Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Okt.2011, 01:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putin u Kini

PEKING -

Ruski premijer Vladimir Putin doputovao je danas u dvodnevnu radnu posetu Pekignu gde će sa najvišim rukovodstvom Kine pregovarati o podizanju ekonomskih odnosa dve zemlje na novi nivo, sa akcentom na investicionu saradnju i kooperaciju u visokoj tehnologiji, realizaciju dugoročnih energetskih projekata.

Putin će učestvovati na 16. redovnom sastanku premijera Rusije i Kine i odvojeno razgovarati >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa predsednikom NR Kine Hu Đintaoom i predsednikom Svekineske skupštine U Bangom.

Rusija i Kina osnovale investicioni fond

Ruski fond za direktne investicije, stoprocentna filijala VEB (Spoljnotrgovinska banka) i Kineska investiciona korporacija danas su u Pekingu potpisali sporazum o osnivanju rusko-kineskog investicionog fonda sa predviđenim kapitalom od tri do četiri milijarde dolara.

Fond se osniva za potrebe realizacije direktnih investicija prvenstveno na teritoriji Ruske Federacije, a prema uslovima sporazuma, po milijardu dolara u fond će uložiti Ruski fond i Kineska investiciona korporacija. Još 1,0-2,0 milijarde dolara partneri planiraju da privuku od kineskih institucionalnih investitora, posebno Suverenog fonda Kine, prenela je ruska agencija Itar Tas.

Predsednik VEB Vladimir Dmitrijev je precizirao da "memorandum pokreće zajedničko osnivanje rusko-kineskog fonda za direktne investicije, u kome će učestvovati Ruski fond i Kineska investiciona korporacija".

Početak rada fonda planiran je za prvi kvartal 2012. godine, dok se prve transakcije očekuju za šest do devet meseci. Dmitrijev je rekao da već postoje konkretni projekti na polju logistike, saobraćaja, agroindustrije, proizvodnje robe široke potrošnje, farmacije, u koje će fond investirati milijardu dolara u narednih pet od sedam godina, a isto toliko bi trebalo da investira i Kineska investiciona korporacija.

Predsednik Kineske investicione korporacije Lu Đivej je u maju ove godine rekao da je Kineska investiciona korporacija zainteresovana za direktna ulaganja u Rusiji, posebno u ruske akcije i obveznice, kompanije sirovinskog sektora, infrastrukturne i građevinske projekte.

Zvaničnici u Moskvi ističu da je značajan progres u rusko kineskim odnosima u prethodnoj deceniji ostvaren praktično u svim sferama saradnje.

Robna razmena između najprostranije i najmnogoljudnije zemlje sveta je od januara do jula dostigla 44,6 milijardi dolara, uvećavši se za 45,8 odsto u odnosu na isti period lane, s tim što je ruski izvoz u Kinu vredeo 18,9 milijardi dolara (povećanje od 66,2 odsto) dok je Kina u Rusiju izvezla robe i usluge za 25,7 milijardi dolara (povećanje od 33,7 procenata), podsećaju moskovski mediji.

Transakcije rusko-kineske spoljne trgovine sve češće se realizuju u nacionalnim valutama, a pokrenuta je i berzanska trgovina rublja-juan.

Kina je u prvom ovogodišnjem tromesečju u rusku ekonomiju investirala 453,1 milion dolara, od čega su 153,9 miliona dolara direktne investicije, ističe se u saopštenju ruske vlade.

Najveći deo kineskih investicija usmereno je u projekte prerađivačke industrije (66,7 odsto), saobraćaja i komunikacija (16 procenata).

Tokom posete bez gasnih sporazuma

Za vreme radne posete Putina Pekingu u okviru energetskog dijaloga između dve zemlje planirani su pregovori o isporukama ruskih energenata, zbog čega je u Kinu doputovala velika ruska delegacija na čelu sa vicepremijerom Igorom Sečinom zaduženim za pitanja gorivo-energetskog kompleksa u vladi.

Ruski zvaničnici, međutim, ističu da za vreme posete Pekingu nije planirano potpisivanje gasnih sporazuma.

Rusija i Kina su potpisale pravno obavezujući sporazum o osnovnim uslovima isporuka ruskog zemnog gasa u septembru 2010. godine, ali konačan sporazum još nije postignut zbog nesuglasica oko cene.

Ruski "Gasprom" aktivno razvija saradnju sa zemljama azijsko-pacifičke regije, prvenstveno sa Kinom, u koju planira da započne isporuke krajem 2015. godine. Za sada holding radi na organizaciji izvoza gasovodima ukupnog kapaciteta do 68 milijardi kubnih metara godišnje.

Potencijale kineskog tržišta gasa eksperti visoko ocenjuju očekujući da do 2030. godine tražnja gasa u Kini premaši evropsku, što otvara konkretne perspektive za ruski gas čak i u slučaju da Kina ostvari uspešnu eksploataciju gasa iz škriljaca.

Tokom posete ruskih vladinih zvaničnika Kini planirano je potpisivanje 15-ak bilateralnih dokumenata, među kojima su memorandum o saradnji na modernizaciji ekonomije, memorandum o jačanju saradnje u poljoprivredi, veterinarskom nadzoru.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...