Izvor: Politika, 06.Sep.2013, 17:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putin:Rusija će pomagati Siriji u slučaju agresije

SANKT PETERBURG – Rusija će pomagati Siriji u slučaju spoljne agresije, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na konferenciji za novinare posle samita Grupe 20 zemalja u Sankt Peterburgu.

„Da li ćemo pomagati Siriji? Hoćemo”, rekao je Putin, a preneo Itar-Tas s.

„Kao što i sada pomažemo. Mi isporučujemo oružje, sarađujemo u ekonomskoj oblasti. Nadam se da će više biti i humanitarne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnje, uključujući i pružanje humanitarne pomoći ljudima, civilima, koje se našlo danas u veoma teškoj situaciji”, rekao je Putin, a prenela agencija RIA Novosti.

Putin je na konferenciji za novinare rekao i da su se za napad na Siriju tokom diskusija na samitu G-20 zalagale SAD, Turska, Kanada, Francuska, Saudijska Arabija i Velika Britanija.

Protiv vojne akcije bili su Rusija, Kina, Indija, Indonezija, Brazil, Južna Afrika i Italija, rekao je ruski predsednik.

Pritom je rekao da su protiv udara na Siriju bili i generalni sekretar UN i poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja.

Prema njegovim rečima, i u samim zemljama Zapada većina stanovništva ne podržava ideju o borbenim akcijama u Siriji.

Odgovarajući na pitanje na koju bi zemlju još teoretski mogla da bude izvršena agresija, koja preti Siriji, Putin je naveo da ne želi da misli da će još neka zemlja biti podvrgnuta nekoj spoljnoj agresiji.

Sastali se Putin i Obama, u centru pažnje Sirija

SANKT PETERBURG – Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Barak Obama imali su odvojen susret za vreme samita G20, a razgovarali su pre svega o Siriji, rekao je Itar-Tas su Putinov pomoćnik Jurij Ušakov.

Putin je na konferenciji za novinare posle samita kazao da je tokom susreta bio dostignut dogovor o daljem razmatranju mera vezanih za rešenje krize u Siriji, a, između ostalog, šefovi diplomatije Sergej Lavrov i Džon Keri u najskorije vreme treba da počnu da razmatraju „tu veoma bolnu temu”, prenose RIA Novosti.

Šef ruske države izjavio je na istoj pres konferenciji da je oko pola sata razgovarao sa Obamom u dobronamernoj atmosferi, iako je svako ostao pri svom stavu.

„To je bio veoma sadržajan i konstruktivan razgovor, u dobronamernoj atmosferi. Mi smo ostali pri svom mišljenju, svako pri svom”, rekao je Putin, dodajući da je razgovor trajao 20-30 minuta, prenosi ruska državna agencija.

Putin je naglasio da on i Obama razumeju argumente jednog i drugog, iako se i ne slažu sa njima.

„Međutim, dijalog postoji, slušamo jedan drugog, razumemo argumente. Ja se ne slažem s njegovim argumentima, on se ne slaže sa mojim. Međutim, mi ih slušamo, pokušavamo da analiziramo”, rekao je šef ruske države.

Ruski predsednik je kazao da sa Obamom nije razgovarao o bivšem saradniku američkih obaveštajnih službi Edvardom Snoudenom i da ta tema nije vezana za špijunažu.

„Snouden nije osuđen, on kod nas nije počinio krivično delo. To je odvojena tema, ona nije vezana za špijunažu. Nismo čak ni pomenuli tu temu s Obamom, govorili smo samo o Siriji”, rekao je Putin.

Odgovarajući na pitanje da li je to bio sastanak „s nogu” ili u nekoj drugoj formi, ruski predsednik se našalio da „nije bio s nogu, nego s nekog drugog mesta”, objasnivši da su sagovornici sedeli tokom razgovora.

O sastanku je Rojters javio da su dvojica lidera razgovarala 20 minuta i da o pitanju Sirije nije došlo do približavanja stavova.

Britanska agencija podseća da je Obama zbog „slučaja Snouden” otkazao ranije zakaznu posetu Moskvi i bilateralni susret s Putinom.

Obe strane su više puta tvrdile da neće doći do njhovog susreta ni na marginama G-20.

--------------------------------

Obama bez odgovora - šta ako izostane podrška Kongresa

SANKT PETERBURG– Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama najavio je danas da će se u utorak obratiti naciji u vezi sa Sirijom, očekujući odobrenje Kongresa i javnosti za pokretanje vojne operacije protiv režima predsednika te zemlje Bašara al-Asada.

