Izvor: B92, 01.Feb.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinovi dinosaorusi: Za ili protiv
Moskva -- Premijer Rusije Vladimir Putin najavio je da će glavni oslonac u vođenju njegove industrijske politike biti "dinosaurusi", ili ogromne državne kompanije.
Putin, koji će od marta najverovatnije ponovo postati predsednik te zemlje, je svoje teze o značaju ogromnih državnih preduzeća bliže objasnio u moskovskom dnevniku "Vedomosti".
Šta "ekonomska teorija" može da odgovori na njegovu neskrivenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sklonost da favorizuje takve firme podsetio je zamenik direktora Centra za razvoj Visoke škole ekonomije u Moskvi Valerij Mironov.
Ideologija aktuelne ruske industrijske politike se može, prema Mironovu, formulisati na sledeći način: "Hajde da formiramo državne korporacije, iz kojih će da se ukrade trećina sredstva, ali će ostatak raditi za ekonomiju." Na tom principu, koji je u ekonomski model utemeljio lopovluk, pogazivši sve etičke i pravične principe, ne može se graditi industrijski model. "Ako nismo u stanju da iskorenimo korupciju, moramo da menjamo industrijsku politiku, usmerivši je na poboljšanje investicione klime i neophodnih zakona", ističe Mironov.
On pre svega tvrdi, pozivajući se na novu teoriju međunarodne trgovine, koju je razvio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman, da državne korporacije sa jasno određenim prioritetnim orijentacijama teško mogu biti vodeće firme koje povećavaju izvoz.
U praksi je dokazano da izvoz na međunarodno tržište ne povećavaju kompletni industrijski sektor niti "nacionalni šampioni" u vlasništvu države, već nekoliko procenata najuspešnijih, ali ne i najvećih preduzeća različitih profila, ukazuje u svojoj analizi Mironov, a prenosi moskovski portal "Finmarket".
U Rusiji se, inače, izvoznim poslovima bavi svega oko tri odsto firmi, dok je u razvijenim zemaljama taj procenat osetno veći - 10-12 procenata, s tim što su iz različitih sfera poslovanja.
Planirajući razvoj državnih korporacija, pri čemu rast izvoza obezbeđuju druge kompanije, Rusija zapada "u kontradikciju", ističe Mironov. On, do duše, ne spori da je njegovoj zemlji svakako potrebna industrijska politika koja, međutim, mora da se zasniva na antikorupcijskom zakonu, stimulisanju konkurencije, investicija i inovacija.
Rusku industrijsku politiku, ni postsovjetsku niti neku buduću, ne bi trebalo porediti sa stvaranjem iste politike u zemljama Azije putem državnog vlasništva, ukazuje ekspert.
U Aziji je država sve, nesporan autoritet po Konfučijevom etičkom modelu. I industrijska politika države funkcioniše po istom principu, ali daleko od toga da je uvek uspešna. U Rusiji takav model dovodi do rasipništva i korupcije, kaže Mironov.
U savremenoj Rusiji se, kako on dalje navodi, potreba za državnom industrijskom politikom gleda samo kroz dve alternative - ili njenim potpunim izostankom ili "državnim kapitalizmom" po principu azijskih ekonomija. Gledano sa tih pozicija, mogu se, kako kaže Mironov, navesti brojne zemlje bez industrijske politike, ali sa uspešnom ekonomijom.
Mironov se, u tom kontekstu, osvrće i na aktuelne debate ekonomista oko koristi ili štete koju će Rusija imati ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Rusiju posle učlanjenja u STO očekuje jak pritisak na domaćem tržištu - u autombislkoj, farmaceutskoj, hemijskoj industriji, poljoprivredi i mnogim drugim granama, zbog značajnog sniženja carina na te proizvode iz uvoza.
Ruskoj industriji je u takvim uslovima potrebna diversifikacija, ali ne na domaćem tržištu, gde se očekuje zaoštravanje konkurencije, već raznovrsnost izvoza, orijentisanog ne samo na isporuke sirovina, već i proizvoda preradjivačkog sektora.
Koliko je takav zakljčak Mironova utemljen na realnim činjenicama dovoljno govori i podatak da Rusija još "sudbinski" zavisi od visokih cena nafte i prirodnog gasa na svetskom tržištu, jer isporukom tih sirovina ostvaruje više od 40 procenata ukupnog deviznog priliva.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
