Izvor: Politika, 15.Okt.2014, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinov ekonomski put
Ruski predsednik je nacionalno i ekonomski preporodio Rusiju zahvaljujući shvatanju da ekonomija i državotvornost predstavljaju dve strane iste medalje
Poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu dolazi u najsloženijem trenutku na evropskom kontinentu još od vremena hladnog rata i kao takva predstavlja snažnu simboličku potvrdu prijateljskih odnosa Srbije i Rusije, koje su naša dva naroda gradila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kroz istoriju.
Rusija je uvek bila i ostala najbliži politički i ekonomski partner Srbije. Značaj ruske podrške, najpre za stvaranje moderne srpske države, a kasnije i za razvoj njene privrede i spoljne trgovine bio je nemerljiv. O bratskim vezama dve zemlje kroz istoriju možda najbolje govori član 1 Zakona o trgovinskom i plovidbenom ugovoru između Srbije i Rusije iz daleke 1893. godine, koji je glasio: „Srpski podanici u Rusiji i ruski podanici u Srbiji vazda će se smatrati i sa njima će se postupati kao sa članovima naroda najvećma povlašćenoga. Obe visoke ugovornice obavezuju se uzajamno davati obostranim podanicima svaku olakšicu, svaku potporu i svaku trgovinsku korist, koje prirodno potiču iz takvog povlašćenog postupanja te da se tako, ukoliko je mogućno, razvije i unapredi srpska trgovina u Rusiji i ruska u Srbiji.“
Uprkos mnogobrojnim istorijskim iskušenjima, revolucijama, ratovima, razorenim privredama, ekonomski odnosi dve zemlje nikada nisu u potpunosti prekinuti.
Srbija i Rusija su vrhunac ekonomske saradnje dostigle tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka kada se naša trgovinska saradnja zasnivala na barter aranžmanima. U tom periodu učešće zemalja SSSR u ukupnom jugoslovenskom izvozu iznosilo je u nekim godinama 45, pa i 50 odsto. Giganti srpske privrede „Ineks”, „Geneks”, „Progres” podignuti su na barter aranžmanima sa SSSR-om. „Barteri” u kojima je Srbija u SSSR izvozila gotove proizvode – šine, nameštaj, tekstil, hemijske proizvode, obuću, u zamenu za berzanske proizvode – naftu, gas, obojene metale, crne metale, ugalj, bili su naša šansa 20. veka. Tu šansu smo dobro iskoristili, a korist koja je iz nje proizašla dobro su osetili svi građani tadašnje Jugoslavije.
Sada se našoj zemlji ukazuje nova šansa da značajno povećamo svoje prisustvo na ruskom tržištu. Ovoga puta to nisu barter aranžmani, već sankcije koje je Rusija uvela prema EU. To je šansa 21. veka, koju ne smemo da propustimo.
Zato se ne slažem sa stavom srpske vlade da ne treba da iskoristimo ruske sankcije prema EU i na sistemski način dodatno pomognemo našoj privredi da poveća izvoz u Rusiju. Kada su Srbiji tokom devedesetih godina uvedene sankcije, srpska privreda je izgubila decenijama izgrađivane pozicije na ruskom tržištu u korist proizvođača iz EU. Ne sećam se da su evropski proizvođači u tom trenutku pokazali solidarnost sa srpskim proizvođačima, kao što to sada EU zahteva od Srbije, već su zgrabili tu šansu oberučke. Ja poštujem takav stav EU i njenih proizvođača, jer to je legitimna borba za tržište i borba da njihovim građanima bude bolje. Vlada Srbije treba da odbaci cinične pozive EU na solidarnost i da i sama učini ono što je dobro za njene građane i privredu, a to je da na sve načine pomogne našim proizvođačima da povećaju izvoz u Rusiju.
Druga velika šansa koju nam donose sankcije Rusije prema EU jeste potencijal Srbije za privlačenje stranih investicija. Srbija je u ovom trenutku investiciono ostrvo preko kojeg proizvođači iz EU i SAD mogu da imaju nesputan pristup ruskom tržištu. Upravo je to razlog zašto najveći nemački proizvođač svinjskog mesa „Tenis” želi da otvori proizvodnju u Srbiji. I pre nego što je Rusija uvela sankcije prema EU, bescarinski sporazum koji imamo sa ovom zemljom, a koji nam omogućava da više od 95 odsto domaćih proizvoda izvozimo u Rusiju bez carina, doveo je u našu zemlju norveški ,,Grundfos”, koji je otvorio proizvodnju u Inđiji, nemački „Falke”, koji ima fabrike u Leskovcu i Vranju, francuski „Tarket”, sa proizvodnjom u Bačkoj Palanci, italijanski „Golden ledi” u Valjevu i Loznici i mnoge druge. Danas ove kompanije direktno i indirektno zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi u Srbiji, a broj zaposlenih u njima stalno raste zbog rasta tražnje na njihovom glavnom izvoznom tržištu – u Rusiji.
Putin je lider koji je nacionalno i ekonomski preporodio Rusiju zahvaljujući shvatanju da ekonomija i državotvornost predstavljaju dve strane iste medalje. Rusija je najbolji primer da samo nacionalno jaka država može uspešno da razvija svoju ekonomiju, a samo razvijena ekonomija može da bude temelj dugoročne zaštite državnih i nacionalnih interesa jedne zemlje.
To je Putinov put koji treba da sledi i Srbija.
Osnivač Srpske narodne partije
Nenad Popović
objavljeno: 15.10.2014.
