugim okolnostima mogla smatrati delikatnim.
Tokom maratona koji je trajao bezmalo pet sati, Putin je iz studija odgovorio na 85 pitanja, a stiglo ih je, tvrde organizatori, oko tri miliona!
Pitanja su se ticala nabujale korupcije, malih plata, prelaska na zimsko računanje vremena i izgradnje dečjih igrališta, nedavnog terorističkog napada u Bostonu, sudbine članica ženske pank grupe „Pusi rajot” koje već neko vreme čame po zatvorima, pisama koja je pred smrt Putinu uputio nekadašnji oligarh i politički izgnanik Boris Berezovski.
Jedan deo programa posebno je privukao pažnju poznavalaca ruskih prilika. Reč je o delu razgovora kada se u program uključio Aleksej Kudrin, bivši ruski ministar finansija i čovek za koga na Zapadu tvrde da je blizak opoziciji.
Duel Putina i Kudrina, dug dvadesetak minuta, pokazao se veoma intrigantnim, bacivši novo svetlo na neke detalje funkcionisanja državnih struktura, posebno vlade.
Ovo je bila prilika da se Rusi podsete da žive u zemlji svakojakih bogatstava, ali im njihovo trošenje ne ide previše u prilog. Tako se čulo da je zavisnost ruske ekonomije od izvoza energenata više kočnica nego podsticaj razvoju ostalih sektora privrede, što sa sobom neizostavno vuče nedostatak inovacija i životno neophodnog tehnološkog osveženja.
U takvim okolnostima, po mišljenju Putina, državne poslove bi morali da vode najbolji. Među takve on ubraja i Kudrina kojeg, međutim, opisuje kao „lenjivca“ pošto je, kako je naveo, odbio da svoje znanje i veštinu stavi u funkciju aktuelne vlade.
Predsednik nije smatrao za potrebno da precizira koje mesto je bio namenio Kudrinu i koji su razlozi naveli pomenutog da odbije ponuđeno.
Bivši ministar nije ostao dužan, odgovorivši kratko da „nije spreman da radi sa polumerama i polureformama”, na koje bi bio primoran u sadašnjim političkim okolnostima.
Razmena „oštrih ljubaznosti” proizvela je specifičan efekat. Mnogi su požurili da je protumače kao jasan nagoveštaj da je vladi aktuelnog premijera Dmitrija Medvedeva – odzvonilo i da ministri već sada mogu da pakuju kofere.
Potvrdu teze o skoroj smeni vlade pojedini analitičari nalaze i u tvrdnjama da je upravo Putin tražio od Kudrina da mu se pridruži u razgovoru sa građanima.
Usporavanje rasta ruske ekonomije Putin je stavio u kontekst krize u celoj Evropi, dok je pogoršanje odnosa Moskve i Vašingtona, potenciranih nedavno objavljivanjem spiskova ruskih državnih službenika kojima je odlukom američkih vlasti zabranjen ulazak u SAD (Spisak Magnitskog), prebacio na dušu zapadnog partnera.
Jednako tako, nabujalu korupciju okarakterisao je kao pošast koja nije specifična samo za Rusiju, već je rasprostranjena u većini država, bez obzira na to da li se ubrajaju u demokratske ili autokratske.
Ono što niko ne poriče jeste to da je ruski predsednik, posle svega, ostavio utisak nekoga ko kontroliše političku situaciju u zemlji. Sve je prošlo glatko, bez izliva nezadovoljstva ili grubih izraza.
„Oprezno se laćajući svih pokrenutih tema, Putin je nastojao da se iskaže kao otac nacije. Veliki broj običnih i već uobičajenih pitanja, česti aplauzi i vidljiva mirnoća, u mnogo čemu su mu olakšali posao”, komentariše francuski list „Tams“.
Da li je razgovor sa Putinom, „dobrim carem”, kako su prokomentarisali pojedini mediji, zaista bio samo populistički spektakl sa elementima nacionalizma (takođe ocena zapadnih medija) ili je reč o želji predsednika da neposredno od građana čuje šta ih tišti – stvar je lične procene.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 29.04.2013.