Obama je najavio svoje obraćanje na konferenciji za novinare na završetku samita G20 u Sankt Peterburgu, na kojem je kriza u Siriji bila glavna tema.

Predsednik SAD, i pored dva postavljena pitanja, nije želeo da odgovori da li će do akcije doći ako Kongres ne bude podržao njegov plan.

„Stavio sam ovo pitanje pred Kongres zato što nisam mogao potpuno iskreno da tvrdim da je pretnja koja je usledila zbog korišćenja hemijskog oružja bila direktna i neposredna prema SAD. Da je bila takva, sproveo bih akciju bez konsultovanja Kongresa”, istakao je Obama.

Agencije prenose da američki predsednik namerava da napadne sirijski režim, kao odgovor na navodni napad na civile hemijskim oružjem, u Damasku 21. avgusta.

Administracija u Vašingtonu tvrdi da je taj napad izvršio Asadov režim, i da je u njemu poginulo na stotine ljudi, podsetio je AP.

Zbog relativno mlake podrške vazdušnim napadima na Siriju, američki zakonodavci zatražili su od Obame da osigura podršku javnosti jednim ovakvim obraćanjem, navodi AP.

Obama je rekao da razume skepticizam koji postoji u američkoj javnosti u vezi sa napadom na Siriju, ali je i dodao da je siguran da može da ubedi sunarodnike da napad hemijskim oružjem u toj zemlji zaslužuje vojni odgovor.

On je istakao da namerava da objasni naciji da su njegovi planovi u vezi sa Sirijom „limitirani i proporcionalni” i da imaju za cilj podržavanje međunarodnih normi.

Obama je još jednom ponovio stav da je režim Bašara al-Asada u Siriji upotrebio hemijsko oružje.

Američki predsednik je ocenio da nakon iskustva u Iraku i decenije ratovanja javnost u SAD sa zabrinutošću prima informacije o mogućem novom sukobu.

„Verujem da moji birači žele da iznesem svoj stav o ovom pitanju. Zato su me izabrali i reizabrali”, istakao je Obama.

On nije negirao da će ubeđivanje članova Kongresa da podrže akciju u Siriji biti teško, ali nije želeo na dva puta ponovljeno pitanje da odgovori šta će uslediti ako ne uspe u tome.

On je ipak dodao da smatra da ima ovlašćenje da sprovede limitiranu vojnu akciju u Siriji i bez dozvole Kongresa.

Govoreći o skupu G20, predsednik SAD je kazao da većina lidera koji su učestvovali smatra da je sirijski predsednik odgovoran za upotrebu smrtonosnog gasa protiv civila, istovremeno priznavši da ne postoji jedinstvo među njima da li može da se upotrebi sila protiv Sirije bez rezolucije Ujedinjenih nacija.

---------------------------------

Podeljenost među svetskim liderima, Putinu „prva runda"

SANKT-PETERBURG – Svetski lideri okupljeni na samitu „Grupe 20” u Sankt-Peterburgu nisu uspeli da prevaziđu oštru podeljenost oko američkih planova za vojnu akciju protiv sirijskog režima, a predsednik SAD Barak Obama izgleda je ostao izolovan, uprkos francuskoj podršci za akciju i prisustvu saveznika kao što su Turska i Saudijska Arabija, ocenjuju danas mediji.

„Glas Amerike” ocenjuje da se „prva runda zakulisne borbe završila u korist (ruskog predsednika Vladimira) Putina”.

„Kina, EU, zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Kina, Južna Afrika), i čak papa Franja koji je uputio pismo učesnicima foruma, upozorili su na opasnost koju nosi vojno mešanje u Siriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN”, navodi ruska služba američkog radija.

Protiv vojne akcije izjasnio se i generalni sekretar UN Ban Ki-mu, upozoravajući da bi to moglo da raspiri sektaško nasilje u zemlji koja je već na udaru humanitarne krize „bez presedana” u novijoj istoriji.

Govoreći na sastanku posvećenom humanitarnim pitanjima koji je organizovala Velika Britanija na marginama samita G20, Ban je pozvao svetske sile da ostave po strani svoja razilaženja povodom sukoba u Siriji i da preduzmu zajedničku akciju kako bi se sirijskom stanovništvu pružila preko potreba pomoć.

