Izvor: Politika, 04.Sep.2013, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin : Bez odobrenja UN Amerika ne sme da napadne Siriju
Većina Amerikanaca protiv intervencije u Siriji. Rusi upućuju raketnu krstaricu u Mediteran.
Ruski predsednik Vladimir Putin nije isključio mogućnost da se njegova zemlja saglasi sa američkom vojnom intervencijom u Siriji, ali pod dva uslova: prvo, da se nepobitno dokaže da je sirijska vojska u borbi protiv pobunjenika upotrebila hemijsko oružje i, drugo, da se za intervenciju obezbedi saglasnost Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Svaka druga primena sile bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi protumačena samo kao agresija, upozorio je Putin u intervjuu agenciji Asošijeted pres (AP) i Prvom kanalu ruske televizije, datom uoči samita G-20 koji danas počinje u Sankt Peterburgu.
Tokom razgovora sa šefom ruske države novinari su se dotakli više tema koje su poslednjih nedelja punile stranice svetske štampe – od zahlađenja odnosa sa američkim predsednikom Barakom Obamom, preko afere Snouden i položaja pripadnika LGBT populacije u Rusiji, do bezbednosti učesnika predstojeće Zimske olimpijade u Sočiju.
Dešavanja u Siriji i oko nje, patnje tamošnjih civila kao i mogućnost da Rusija ovoj zemlji isporuči protivraketne sisteme S-300, pokazali su se kao okosnica intervjua. Komentarišući predočene mu slike žrtava hemijskog napada pristigle iz ratom zahvaćene zemlje, Putin je naglasio da one „zaista deluju stravično”, ali, nažalost, ne daju odgovor na ključno pitanje – ko je to učinio, i zašto? – da li su vinovnici zločina pripadnici regularne sirijske armije ili pobunjenici povezani sa Al Kaidom.
„Administracija Džordža Buša mlađeg na sve načine je ubeđivala svet da Irak poseduje hemijsko oružje. Tadašnji državni sekretar je čak mahao nekom kesicom sa belim prahom tvrdeći da je reč o oružju za masovno uništenje. Ispostavilo se da je sve neistina, pa ipak je na osnovu tog argumenta sprovedena vojna akcija koju danas mnogi u SAD ocenjuju kao – pogrešnu”, rekao je ruski predsednik, podsetivši na sličnu situaciju pred rat u Iraku 2003. „U svakom slučaju, bilo kakva odluka o međunarodnoj intervenciji ne može da se donosi samo na osnovu informacija dobijenih od raznih tajnih službi koje se bave prisluškivanjem tuđih telefonskih razgovora, kao ni, na njima zasnovanim, medijskim spekulacijama.”
Pominjući rad tajnih službi, Putin je izneo mišljenje da su u slučaju odbeglog saradnika CIA Edvarda Snoudena Amerikanci potpuno zakazali.
„Umesto da mu omoguće da se prebaci u zemlju u koju je želeo, pa da potom krenu u akciju njegovog izručenja, oni su mu svojim ishitrenim delovanjem samo stavili na znanje da je u opasnosti”, rekao je Putin potvrdivši da su ruske službe bile u kontaktu sa Snoudenom još dok je ovaj boravio u Hongkongu, ali i da je informaciju da se ovaj nalazi u avionu koji leti za Moskvu dobio tek dva sata pre prispeća Snoudena na moskovski aerodrom „Šeremetjevo”.
U razgovoru sa novinarima Putin je negirao i da su njegovi odnosi sa Obamom narušeni u toj meri da je međusobni razgovor o globalnim problemima nemoguć. Objasnivši da ni Rusi ni Amerikanci nisu birali predsednike da bi se svideli jedan drugome, šef ruske države je potvrdio da postoje trenuci kada se neko od njih dvojice iznervira, da se ne retko spore... „Ljudi smo”, zaključio je, istakavši da se nada da će se on i Obama ipak sresti na marginama samita G-20.
U tom smislu Putin je kvalifikovao i nameru pripadnika LGBT populacije da se u severnoj ruskoj prestonici sretnu sa američkim predsednikom. Objasnivši da u tome nema ničega spornog i da je zakon koji je nedavno izglasala Ruska duma, a koji tretira položaj ove socijalne grupe, usmeren, isključivo, na zabranu propagande homoseksualnosti među maloletnicima.
„Uveravam vas da radim s tim ljudima, ponekad im dodelim nagradu ili orden za njihova dostignuća u različitim oblastima. Imamo potpuno normalne odnose i ne vidim ništa neobično u tome. Kažu da je i Petar Ilič Čajkovski bio homoseksualac. Iskreno, ja ga ne volim zbog toga, već zato što je bio veliki muzičar i svi volimo njegovu muziku. Pa šta?”, rekao je Putin. „U svakom slučaju, nikakve diskriminacije sportista zbog njihove seksualne orijentacije na predstojećoj olimpijadi neće i ne sme biti.”
