Izvor: Vostok.rs, 25.Jan.2014, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin se sprema u Iran: SAD zabrinute
25.01.2014. -
Završavaju se pripreme za posetu predsednika Rusije Vladimira Putina Iranu. Po informacijama dobro obaveštenih ruskih i iranskih izvora, ovo putovanje će biti realizovano već u najskorijoj budućnosti. Najverovatnije je da će poseta biti ostvarena posle zimske Olimpijade u Sočiju koja će biti održana od 7. do 23. februara. SAD su sve više zabrinute zbog „iranskog vektora“ ruske politike: Vašington >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << očigledno ne želi da Rusija u punom obimu počne da obnavlja ekonomske veze s Teheranom i da predstavlja konkurenciju američkim kompanijama. Od 20. januara Iran je počeo da ispunjava dogovore o ograničavanju svog nuklearnog programa. A EU i SAD su delimično ublažile režim sankcija protiv Teherana.
Dan pre početka Ženevske konferencije o Siriji u Moskvu je doleteo ministar spoljnih poslova Irana Džavad Zarif. On se sreo s ruskim kolegom Sergejem Lavrovom i s predsednikom Vladimirom Putinom. „Nadamo se da ćemo vas videti u Iranu u najskorije vreme,“ – rekao je Zarif Putinu. U decembru 2013. godine u Teheranu je već boravio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
U januaru se saznalo da je Rusija spremna da počne da kupuje naftu od Irana po 500 hiljada barela dnevno. Najverovatnije je da se potpisivanje ovog sporazuma planira za vreme predstojeće posete. Ruske diplomate su u odgovor na prekore od strane SAD više puta izjavljivale da Moskva priznaje samo sankcije Saveta bezbednosti UN protiv Irana. A jednostrane sankcije SAD na kupovinu nafte i finansijske transakcije s Teheranom ne smatra pravno obavezujućima za sebe.
SAD ne održavaju odnose s Iranom već skoro 34 godine, od vremena zauzimanja američke ambasade u Teheranu u novembru 1979. godine. Moskva ima – na osnovu prava suseda, na osnovu doprinosa regulisanju iranskog „nuklearnog problema“ – sve osnove da u pogledu Irana deluje ne obazirući se ni na koga i u potpunom skladu sa svojim sopstvenim nacionalnim interesima, smatra analitičar ruskog Instituta za strateška istraživanja Vladimir Novikov.
- Veći deo „teških poslova“ u iranskom nuklearnom dosijeu je obavila Rusija. Osim toga, Rusija je sve vreme u toku poslednje decenije prilikom traženja načina za regulisanje pitanja igrala ulogu osnovnog posrednika i glavnog „sedativa“ jedne (Zapada) i druge (Irana) strane. Zato što nismo zainteresovani za zaoštravanje situacije u blizini naših južnih granica, nedaleko od Kavkaza. Shvatamo ulogu Irana u regionu Kavkaza i Srednje Azije, u Bliskoistočnom regionu. Dobrosusedski odnosi s Iranom su za nas veoma važni.
Naftni dogovor u najavi između Moskve i Teherana nije izazvao najadekvatniju reakciju SAD. Ministar finansija Džek Lu je, ne pominjući direktno Moskvu, zapretio da će Vašington primeniti kaznena mere protiv svih kompanija koje pokušaju da zaobiđu američki embargo protiv Irana.
- Za vodeće svetske kompanije bi bila velika greška da ponovo ocenjuju nivo otvorenosti Irana za biznis. Objedinjeni plan aktivnosti „šestorke“ posrednika i Irana predviđa slabljenje potpuno određenih, ograničenih sankcija. Čitava arhitektura naftnih i finansijskih sankcija ostaje na mestu. Svaka kompanija koja preduzima dejstva kršeći ove sankcije može postati objekat kaznenih mera, i mi nameravamo da pažljivo pratimo poštovanje režima sankcija.
U Moskvi vlada uverenje da će ako Rusija bude čekala da SAD i EU ukinu iranske sankcije, zapadni partneri stići da podele iransko tržište. Teheranu su potrebne finansije, roba i tehnologije. A Moskva upravo ima novca i mogućnosti da utoli tehnološku i robnu glad južnog suseda.
To da je Rusija dobro proračunala vreme dokazao je i Davoski ekonomski samit, gde je uz veliku najavu održano izlaganje novog iranskog predsednika Hasana Rohanija. Auditorijum je bio prepun delegata iz velikog biznisa Evrope i SAD. Iranski predsednik je rekao da je sa slabljenjem sankcija Teheran spreman da uspostavlja partnerske odnose sa zapadnim zemljama.
Rohani se u Švajcarskoj više nije sretao s političarima, već je razgovarao s rukovodiocima vodećih svetskih korporacija iz energetskog sektora. I pozvao ih je da se vrate u Iran i da investiraju kapital u njegovu ekonomiju. Rukovodioci italijanskog Eni, francuskog Total, britanskih međunacionalnih kompanija BP i Shell samo što nisu stajali u red za sastanak. Ekonomska komponenta skidanja sankcija za Evropu nije ništa manje važna nego za Iran. Po najskromnijim računicama Ministarstva finansija SAD, Iran će otvoriti „vrata“ za tržište robe i usluga minimum za dodatnih 60-70 milijardi dolara. A to znači na desetine hiljada novih radnih mesta.
Samo se Nemačka, glavni trgovinski partner Irana pre sankcija, nada da će s njihovim ukidanjem za dve godine dovesti svoj izvoz u Iran do nivoa od 10 milijardi evra, kao što je to bilo pre sankcija. Nemačka i sad Iranu isporučuje robu koja nije zabranjena sankcijama. Ali, pošto evropske banke zbog sankcija ne sprovode nikakve operacije s Teheranom, sva trgovina se obavlja isključivo za gotovinu. A u slučaju takvog plaćanja obim trgovine ne može biti veći od određenog nivoa.
Čak su i američke kompanije još pre ženevskih sporazuma počele da šalju emisare u Iran kako bi ispitale gde mogu da potisnu evropske konkurente. Američke firme se spremaju da isporučuju Iranu automobile, opremu za vađenje nafte i gasa, proizvode mašinogradnje, građevinsku opremu, hemiju i ostalo.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Vašington