Izaslanik UN za Siriju Lahdar Brahimi rekao je danas u Sankt-Peterburgu da nijedna zemlja nema pravo da „uzme pravo u svoje ruke” i preduzeme vojnu akciju protiv Sirije bez odobrenja SB UN.

I kineski predsednik Sji Đinping rekao je Obami na marginama samita da krizu u Siriji treba rešiti političkim putem a ne vojnim napadom.

„Političko rešenje je jedini pravi izlaz za sirijsku krizu i vojni napad ne može da reši problem iz korena. Očekujemo da će neke zemlje još jednom da razmisle pre nego što preduzmu akciju”, naveo je Sji u izjavi kineskoj agenciji Sinhua.

Rojters navodi da su Obama i Putin ostali udaljeni povodom Sirije nakon sinoćnje večere u dvorcu Peterhof i diskusije o građanskom ratu koja je trajala do duboko u noć.

Ističući da na prvobitnom dnevnom redu sirijska kriza nije bila tema, Agencija Frans pres navela je da su lideri raspravljali o tome i da nije bilo napretka na večeri na kojoj je Obama izneo pozicije o sirijskoj krizi.

U G-20 nalazi se 19 zemalja (Argentina, Australija, Brazil, Velika Britanija, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Kanada, Kina, Meksiko, Turska, Rusija, Saudijska Arabija, SAD, Francuska, Južna Afrika, Republika Koreja, Japan) i Evropska unija.

„Razlike u mišljenjima lidera su se potvrdile tokom večere”, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov, dodajući da su neke zemlje branile stav da je potrebno preduzeti brze mere ne obazirući se na odobrenje međunarodnih institucija, dok su se druge založile da se međunarodno pravo ne devalvira i da se ne zaboravi da samo SB UN ima pravo da odlučuje o upotrebi sile.

Na Obamu su tokom samita, kako ističe Rojters, svetski lideri razvijenih zemalja i zemalja u razvoju izvršili pritisak da odustane od planova za vazdušne napade na Siriju, a ostale su duboke podele koja su zasenile napore za oživljavanje globalne ekonomije.

Američki predsednik je rekao liderima G-20 da je važno podržati međunarodne norme protiv upotrebe hemijskog oružja a da je SB UN „paralisan”, navodi britanska novinska agencija, dodajući da je Obama „izgledao izolovan u Sankt-Peterburgu, uprkos Francuskoj podršci vojnoj akciji i prisustvu saveznika, poput Turske i Saudijske Arabije”.

„Budući da ne može da obezbedi podršku SB UN za vojnu akciju zbog protivljenja Rusije, Obama traži podršku am eričkog Kongresa”, navodi Rojters, ocenjujući da je debata oko Sirije produbila napetosti u američko-ruskim odnosima, koji su već opterećeni zbog pitanja ljudskih prava i davanja azila bivšem saradniku CIA Edvardu Snoudenu.

„Glas Amerike” preneo je izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel, da ne vidi mogućnost dostizanja sporazuma između Putina i Obame povodom Sirije.

„Oni konstantno podržavaju (sirijskog predsednika Bašara) el-Asada bez obzira na činjenice, i bez obzira šta režim radi. Da ponovim, što se tiče hemijskog oružja, ne očekujemo rusku saradnju”, rekao je zamenik pomoćnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Ben Rods.

Rusija je, pak, i danas upozorila SAD da sa liste ciljeva u slučaju vojnog napada na Siriju skinu hemijski arsenal te zemlje, prenosi AFP.

Sa naročitom zabrinutošću gledamo na činjenicu da su vojni infrastrukturni objekti koji čuvaju integritet i bezbednost sirijskog hemijskog arsenala među mogućim ciljevima vojnih udara” stoji u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova.

Sirijski parlament apelovao je na američki kongres da glasa protiv vojne akcije u Siriji, javila je državna agencija te zemlje SANA.

„Svaka vojna intervencija bila bi nelegalna zato što je Sirija suverena država i ne predstavlja opasnost za SAD i što ni za kakav napad ne bi bilo dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti”, stoji u poruci predsednika sirijskog parlamenta Džihada al-Lahama.

„Apelujemo na Vas da ne preduzimate nesmotrene mere jer imate moć da skrenete SAD sa puta rata na put diplomatije”, istakao je Laham, a prenosi AFP.

AFP ističe da nekoliko zapadnih zemalja dele s Putinom protivljenje vojnoj akciji i da je nakon što je britanski parlament glasao protiv napada, Francuska „jedina sila koja se izjasnila da će se pridružiti američkoj intervenciji”.

