Izvor: Večernje novosti, 10.Nov.2013, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putinu spremaju rakiju dudaru

VEST, koja je potekla iz „Srbijagasa“, da će gradnja gasovoda „Južni tok“ početi između 20. novembra i 20. decembra kod Kovilja i da će na otvaranju, kako je ranije najavljivano, biti i ruski predsednik Vladimir Putin, nije mnogo izbacila iz koloseka žitelje ovog vojvođanskog sela. Jer, Koviljani i dalje žive mirnim paorskim životom kao da se ništa spektakularno i za državu važno ne dešava oko njih. To se osetilo i čim smo kročili u zgradu Mesne zajednice. - Narod po >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << selu već priča kako se gradi helidrom na koji treba da slete Vladimir Putin i Tomislav Nikolić. Mi o svemu tome nemamo nikakvu zvaničnu informaciju, ni od „Srbijagasa“, ni od države, ali se lagano i natenane spremamo kao da će predsednik Rusije zaista doći u Kovilj - kategoričan je Mladen Vernački, prvak ovog sela. Kovilj se pružio na dvadesetak kilometara od Novog Sada, pored auto-puta za Beograd, u ravnici kraj širokog Dunava. To je veliko i dugačko selo. Ima 50 kilometara ulica, osam drumova i nebrojano mnogo sokaka. Nastalo je još davne 1554. godine. Ima u njemu danas 1.600 domova sa 5.543 duše. - Naši seljani su fin, radan i tih narod. Prvi su u Srbiji poorali njive, posejali pšenicu, koja je već nikla. Bavimo se poljoprivrednom proizvodnjom zdrave hrane na 7.000 hektara, uzgajamo 500 krava sa teladima na slobodnim pašnjacima, belu ribu u dunavskim ritovima, svinje u oborima i, naravno, pravimo rakiju od duda, koja je toliko jaka da se nadaleko zna „kako dudara u glavu udara“ - priča stameni predsednik sela Mladen Vernački, koji sa porodicom obrađuje čak 6o hektara zemlje i uzgaja stoku. Vernački je zvanično ratar sa Biroa rada, jer je dobio otkaz u Zemljoradničkoj zadruzi, gde je bio referent za poljoprivrednu proizvodnju. Ima, kaže, takvih seljaka bez posla dosta u Kovilju, jer kada su novosadske fabrike propadale, gde je većina njih bila zaposlena, prvi su seljaci poslati kućama. I pored toga u selu ima svega, i hrane, i pića, i kulturnih priredbi i sportskih takmičenja. Nema jedino više cvetova kovilja, poljskog cveća sa žutim svilenastim laticama, koje je raslo po paorskim njivama i po kome je naselje u 16. veku dobilo ime. Danas je Kovilj poznat po Koviljskom manastiru, zadužbini Svetog Save, po Koviljsko-petrovaradinskom ritu kao nacionalnom parku, po spomeniku soluncima iz 1918. godine, po pesniku Lazi Kostiću, koji je ovde rođen, po tamburašu Vasi Jovanoviću, fudbalskom klubu „Šajkaš„, drugom po starini u Srbiji i čardi „Na kraju sveta“, koja je zbog starosti srušena. Sad u njenim temeljima arheolozi istražuju rimske, turske i srpske stare ratničke grobnice. - Zbog te crkvene čarde dobili smo naziv „selo na kraj sveta“. Mi smo, međutim, selo na septičkim jamama, koje sa ruskim gasom ulazi u 21. vek. Zato maštamo da jednog dana postanemo moderna varoš - dobacuje nam meštanin Lazar Pašćan, stari komunista, koji se iskreno obradovao dolasku i Vladimira Putina i ruskog gasovoda. Objašnjava da se gas u Kovilj već dva puta useljavao, a kanalizacija nijednom. Prvi gasovod je instaliran u seoskim njivama sedamdesetih godina, kada je kroz atar uvođen gas za „Cementaru Beočin“. Drugi gasovod je stigao pre deset godina za potrebe seoskih domaćinstava. Ukopan je tada čak 18 metara ispod korita Dunava. - Mi smo se seljaci odrekli tog kućnog gasa, jer je postao previše skup. Još nas boli što smo 2004. godine dali po 1.100 evra za uvođenje gasa. Iako imamo gasovod, pa i čak naftovod, mi se u Kovilju grejemo na drva. To nam je najjeftinije, jer drva rastu pored Dunava i lako se „beru“ - priča Lazar Pašćan, bivši fabrički majstor, čiji su potomci stigli u Kovilj davne 1895. godine. Treći gasovod, ovaj ruski, stiže u Kovilj krajem novembra. Seljani za taj gasovod nisu prodavali zemlju, pa veruju da će „Južni tok“ da krene iz lokalne gasne stanice, kao deo njegove podzemne mreže. - Kompanija „Srbijagas“ ima gasnu stanicu u našem ataru, pored puta za selo Šajkaš. Pretpostavljamo da će tu da bude udaren kamen temeljac za izgradnju „Južnog toka“. Tu će ruski gasovod da se spoji sa našim starim gasovodom. Kada se to dogodi, Kovilj će da postane svetski strateški važno mesto u kome će biti posla za sve meštane. Doći će nam industrija i to će biti spas za selo od besposlice i zamiranja - smeška se zadovoljno predsednik Mladen Vernački. Drugi seljani Kovilja, dok u toplo jesenje podne šetkaju trotoarima ili se sunčaju ispred svojih kuća, ne bi previše da pričaju o svetskom biznisu i visokim gostima iz Moskve i Beograda. Njih, kažu, više brine niska otkupna cena stoke koju gaje, negoli visoka politika. - Mi smo u našem malom selu spremni da dočekamo velikog Putina da otvori gasovod. Imamo rakiju od duda, belog vina i crvenog mesa na pretek. Neće biti gladan. A ako Vladimir Putin možda ne dođe u Kovilj, ne mari, sami ćemo se počastiti - rekoše nam na rastanku veseli Koviljani. SAČUVALI SVOJ IMIDŽ TURIZAM je u Kovilju dosta razvijen. Meštani su podigli jedan hotel i dve etno-kuće. Imaju vinariju „Na kraj sveta“, tako da je selo i posle srušene čarde tog imena, sačuvalo svoj imidž. Tome doprinosi i činjenica da Kovilj ima samo jednu autobusku liniju za Novi Sad. KAO DA NAM JE ROD ONIMA koji ne veruju da će predsednik Rusije doći u Kovilj, jedan od meštana, Dušan Jovanović, bivši vozač visokih jugoslovenskih političara, odgovara: - Što da Putin ne dođe u Kovilj. Pa nije on vazemaljac, već čovek od krvi i mesa. Uz to mi Vladimira Putina poštujemo kao da nam je rod!
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić

Nastavak na Večernje novosti...