Ovakav Putinov stav donosi primetno smirivanje na relaciji Vašington–Moskva imajući u vidu često naglašene Putinove kritike na račun američke državne sekretarke Hilari Klinton koja je, tokom posete Moskvi 2011, podržala demonstracije ruskih opozicionara.
Putin je u razgovoru sa novinarima AP i Prvog kanala u jednom trenutku sebe ocenio kao „pragmatika sklonog konzervativizmu”.
„Uvek polazim od realnosti datog trenutka, iz toga što se dešavalo u davnijoj i skorijoj prošlosti, i pokušavam da sva ta iskustva projektujem u budućnost: blisku, srednju i daleku. Konzervativizam ne znači zastoj, to je samo oslanjanje na tradicionalne vrednosti zarad budućeg razvoja”, smatra ruski predsednik.
Slobodan Samardžija
---------------------------------------
Odbor Senata za 60-dnevnu primenu sile protiv Sirije
VAŠINGTON – Lideri spoljnopolitičkog Odbora američkog Senata saopštili su da su postigli dogovor o nacrtu odobrenja primene vojne sile protiv Sirije, što je otvorilo put za glasanje o njemu na sastanku Odbora u sredu.
Ako nacrt odobrenja usvoji Odbor, on će posle toga biti poslat Senatu na glasanje 9. septembra.
Predstavnički dom takođe mora da usvoji sopstvenu verziju vojnog odobrenja, nakon toga bi se uskladile verzije oba doma parlamenta i predate Obami na potpisivanje.
U nacrtu ograničenog odobrenja vojne sile Odbora Senata, u koji je uvid imao Rojters, ustanovljen je limit od 60 dana za američku vojnu akciju u Siriji, uz mogućnost produženja za 30 dana, a u zavisnosti od situacije.
Obama je, podseća AP, najavio da će tražiti odobrenje za vojne napade na Siriju zbog napada za koji SAD tvrde da je u njemu korišćen bojni otrov sarin i da je poginulo najmanje 1.429 civila.
Ta odluka priprema teren za najvažnije glasanje o spoljnoj politici u Kongresu od rata u Iraku, a glasanje bi moglo biti održano kada se poslanici vrate sa letnje pauze, koja treba da se završi 9. septembra, navodi američka novinska agencija.
Prema kompromisnom sporazumu koji su postigli predsedavajući Odbora za međunarodne odnose u američkom Senatu Robert Menendez (demokrata) i republikanski senator Bob Korker, u nacrt je uvrštena odredba o zabrani kopnene ofanzive na Siriju.
U nacrtu se traži od Obame da se konsultuje sa odborima za spoljne poslove i Senata i Predstavničkog doma i podnese strategiju za pregovaranje o političkom rešenju sirijskog konflikta, uključujući sve oblike pomoći pobunjenicima koji se bore protiv sirijskog režima.
Putin: Kongres SAD nema prava da odobri primenu sile bez SB UN
MOSKVA – Američki Kongres nema prava da odobrava primenu sile protiv Sirije bez odluke Saveta bezbednosti UN, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.
Legitimizacija agresije izvan okvira Saveta bezbednosti UN je „u načelu nedopustiva”, naglasio je ruski predsednik.
„U međunarodnom pravu kongres nijedne zemlje ne može da odobri takve stvari. Ono što oni odobravaju - odobravaju agresiju, jer sve što je izvan SB UN, to je agresija”, rekao je Putin, dodajući da to ne bi bila agresija u slučaju samoodbrane.
„Međutim, Sirija, kao što je poznato, ne napada SAD, zato se o samoodbrani ne radi”, rekao je šef ruske države.
„I mi smo se sada, znači, prikovali za TV ekrane i čekamo - da li će biti dozvole ili neće. Međutim, treba govoriti o nečemu drugom - o tome da je u principu (to) nedopustivo”, zaključio je Putin.
Ruski predsednik je takođe istakao da američke vlasti pri razmatranju pitanja primene sile u Siriji u Kongresu lažu kada govore da američki udari neće dovesti do jačanja pozicija Al-kaide u toj zemlji, kao i kada tvrde da Al-kaide u Siriji nema.
„Lažu, naravno, ružno. Gledao sam debate u Kongresu. Kongresmen pita gospodina (američkog državnog sekretara Džona) Kerija: Ima li Al-kaide? Kažu da će oni ojačati? Kaže: ne, govorimo odgovorno da ih nema”, rekao je Putin na sednici nacionalnog Saveta za ljudska prava.
Pritom je rekao da je glavni borbeni lanac koji ratuje na strani opozicije u Siriji filijala Al-kaide, Džebhat al-nusra.
