Izvor: Vostok.rs, 17.Avg.2014, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin na Jalti: blagi ton, gvozdeni stisak
17.08.2014. -
Nacionalni interesi su iznad svega! Takav je osnovni smisao govora s kojim je na Jalti istupio Vladimir Putin. Putinov ton je blaži, ali stisak nije popustio. Tako komentariše nastup ruskog predsednika u Jalti američki Vol Strit Džornel.
Presednik Rusije, između ostalog, govorio je o spremnosti da se brane nacionalni interesi zemlje, ali pri tome da se ne raskidaju odnosi sa Zapadom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Vladimir Putin u svom nastupu nije isključio mogućnost istupanja Rusije iz niza međunarodnih ugovora, ako to zatraže interesi zemlje. Treba reći da to neće biti prvi u istoriji slučaj anuliranja sporazuma. Za SAD, na primer, to je uobičajena praksa. I Moskva ima puno pravo da odustaje od učešća u nekim sporazumima, uveren je profesor katedre za međunarodno pravo MGIMO Dmitrij Labin:
- Prioritet za svakog šefa države je osiguranje interesa svoje zemlje. Suverene države mogu slobno da anuliraju ili u jednostranom poretku da istupaju iz međunarodnih sporazuma. Tačnije reč je o tome da će se u datom slučaju prioritet davati upravo osiguranju nacionalnih interesa dražve. I ja mislim da uzimajući u obzir sitauciju u svetu, to je ispravna odluka.
Vladimir Putin nije isključio mogućnost izlaska Rusije iz evropskog suda za ljudska prava. Istina, kako je podvukao presednik, sada ovo pitanje nije na dnevnom redu. Ali Evropski sud za ljudska prava sve češće donosi neosnovane, ispolitizovane odluke. I to nije jedinisporazum koji se ne podudara sa nacionalnim interesima Rusije, samtra predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov.
- U vojnoj sferi ja bih istakao sporazum o ograničenju raketa srednjeg i malog dometa. On smanjuje mogućnosti za uvećanje odbrambene moći Rusije. Ovaj bilateralni sporazum sa SAD strateški nije povoljan za Rusiju. Zatošto za SAD odustajanje od raketa takvog tipa nije bolno sa tačke gledišta bezbednosti. A za Rusiju, koja se nalazi u složenijem geografskom i političkom okruženju, bitno je ograničavajući.
Prvih godina posle raspada SSSR Rusija je potpisala mnoštvo međunarodnih sporazuma. Ali većina njih je bila ratifikovana nepromišljeno, jednostavno od želje da se „integriše“ u međunarodnu zajednicu, kaže potpredsednik Ruske asocijacije međunarodnog prava Oleg Hlestov.
- Između ostalog, sporazum o evropskom sudu nije bio potreban. Rusija je zaista postavila zadatak da usavrši svoje zakonodavstvo u oblasti ljudskih prava. Ali put za usavršavanje je mogao da bude sasvim normalan – prirodni razvoj unutar zemlje. Mnoge države ne stupaju u slične sporazume.
Potpisati ili ne međunarodni sporazum dobrovoljna je stvar. Sve zavisi od toga koliko se ovi sporazumi podudaraju sa nacionalnim interesima države i odgovaraju ustavu. SAD, na primer, nisu se pridružile ni polovini konvencija. I odluka bilo koje međunarodne instance nije za njih obavezujuća. Reči ruskog presednika ne znače da od sutra Rusija će takođe prestati da obraća pažnju na međunarodno pravo. Ali to je jasan signal zapadnim partnerima: sa Rusijom ne treba razgovarati sa pozicija sile.
Igor Silecki,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
