Izvor: Politika, 07.Jun.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prizivanje Hitlera zarad diskvalifikacije protivnika
Vladimir Putin najčešća meta poređenja s liderom Trećeg rajha, čiji je krajnji cilj da se potpuno omalovaže protivnik i njegovi argumenti
Upadljiva poluizolacija, kako su neki komentatori nazvali tretman koji je Vladimir Putin ovih dana dobio u Francuskoj, nastavak je sukobljavanja Istoka i Zapada oko ukrajinske krize koju je obeležilo i nekoliko relativno neuobičajenih fenomena. Proslava 70. godišnjice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana „D” na obale Normandije izbacila je i jedan apsurd koji je malo ko mogao ranije predvideti – lider zemlje koja je možda najzaslužnija za lomljenje kičme nacističkog režima sve češće se suočava sa poređenjima sa liderom Trećeg rajha. Poređenja Putina i Hitlera su u američkom javnom mnjenju zapravo počela još 2008, za vreme rata u Gruziji, a posle nekoliko godina kakvog-takvog zatišja ponovo su aktivirane nemirima na Krimu i Ukrajini.
Sem nezaobilaznog kopca kada god je prilika da se kritikuju Rusija i njen predsednik, senatora Džona Mekejna, poređenju Putina i najvećeg zločinca u istoriji čovečanstva nisu odolevali ni bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski i nekadašnji šahovski prvak Gari Kasparov.
Za Bžežinskog je Putin ponašanjem u Gruziji sledio pravac koji užasno podseća na poteze koje su Staljin iHitler vukli tridesetih, dok Olimpijske igre u Sočiju neodoljivo podsećaju one iz Berlina 1936.
Novi turnus u poređenju nacističkog firera i ruskog predsednika započeo je Bernar Anri Levi, koji je održao govor i na Majdanu u Kijevu, poručivši okupljenima da se na njih ustremila sila koja se sprema da amputira deo Ukrajine i učini ono što se nijedna sila ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji nije usudila da uradi već decenijama.
„Argument je poznat”, rekao je Levi, „to je argument koji je Hitler upotrebio 1938. godine o Sudetima koji govore nemački da bi zauzeo Čehoslovačku.”
Opskurni francuski filozof koji je izgubio profesionalni integritet „kritikom” Kanta na postulatima filozofske škole „botulizma”, za koju je prevideo da je samo plod mašte jednog pariskog satiričara, okrenuo se agitovanju za agresivno rešavanje međunarodnih sukoba i takozvane humanitarne intervencije. Trenutno je fokusiran na diskreditovanje Putina svim „intelektualnim” sredstvima obilato koristeći nacističke analogije.
Vrhunac neumesnog poređenja je, međutim, stigao sa daleko uticajnije i relevantnije adrese. Bivša šefica američke diplomatije Hilari Klinton uporedila je pre nekoliko meseci rusku intervenciju na Krimu sa nacističkom invazijom tridesetih godina prošlog veka.
„Ako vam se čini da ste ovo već videli, to je zato što je Hitler to uradio 1930”, izjavila je Klintonova, koja je viđena kao kandidat demokrata na predsedničkim izborima 2016. godine.
Putin do pre nekoliko dana nije reagovao na njene opaske kada je za francuski radio o tom pitanju dao seksistički komentar kako je bolje ne raspravljati se sa ženama.
„Kad ljudi prelaze granicu, to nije zbog njihove snage, nego zbog njihove slabosti”, dodao je Putin. „Ali slabost možda nije najgora osobina za ženu.”
Posle nekoliko manje ili više zapaženih nacističkih analogija na Putinov račun, nešto više prašine podigao je ispad britanskog princa Čarlsa.
Do trapave omaške iskusnog princa sa višedecenijskim prestolonasledničkim stažom došlo je za vreme njegove posete Kanadi, kada mu je jedna gospođa ispričala o svom begu iz Poljske u Kanadu 1939. i rekla da je njena porodica koja je ostala nastradala u nacističkim logorima.
„I sada Putin radi isto što i Hitler”, odgovorio je britanski prestolonaslednik.
Nacističke analogije koje sada uglavnom ciljaju na Vladimira Putina nisu, ironično, pre izvesnog vremena bile mrske ni samom ruskom predsedniku. Tako 2007. izjavljuje: „Nove pretnje, nalik onima iz vremena Trećeg rajha, nose iste zahteve o pravu na izuzetnost i diktat u svetu”, čime je očigledno aludirao na SAD.
Pozivanje na naciste nije zaobišlo ni međunarodnu politiku prema Srbiji u ne tako davnoj prošlosti. Ugovoru u kojem objašnjava o čemu se radi na Kosovu, Bil Klinton je opravdavao svoju odluku da bombarduje Srbiju, zapitavši se: „Šta bi bilo da je neko poslušao Vinstona Čerčila i ranije se usprotivio Adolfu Hitleru?”
Fenomen pominjanja Hitlera i nacista u debati, međutim, ne dovodi do produbljivanja i jačanja argumentacije, nego, naprotiv, okončava svaki smisaoni dijalog. Ubrizgavanjem omrznutih ličnosti i pojava u raspravu priziva se duh najvećeg zla, a protivnik se takvim poređenjima dovodi u neodbranjivu situaciju: „Šta, branićeš nekoga ko je kao Hitler?!”
Trend da se, kako rasprava odmiče, povećavaju šanse da se potegne „argument” Hitlera, uočio je američki advokat i pisac Majk Godvin, koji je proučavao ponašanje ljudi tokom diskusija na forumima na internetu. Iz toga se izrodio takozvani Godvinov zakon poznat i pod drugim imenima kao što su igranje na kartu Hitlera ili svođenje na Hitlera (reductio ad Hitlerum).
Krajnji cilj ovakvih logičkih trikova jeste da se suočavanje različitih stavova privede kraju u sopstvenu korist, jer kako neko ko podseća na naciste može da bude u pravu? Kada se potegne najteže oružje hitlerovskih analogija, nema puno mesta za objašnjavanje i dijalog, pa je u najmanju ruku neukusno pominjati takva poređenja.
Dragan Vukotić
--------------------------------------------------------------------------------
KARLOV UGAO
• Nova istoriografija: Pošto su odbranili Staljingrad, američki vojnici su se iskrcali u Normandiji i sami pregazili Nemačku.
• Ko zna šta bi bilo da su Nemci tada imali Merkelovu.
• Saveznici su se tada toplo voleli, sve do hladnog rata.
• Na svečanosti godišnjice „Di deja”, Putina će smestiti u devojačku sobu.
• Operacija „Overlord” planirana je u Teheranu još 1943. godine. Danas bi u Teheran mogli da dođu samo Rusi.
• Za ondašnju Nemačku „Di dej” je bio početak kraja. Ovih dana se novi početak privodi kraju.
• Da li NATO, u čast ove godišnjice, planira iskrcavanje na Krim?
• Danas slavi cela Evropa, pa i Mađarska, Bugarska, Rumunija, Nezavisna Država Hrvatska... Sve pobednik do pobednika.
• Amerikanci su se zaista hrabro borili u Normandiji. Tek kasnije ih je uhvatio vijetnamski sindrom.
• Ako je Prvi svetski bio Veliki rat, ovaj Drugi je bio još veći. Sve će to biti sića prema trećem.
Dragutin Minić
objavljeno: 08.06.2014.