„I oni znaju za to. Laže, a zna da laže, i to je tužno”, rekao je ruski predsednik, preneo je Itar-Tas s.
Ranije je Putin u intervjuu Prvom kanalu ruske TV i agenciji AP rekao da ne isključuje saglašavanje Rusije sa vojnom operacijom u Siriji, ali „isključivo u okviru aktuelnog međunarodnog sistema, pravila i međunarodnog prava”.
„Smatramo da je minimum potrebno dočekati rezultate istrage koju je sprovela komisija inspektora UN. Međutim, nemamo podatke o tome da su hemijska sredstva - još se ne zna da li je to hemijsko oružje ili jednostavno hemijski štetne materije, upotrebila baš sirijska zvanična vladina armija”, rekao je Putin.
Predsednik Rusije je rekao na sednici da je spreman da podrži kontakte između ruskih i američkih aktivista za zaštitu ljudskih prava kada je reč o situaciji u Siriji, ali sumnja da će to omogućiti sprečavanje „pokolja”.
„Kontakti će, naravno, biti korisni, istina ja ne mislim da će to imati potreban efekat, ali je u svakom slučaju savest čista, da smo učinili sve što zavisi od nas kako bismo sprečili taj pokolj”, rekao je Putin.
Većina Amerikanaca protiv intervencije u Siriji
VAŠINGTON – Većina Amerikanaca je protiv kaznene vojne intervencije u Siriji, pokazali su rezultati najnovije ankete koju su sproveli „Vašington post” i „ABC Njuz”.
Skoro 60 odsto Amerikanaca je protiv vazdušnih udara na Siriju iako američka administracija tvrdi da je režim te zemlje upotrebio hemijsko oružje protiv svog sopstvenog naroda.
Demokrate i republikanci se jednako protive napadima, a veliko protivljenje vlada među svim političkim i demografskim grupama obuhvaćenim anketom.
Najveći otpor intervenciji pružaju politički nezavisni ispitanici -čak 66 odsto, objavio je „Vašington post”.
Međutim Amerikanci su skloniji da podrže vojnu akciju kada bi u njoj učestvovale Velika Britanija i Francuska, pa bi u tom slučaju intervenciju bilo spremno da podrži 46 odsto anketiranih.
Ali 51 odsto je protiv intervencije čak i kada bi bila formirana takva koalicija.
Još veći broj Amerikanaca je protiv naoružavanja sirijskih pobunjenika koje je predsenik Barak Obama odobrio u junu. Čak 70 odsto njih je protiv naoružavanja pobunjenika, a među njima je velika većina demokrata, republikanaca i politički nezavisnih ispitanika.
Rusi upućuju raketnu krstaricu u Mediteran
MOSKVA – Ruska raketna krstarica „Moskva”, iz sastava Crnomorske flote, upućen je u istočno Sredozemlje, umesto u luku na Zelenortskim ostrvima, kako je ranije bilo planirano, naveo je danas neimenovani ruski vojno diplomatski izvor.
Brod za koji se navodi da je u NATO krugovima dobio naziv „ubica nosača aviona” trebalo bi da stigne na odredište za desetak dana, kada bi njegov zapovednik kontra admiral Valerij Kulikov trebalo da preuzme operativnu komandu nad ruskom flotom u Mediteranu kojom se trenutno upralja sa broda „Admiral Pantelejev”, javila je agencija Interfaks.
Rusija je pre dva dana iz luke u Sevastopolju uputila u istočni mediteran, ka obalama Sirije, izviđački brod „Priazovje”, dok su američki nosač aviona „Nimic” i još četiri broda ratne flote SAD istog dana uplovili u Crveno more.
Papa poziva na masovan odziv na molitvi za Siriju
VATIKAN – Papa Franja danas je pozvao na masovan odziv na molitvi za mir u Siriji koja bi trebalo da bude održana u subotu u Rimu i zahvalio vernicima širom sveta kao i ateistima koji su tome pružili podršku.
„Neka vapaj za mir ođekne glasno širom sveta”, kazao je papa desetinama hiljada vernika okupljenih na trgu Svetog Petra, prenela je agencija AFP.
„Mir počinje u našim srcima”, dodao je poglavar rimokatoličke crkve.
Obraćajući se grupama vernika iz Egipta, Jordana i Iraka on je rekao: „Posebno vama kažem da nasilje i zlo nikada neće pobediti nad Isusom”.
Vatikan i hrišćanske manjine na Bliskom istoku protestovali su protiv mogućnosti vojnog udara na čelu sa SAD protiv režima Bašara al Asada, upozoravajući na rast radikalnog islamizma i egzodus hrišćana iz Iraka.
Tanjug
objavljeno: 04.09.2013.
