Izvor: Politika, 28.Maj.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin (još) ne uvodi „vize” za internet
Predsednik Rusije potpisao ukaz koji stavlja deo nacionalne mreže pod posebnu zaštitu, sa pristupom samo za državne organe, službe bezbednosti i slične institucije
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz koji omogućava stvaranje sigurnog nacionalnog segmenta interneta za komunikaciju organa državne vlasti i koji će biti u nadležnosti Federalne službe zaštite, preneo je Tanjug izveštaj agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Interfaks. Putinovi kritičari pažljivo motre na svaki njegov korak u pravcu veće kontrole interneta otkako je prošle godine izjavio da je globalna mreža projekat CIA. To je shvaćeno kao signal da namerava da ugrozi globalnu prirodu interneta, ograničavajući svojim građanima slobodno surfovanje. Ovde, međutim, nije reč o tzv. fragmentaciji interneta, već o jačanju zaštite državnog sistema.
Vladimir Radunović, direktor programa sajber-bezbednosti i e-diplomatije u međunarodnoj nevladinoj „Diplo” fondaciji, objašnjava da takva zaštita ima smisla, jer državni aparat mora da ima poseban stepen zaštite.
– To zapravo nije nikakva novost. Takve sisteme imaju u nekoj meri i Amerikanci. Radi se o planu da se deo nacionalne mreže (konekcije, serveri, računari) na neki način izdvoji sa globalnog interneta u posebno zaštićenu mrežu kojoj pristup imaju samo državni organi, službe bezbednosti i slične institucije – rekao je za naš list Radunović, koji je prethodne dve godine bio i član Savetodavne grupe Ujedinjenih nacija za Forum o upravljanju internetom.
– Veća je priča ideja da se na nivou cele zemlje internet „otkine” od globalnog, odnosno da se globalnom može prići samo kroz neke „izlaze”, uz veliku kontrolu kojem sadržaju korisnici pristupaju, šta šalju i primaju... To Kina već ima (Great Chinese Firewall) i Iran u velikoj meri. Rusija je imala mnogo širi plan od ovoga i on je bio na udaru kritika, ali je planirala i Evropa kroz „internet šengensku zonu”, arapski svet kroz ideju „halal interneta”… Ta fragmentacija jeste opasan trend jer omogućava državama potpunu kontrolu nacionalnog interneta i uvodi „vize”, ograničeno kretanje na internetu. Pogotovo je opasna u autoritarnim zemljama gde vlast tada ima mogućnost da cenzuriše saobraćaj kako hoće. Takvim rasparčavanjem se ide dalje od slobodnog interneta kakav je danas i gubi se mnogo njegovih prednosti, pre svega globalne komunikacije i globalno tržište. Ovo u Rusiji, međutim, nije (još) to – pojašnjava naš sagovornik.
Po ukazu koji je potpisao Putin, rad kroz državni segment interneta biće obavezan za predsedničku administraciju i slične sisteme, a rok za njihovo priključivanje na državni segment interneta je 31. decembar 2017. godine.
Ruski stav da svaka država ima suvereno pravo da reguliše nacionalni segment interneta Moskva je iznela 2012. godine na zasedanju Međunarodne unije za telekomunikacije i nije naišla na odobravanje EU.
Rusija je prošle nedelje izazvala osudu boraca za slobode i ljudska prava kada je upozorila „Gugl”, „Tviter” i „Fejsbuk” da će ih blokirati ukoliko ne budu poštovali zakone ove zemlje. Naime, zbog toga toga što američki džinovi interneta šifruju podatke, Rusija ne može da blokira sadržaje koji po njenoj proceni krše zakon, pa kao rešenje vidi blokiranje celih servisa.
Po zakonima o internetu, pooštrenim za vreme Putinovog trećeg mandata, strane kompanije moraju da predaju podatke o ruskim blogerima koji imaju više od 3.000 čitalaca dnevnom, a vlasti imaju pravo da obore sajtove koji pozivaju na „neodobrene proteste i nerede”.
„Fejsbuk”, „Gugl” i „Tviter” predaju vladama iz celog sveta podatke koje zatraže o korisnicima ukoliko su zahtevi u skladu sa njihovim pravilnicima i lokalnim zakonima. Izveštaji koje objavljuju dvaput godišnje pokazuju da mnogo češće uslišavaju zahteve američkih nego ruskih vlasti. „Fejsbuk” je u drugoj polovni 2014. pozitivno odgovorio na skoro 80 odsto od 14.000 zahteva američkih sudova, policije i vladinih agencija. Rusija je 2014. tražila informacije o samo dva korisnika i oba zahteva su odbijena, preneo je Rojters. „Tviter” je odbio 108 zahteva Rusije u drugoj polovini prošle godine, a ispunio oko 80 odsto američkih. „Gugl” je odobrio pet odsto zahteva ruske vlade, opet znatno manje nego američkih.
Pogledaj vesti o: Vize
