Izvor: Politika, 14.Apr.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preuranjena predsednička trka
Izjave Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina, date u istom danu, a u kojima se ne krije spremnost da se kandiduju na predstojećim predsedničkim izborima (2012), malo ko je očekivao
Ruski vladajući dvojac – predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin – uneo je u sredu pravu pometnju među analitičare političkih zbivanja u najvećoj zemlji na svetu. Dve izjave, date u istom danu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a u kojima se ne krije spremnost obe strane da se kandiduju na predstojećim predsedničkim izborima (2012), malo ko je mogao da previdi.
Mada ni predsednik ni premijer nisu odbacili mogućnost da zajedno donesu konačnu odluku o tome ko će od njih dvojice, kada za to dođe vreme, izaći pred birače, mnogi su spremni da ovakvo rešenje već sada sklone ad akta. Izvesne pukotine u liderskom tandemu sve su uočljivije, i kao da se šire. Pomenimo samo nesporazum povodom intervencije zapadnih sila u Libiji, ili zahtev šefa države da visoki službenici vlade moraju da napuste mesta u rukovodstvima velikih privrednih kompanija.
Karakteristično je da malo ko u Rusiji, ili van nje, razmišlja o mogućnosti da se na biračkim listićima, marta naredne godine, nađu imena i Medvedeva i Putina. Razlog je jednostavan: ta vrsta suočavanja ne bi donela nikakvu korist, a mogla bi samo da izazove animozitet između dvojice kandidata koji, kako se pokazalo u protekle tri godine, kao tim funkcionišu vrlo dobro.
Situacija bi mogla da se promeni jedino ukoliko bi premijer (koji i dalje ima veću naklonost Rusa od predsednika) odlučio da mu posao u Kremlju više odgovara od ovog u Belom domu koji sada obavlja, a pri tome ne bi više računao na Medvedeva kao saradnika. Ko bi u datom slučaju vodio vladu, za sada može samo da se nagađa.
Niko ne spori da je Putin i dalje ključna ličnost u Rusiji. To će, bez sumnje, biti potvrđeno i na izborima za Državnu dumu, zakazanim za kraj ove godine. Teško da ijedna partija može danas da se nosi sa Jedinstvenom Rusijom koja u parlamentu čvrsto drži vlast sa 315 (od ukupno 450) deputata, a na čijem čelu je upravo aktuelni premijer.
Putin u ruci drži još jedan adut – cenu energenata, ali i veštinu da ih koristi kao jak argument za ubeđivanje u kontaktima sa partnerima iz inostranstva. Pomenimo samo da je ovogodišnji budžet Rusije zasnovan na pretpostavci da će cena nafte na svetskom tržištu iznositi 75 dolara po barelu. Ta cena već danas je 120 dolara, a sve govori da će ići dalje uvis. Putin je od 2000, kada je došao na vlast, dokazao da takve pogodnosti ume vešto da iskoristi. Nema sumnje da će nastaviti istim tragom.
Sa druge strane, sledeći predsednički mandat iznosiće šest, a ne kao do sada – četiri godine. Postavlja se pitanje da li je Putin spreman toliko da čeka. Pogotovo u vremenima koja najavljuju promene na globalnom nivou. Za pravog političara oklevanje se ne čini preterano mudrim. Uostalom, pitanje je i da li bi nakon toga povratak u Kremlj bio jednako izgledan kao sada. Jer, od prošlih izbora do sada Medvedev je uspeo značajno da se približi Putinu po broju pristalica.
Šta sve može da se desi u (eventualno) preostalih sedam godina niko danas ne može da pretpostavi. Sem toga, aktuelni premijer je (Zapadu) dokazao da može da siđe sa vlasti poštujući demokratska pravila. Niko u svetu ne bi, posle toga, mogao da mu zameri ukoliko bi se ponovo kandidovao za predsednika i, naravno – pobedio.
Objektivno, Medvedev sam malo šta može da uradi da preokrene situaciju u svoju korist. Naravno, pod uslovom da to uopšte želi, ili da smatra da je to u interesu Rusije. Predlozi pojedinih analitičara da bi predsednikovo vezivanje za neku opozicionu stranku moglo da bude dobitna kombinacija za naredne izbore, teško da ima uporište u sadašnjem rasporedu stranačkih snaga na ruskoj političkoj sceni. Jednostavno, teško je i zamisliti da Medvedev uđe u bilo kakvu kombinaciju sa komunistima ili liberaldemokratama Vladimira Žirinovskog. Ostaje mu tek Pravedna Rusija, koja trenutno u Dumi ima svega – 36 zastupnika.
I na kraju, ne treba smetnuti s uma najvažniju činjenicu. Naime, prema svim istraživanjima javnog mnjenja, većina Rusa je za ostanak sadašnjeg dvojca, bez obzira na međusobni raspored dužnosti. A današnji ruski političari nisu neskloni da poslušaju glas javnosti.
Možda se odgovor na pitanje – Medvedev ili Putin 2012. – ipak krije u rečima premijera: „Do izbora ima još godinu dana. Ukoliko bismo se na bilo koji način već sada izjašnjavali šta ćemo i kako ćemo, polovina predsedničke administracije i polovina službenika vlade prestali bi da rade očekujući promene.“
Slobodan Samardžija
objavljeno: 15.04.2011.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
