Izvor: RTS, 06.Sep.2013, 18:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putin: Rusija će pomoći Siriji

Vladimir Putin rekao da će u slučaju stranog vojnog napada Rusija pomoći Siriji, kao i da je napad hemijskim oružjem u Damasku bio provokacija pobunjenika. Obama zna da hoće u rat, ali ne zna kako, upozoravaju američki generali. Pentagon ne želi rat.

17.55 - Francuska će sačekati izveštaj inspektora UN pre nego što krene u vojnu akciju, rekao Fransoa Oland.

Ruski predsednik Vladimir Putin >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rekao je da je navodni napad hemijskim oružjem u Damasku bila provokacija pobunjenika kako bi se ohrabrila vojna intervencija u Siriji. Istovremeno, Obama je na meti američkih kritičara, koji ga optužuju da nema jasan cilj.

Na konferenciji za novinare na Samitu G20 u Sankt Peterburgu, Putin je rekao i da će Rusija pomoći Siriji u slučaju da dođe do strane vojne intervencije.

"Da li ćemo im pomoći? Da, hoćemo. Mi im već pomažemo, šaljemo oružje, sarađujemo na polju ekonomije, a uskoro ćemo početi da šaljemo i humanitarnu pomoć", rekao je Putin.

Komentarišući navode turskog premijera Erdogana da većina učesnika Samita podržava napad na Siriju, Putin je rekao da to nije tačno jer osim SAD, Turske, Kanade, Saudijske Arabije i Francuske, druge zemlje ne podržavaju napad - ukazujući da britanski premijer Kameron nije dobio podršku parlamenta za napad na Siriju.

Putin je naveo da od najvećih svetski ekonomija, Rusija, Kina, Indija, Južna Afrika, Brazil, Indonezija, Italija i Brazil ne podržavaju vojnu intervenciju u Siriji.

Predsednik Rusije je objasnio i da su svetski lideri u četvrtak gotovo ceo dan raspravljali o Siriji, a da je on imao bilateralni susret sa britanskim premijerom Kameronom koji je trajao nekoliko sati.

Francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je inspektore UN da što pre završe posao i rekao da se njegova zemlja zalaže za formiranje koalicije zemalja koje bi izvele vojni napad na Siriju. Cilj akcije ne bi bio svrgavanje Asada već pritisak da dođe do političkog rešenja krize.

Putin je danas razgovarao sa američkim predsednikom Barakom Obamom oko 20 minuta i kako prenosi Rojters, nije došlo do približavanja stavova o sirijskoj krizi.

Iako se nalazi u Sankt Peterburgu, američki predsednik Obama nastavio je da lobira u Kongresu kako bi dobio neophodnu podršku za vojnu akciju protiv Sirije.

Obama je rekao da očekuje da Senat sredinom naredne nedelje podrži njegov plan za vojnu intervenciju, a da će se obratiti naciji u utorak.

Spoljnopolitički odbor Senata prihvatio je nacrt rezolucije o napadu na Siriju, kojom je predviđena akcija u trajanju od 60 dana, sa mogućnošću produženja od 30 dana.

Dok traje lobiranje, među senatorima se čak pojavila ideja da se na sirijskog predsednika Asada izvrši pritisak da u roku od 45 dana potpiše Konvenciju o zabrani širenja hemijskog i biološkog oružja, kojom je predviđeno uništavanje tog oružja i prihvatanje međunarodnih inspektora.

Kako sačuvati hemijsko oružje od terorista

U jeku priprema za napad na Siriju pojavio se i dokument koji pokazuje da bi za zaštitu sirijskih skladišta hemijskog i biološkog oružja bilo potrebno 75.000 vojnika na terenu.

Izveštaj je objavljen dan pre navodnog hemijskog napada u Damasku, a sastavio ga je Istraživački centar američkog Kongresa s ciljem da se predvidi svaki mogući scenario u slučaju da dođe do vojnog napada na Siriju.

Navodi se da zalihe oružja od 1.000 tona trenutno čuvaju sirijske specijalne jedinice i da SAD razmatraju opciju kako da zaštite sva skladišta u slučaju da Asadov režim izgubi kontrolu nad zemljom.

Amerikanci procenjuju da je za zaštitu 50 objekata za proizvodnju i skladištenje oružja potrebno najmanje 75.000 vojnika na terenu.

Takvu akciju bi mogao da spreči član 3 rezolucije koju je usvojio Spoljnopolitički odbor Kongresa, a predviđa da neće biti raspoređivanja vojnika na terenu.

Međutim, reči korišćene u tekstu rezolucije omogućavaju da vojska izvodi "neofanzivne operacije", kao što je preuzimanje kontrole nad fabrikama i skladištima hemijskog oružja bez borbe.

"Rat koji Pentagon ne želi"

U senci političke bitke u Vašingtonu iz vojnih stručnih krugova pojavljuju se sve šire kritike američkog plana napada na Siriju.

Bivši komandant američkog Ratnog koledža, general-major u penziji Robert Skejls u komentaru u Vašingtonu postu piše da izlaganje šefa Združenog Generalštaba Vojske SAD generala Dempsija o planu napada na Siriju, pokazuje da ni on sam ne veruje u uspeh.

Penzionisani general navodi i da gotovo cela Obamina administracija nema gotovo nikakvog iskustva u ratu, to jest u politici koja bi trebalo da prati pripreme za rat.

Aludirajući na najave napada krstarećim raketama što danima traje, Skejls ističe da se time krši osnovno pravilo uspeha u ratovanju - a to je efekat iznenađenja.

Kako navodi, jedan od visokih oficira rekao mu je i da su vazdušni napadi na Siriju vojnički besmisleni, jer neće biti trupa na zemlji koje bi porazile Asadovu vojsku.

Ukoliko američki narod misli da nije vredno ginuti za Siriju, onda bi tu zemlju trebalo da ostavimo na miru, rekao je Skejlsu taj visoki oficir, koji je i ukazao da je Sirija vojno daleko jača od zemalja koje su SAD ranije napale, kao što su Libija ili Srbija.

Skejls piše i da današnji kreatori politike u Vašingtonu, za razliku od vojnih planera, ne znaju ništa o ratovanju, tako da u pravednost nekog rata ne bi mogli da ubede ni svoje uže porodice.

Kako bi ukazao da nije militarista, general Skejls navodi primer predsednika Dvajta Ajzenhauera, ratnog generala, koji je, iako je u Koreji vodio rat, čak osam puta rekao "ne" ratovanju i nije pomogao svojim saveznicima Britancima i Francuzima - baš zato što je znao šta vuče za sobom ulazak u rat.

Nastavak na RTS...