Izvor: BKTV News, 10.Jul.2017, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin i Tramp- prvi put "oči u oči" (kolumna)
Dugo očekivani prvi direktan susret lidera SAD-a i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina, upriličen na marginama samita G20 u Hamburgu, još jednom je pokazao da je za rešavanje globalnih geostrateških pitanja potreban dogovor velikih sila, a ne diktat i nametanje rešenja.
Činjenica da je ovaj susret bacio u senku čitav samit lidera 20 najmoćnijih zemalja sveta, govori i o liderskoj poziciji koju Tramp >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << a sigurno i Putin zauzimaju u svetskoj politici.
Bilo je vidljivo da je Donald Tramp na ovaj sastanak došao sa velikim političkim pritiskom iz SAD-a, gde se vode istrage o ,,umešanosti,, Rusije u hakerske napade i pokušaje uticaja na rezultate američkih predsedničkih izbora, kao i o povezanosti predstavnika Trampove administracije sa ruskom stranom. „Antiruska“ atmosfera u Americi na najvišim političkim nivoima skoro da se može uporediti sa „atmosferom makartizma“ 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, i činjenicom da su odnosi između SAD-a i Rusije na najnižem političkom nivou od vremena „Hladnog rata“.
Boreći se sa tim pritiskom, Donald Tramp je, sa druge strane, na sastanku sa ruskim predsednikom trebalo da pokuša da ispuni deo svojih predizbornih obećanja o normalizaciji odnosa sa Rusijom. Međutim, sve je jasnije da spoljna politika SAD-a ne može da bude samo politika predsednika Trampa, i da nju oblikuju mnogi politički centri moći unutar Amerike.
Bilo je vidljivo da je ruski predsednik Putin sa mnogo manje političkog pritiska došao na samit u Hamburg, ali i na sastanak sa Donaldom Trampom. I Putinu je bilo jasno da između SAD-a i Rusije postoji previše otvorenih pitanja, da bi se makar deo njih mogao rešiti ili bar počeo rešavati posle prvog sastanka ,,tet-a-tet“ dva predsednika.
Ipak, stiče se utisak da je sastanak dva predsednika pokazao da SAD i Rusija ipak mogu da vode dijalog – možda se ne slažu oko bitnih pitanja, ali bar mogu pokušati da naprave kompromis oko nekih tema. Sigurno je značajan rezultat dogovor o prekidu vatre na jugoistoku Sirije gde se bore snage sirijske vojske i pobunjenika koje podržavaju SAD. Iako ovakvi sporazumi o prekidu vatre lako mogu biti prekršeni, stiče se utisak da bi ovaj sporazum mogao biti model za slične dogovore o ,,deeskalaciji“ sukoba u pojedinim delovima Sirije, gde su na liniji fronta suprotstavljene snage koje podržavaju Rusija i SAD-a. A upravo takvi dogovori mogu biti osnova za kompromis velikih sila oko budućnosti Sirije, naravno pošto se vojno reši pitanje ISIS-a.
Sastanak u Hamburgu je pokazao potrebu da se lideri SAD-a i Rusije češće sreću, jer je vidljivo da ovakvi direktni susreti doprinose relaksaciji globalnih odnosa izmedju velikih sila, ali i stvaraju uslove za rešavanje međunarodnih kriznih situacija.
Naravno, jasno je da ovakvi pojedinačni sastanci ne mogu rešiti ključna otvorena pitanja izmedju velikih sila, ali mogu otvoriti put za proces pregovaranja i kompromisa. Možda je baš ovaj sastanak otvorio put za rešavanje krize u Siriji, ili pak za pokretanje sličnog procesa u Ukrajini. Činjenica je da su i Tramp i Putin u veoma komplikovanim političkim okolnostima za njih dvojicu kao državnike, u atmosferi veoma zategnutih odnosa izmedju SAD-a i Rusije seli za sto i počeli konkretno da razgovaraju ohrabruje i pruža nadu da će naredni sastanci, ali i diplomatski kontakti na nižem nivou doprineti smanjenju tenzija. Ipak, interesi su interesi. Konfrontacije će i dalje biti u odnosima SAD-a i Rusije, u borbi za globalnu dominaciju. Tek će Tramp i Putin da ,,obaraju ruke“. Ipak je važno da njihov sukob ostane ,,hladan“.
