Izvor: Politika, 02.Dec.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin i papa „podesili satove”
Pre tačno nedelju dana, u ponedeljak, 25. novembra, ruski predsednik Vladimir Putin posetio je u Vatikanu poglavara Rimokatoličke crkve, papu Franju. Bio je to, pre svega, susret dvojice državnika. Putin je, naime, tokom svoj vođenja Rusije, direktno razgovarao i sa Franjinim prethodnicima, Jovanom Pavlom Drugim i Benediktom Šesnaestim.
Sve su to bili politički susreti, u kojima su razmatrani globalni problemi i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tražen pravi odgovor za njihovo rešavanje. Ovaj put, tokom razgovora pape i Putina razmatrana su pitanja mogućeg učinka dve države (Vatikana i Rusije) u smirivanju situacije u Siriji, kao i na Bliskom istoku uopšte.
Kada se, naime, početkom septembra naširoko raspredalo o mogućnosti bombardovanja položaja sirijske regulare armije od strane međunarodnih snaga (pre svega – SAD), neposredno pred početak samita zemalja G20 u Sankt Peterburgu, papa je poručio učesnicima da su dužni da pronađu mirno rešenje za građanskim ratom zahvaćenu zemlju. Jedna od takvih poruka upućena je direktno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kao poziv na zajedničko delovanje. Kako se ispostavilo, Vatikan i Rusija uspeli su da smire strasti političara okupljenih u ruskoj carskoj prestonici i samit G20 učine uspešnim.
Mnogi tvrde da je pismo koje je iz Vatikana poslato učesnicima samita G20, a posebno ono upućeno u Kremlj, za Putina bilo – „dar s neba”. Naime, geostrateški gledano, situacija u Siriji, ma koliko politički tumačena na bezbroj načina, za malo je na granicu sukoba dovela dve najmoćnije sile na svetu, SAD i Rusiju. Svođenje cele dileme u vezi sa zemljom u ratu na prostu dilemu: bombardovati ili ne bombardovati, i koga, što je papa i učinio kroz svoj komentar, omogućilo je ruskom predsedniku da se nađe na strani Vatikana i u odlučujućem trenutku na sebe preuzme ulogu – spasioca sveta.
Jer dok su na Zapadu dešavanja u Siriji tumačili kao još jedno „arapsko proleće”, i „talas ratova za oslobođenje”, Moskva i Vatikan su ukazivali na opasnost od destabilizacije čitavog arapskog regiona. A to bi, pre svega, značilo nove teške nevolje za sve hrišćane koji žive u ovom delu sveta.
Ali vratimo se susretu u Vatikanu. Uzimajući u obzir dugotrajnu zategnutost između Katoličke i Pravoslavne crkve (kojoj Putin pripada), jasno je bilo da razgovori dvojice velikodostojnika nisu mogli da se bave samo protokolarnim državničkim poslovima. Bila je to, kako se izrazio Julian Hans, komentator „Zidojče cajtunga”, neka vrsta – „podešavanja satova”. Jer, kako zaključuje autor, „U sferi delovanja Putina i pape Franje, časovnici kucaju drugačije od časovnika u ostalom delu sveta”.
Prošlonedeljna poseta ruskog šefa države Vatikanu otvorila je, međutim, još poneka vrata. Iza jednih od njih svakako se krije i mogućnost da, u ne tako dalekoj budućnosti, konačno dođe i do direktnog susreta vrhovnih poglavara Katoličke i Pravoslavne crkve.
Ovo bi svakako bio istorijski događaj pošto su odnosi između Vatikana i Moskovske Patrijaršije već duže vreme zategnuti. Između ostalog i zbog pokušaja Kaktoličke crkve da ojača svoj uticaj u postsovjetskim državama, pre svega u delovima Ukrajine u kojem živi katolicizmu naklonjeno većinsko stanovništvo, pa i, takozvani, unijati.
Posle svega što se događalo poslednjih godina, a najsvežiji primer je zlehuda sudbina hrišćanskog stanovništva u ratom zahvaćenoj Siriji, istorijske okolnosti ne daju pravo poglavarima dve crkve da međusobne nesuglasice i dalje koriste kao opravdanje za neadekvatnu pomoć svojim vernicima ugroženim u arapskom svetu.
Takođe, jasno je da prvi susret dvojice crkvenih visokodostojnika ne može da se desi ni u Rimu ni u Moskvi. Potrebna je međuigra, jer previše je onih koji bi takav događaj iskoristili u propagandne svrhe, a njegov istinski značaj okrenuli – naglavce.
Zato su krenule spekulacije o tome koje mesto bi za prvo – nezvanično – viđenje pape Franje i patrijarha Kirila bilo najpogodnije. Prema rečima mitropolita Ilariona, šefa diplomatije Ruske Pravoslavne crkve, u igri su tri lokacije: Bari, Beč ili jedna opatija u Mađarskoj.
Slično razmišlja i Marko Ansaldo iz rimske „Republike“, po čijem mišljenju je, za početak, neophodno odigrati sve diplomatske igre i obaviti precizne dogovore.
„Dijalog između Katoličke i Pravoslavne crkve postao je nužnost. Nikada između naših dveju crkava nije bilo toliko neusaglašenih pitanja koja je nophodno raščistiti”, izjavio je patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril, primajući pre neki dan u audijenciju Milanskog kardinala Andžela Skolu.
„Naša istorijska raznoglasja više nemaju onu ulogu koju su imala u stara vremena. Treba se okrenuti vrednostima našeg jedinstva”, zaključio je tom prilikom patrijarh.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 02.12.2013.