U Vašingtonu je sinoć predstavnica američkog Stejt departmenta Džen Psaki rekla da je već devet zemalja izrazilo svoju podršku rezoluciji Bele kuće kojom se odobravaju udari na Siriju, preneo je Itar-Tas s.

Psakijeva je rekla da su u pitanju Australija, Albanija, Danska, Kanada, Poljska, Rumunija, Turska i Francuska, kao i Kosovo, prenosi ruska agencija.

Agencije su prenele iz Viljnusa da su ministri odbrane EU danas zaključili da brojni dokazi govore da je Asadov režim koristio hemijsko oružje, ali da postoje različita mišljenja o tome šta treba uraditi kao odgovor na te napade.

„Ipak, niko nije rekao da će osuditi vojnu akciju ako do nje dođe”, rekao je litvanski ministar odbrane Juozas Olekas u glavnom gradu Litvanije koja trenutno predsedava tim 28-očlanim blokom.

--------------------------------

AP: Obama rizikuje da izgubi kredibilitet svetskog lidera

VAŠINGTON – Američki predsednik Barak Obama preuzeo je veliki politički rizik u zemlji i u inostranstvu, tražeći od Kongresa da odobri njegove planove o vazdušnim udarima na Siriju i u slučaju odbijanja on bi izgubio kredibilitet lidera jedine super sile na svetu, ocenjuje agencija AP u svojoj analizi.

Američka agencija u opsežnoj analizi navodi da su moguća tri scenarija pred kojima se Obama danas nalazi.

Prvi scenario je da Kongres podrži odluku o napadu na Siriju, i pored toga što istraživanja pokazuju da se najveći broj Amerikanaca tome protivi, zbog iskustva sa ratovima u Iraku i Avganistanu. Tada bi zakonodavna i izvršna vlast u SAD postupila suprotno volji svojih građana, dodaje AP.

Druga opcija je da Kongres odbije Obamin predlog o napadu, ali da ga on bez obzira na to sprovede. „U tom slučaju bi Obama opozicionim kongresmenima dao novo oruđe za napad na njega i to bi još više produbilo podele koje postoje u vladi, čime bi Obami još teže bilo da se izbori sa teškim ekonomskim problemima koji predstoje”, ocenjuje američka agencija.

Treća opcija je da Kongres ne da saglasnost za udare na Siriju i da Obama tada, ipak, odluči da SAD ne napadu tu zemlju. „Tada bi predsednik ostavio utisak nemoćne osobe i izgubio bi kredibilitet lidera jedine preostale svetske super sile”, zaključuje AP.

„Ako ne bude reagovao, sa ili bez odobrenja (Kongresa), sve što je ostalo od američkog kredibiliteta biće potkopano”, smatra Aron Miler, potpredsednik Vilson centra i nekadašnji ključni savetnik za arapsko-izraelske pregovore državnih sekretara SAD iz obe partije.

Situacija u Kongresu nije ružičašta po Obamu, pošto u Predstavničkom domu postoji istorijska tradicija da republikanci glasaju protiv predsednikovih incijativa.

Sada je tu došlo do podele između konzervativaca iz Pokreta čajanka, koji se protive vojnoj akciji i umerenijih republikanaca, kao što je predsedavajući Kongresa Džon Bejner i vođa republikanske većine Erik Kantor koji su rekli da će podržati vojnu akciju usmerenu protiv Sirije.

Demokrate su takođe podeljene, pri čemu su protiv ulaska Amerike u sukob i neki od najbližih Obaminih saveznika.

AP navodi da se Obama i na međunarodnom planu susreće sa problemima, a kao najveće iznenađenje se ističe odluka britanskog parlamenta da ne podrži vojnu akciju.

Zbog svega ovoga, Obama je otkazao posetu Kaliforniji, koja je bila zakazana za narednu nedelju, pošto je potrebno da tokom vikenda i narednih dana radi na dobjanju podrške u Kongresu za napad, navodi AP.

Zbignjev Bžežinski, nekadašnji savetnik američkog predsednika Džimija Kartera, smatra da Obama sada nema na raspolaganju nijednu drugu opciju sem da napadne Siriju.

Tanjug

objavljeno: 06.09.2013.

Nastavak na Politika...

Vostok.rs: Putin: Rusija će pomoći Siriji u slučaju napada, pomažemo i sada, isporučujemo oružje

BKTV News: Putin: Rusija će pomagati Siriji u slučaju agresije