Izvor: RTS, 21.Nov.2009, 04:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (21. 11. 2009.)
Politika: Neuobičajen istup Ovade, Novosti: Vojvodini prava mera, Press: Ekskluzivno otkrivamo: Zašto Putin nije došao na sahranu, Blic: Prvi zadatak novog patrijarha jedinstvo Srpske crkve, pišu beogradske dnevne novine
Neuobičajen istup Ovade
„Ukoliko je tačno da je predsednik Međunarodnog suda pravde Hisaši Ovada rekao da savetodavno mišljenje, koje je od ovog suda tražila Generalna skupština UN o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, neće >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << biti jednosmisleno, takav istup je potpuno neuobičajen i za mene kao pravnika šokantan. Još mi je teško da poverujem da se to dogodilo i da nije došlo do nekog nesporazuma. Nije li možda on rekao da što god da se reši nema jednosmislenu poruku prema odnosu Rusije i Gruzije", kaže u razgovoru za „Politiku" dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i jedan od zastupnika Srbije u sporu koji je Srbija pred ovim sudom vodila sa Bosnom i Hercegovinom.
Ukoliko je ta interpretacija tačna, „pre donošenja odluke ne može da se zna da li će u savetodavnom mišljenju biti različitih mišljenja", smatra Varadi. „Verovatno će biti različitih mišljenja, ali je teško poverovati da je to neko rekao pre rasprave, pre nego što su stranke izložile svoja shvatanja."
Dr. Tibor Varadi objašnjava da postoji razlika između odluka i mišljenja. „Odluke moraju biti jednoznačne. Primera radi, kad se postavilo pitanje da li je sud nadležan za hrvatsku tužbu protiv Srbije za navodni genocid deset sudija je reklo „da", sedam „ne", prema tome odluka suda je „da". Mislim da je ta odluka bila pogrešna kao što je mislilo i sedam sudija, ali to je odluka."
„Kada je reč o mišljenju onda je verovatnije da mišljenje bude nijansirano, da bude manje jednosmisleno. Ali i kod mišljenja veći je podvig suda i bolje urađeni posao ako je mišljenje jednosmisleno."
„Svaki sudija će da se izjasni i na kraju će verovatno biti jedno mišljenje koje će potpisati većina sudija. Moguće je da bude i nekoliko mišljenja, pa će onda svako od njih potpisati po nekoliko sudija. Ali do nekog zaključka se može doći tek pošto se čuju argumenti stranaka.
Vojvodini prava mera
Bio je jedan od retkih, ako ne i jedini iz DS, koji je javno kritikovao prvu verziju Statuta Vojvodine usvojenu pre godinu dana u pokrajinskom parlamentu. Nagovestio je tada da je potrebna njegova korekcija, pošto je smatrao da tako napisan akt ima neustavnih normi.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković danas, posle izmenjenog teksta Statuta u vojvođanskoj skupštini, kaže da više nema takve dileme:
- Statut Vojvodine je u skladu sa Ustavom i potvrđuje teritorijalni integritet i suvernitet Srbije - ocenio je Marković za "Novosti", dodajući da su zlonamerna i neosnovana tumačenja da je taj dokument protivan integritetu i suverenitetu Srbije.
Odgovarajući na pitanja zašto je Vojvodina dobila pravo na referendum i ko bi mogao da garantuje da neka pokrajinska vlast neće pokrenuti inicijativu za otcepljenje od Srbije, ministar Marković kaže:
- Referendum je definisan Ustavom (član 182. stav 4). A za taj isti ustav su glasali i oni što danas napadaju to rešenje iz Statuta. To pravo na referendum nema nikakve veze sa teritorijalnom celovitošću Srbije, već samo postavlja uslov da se građani AP izjasne o eventualnoj promeni njenih granica unutar Srbije.
Vojvodina će moći da otvara predstavništva, ali isključivo uz saglasnost Vlade Srbije, kaže Marković i pojašnjava da pravo na sklapanje međudržavvnih sporazuma Vojvodini garantuje isti, 181. član Ustava na osnovu koga i gradovi i opštine takođe sklapaju takve sporazume.
„Više od stotinu tih akata već postoji, i to je odlično. Razmenjuju se iskustva, kulture, zbližavaju se narodi. Dok sam bio predsednik opštine Palilula, takav sporazum smo zaključili sa jednom grčkom opštinom. Zašto Vojvodina to ne bi mogla sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama drugih država.".
Podsećajući da je Novi Sad administrativni centar, a ne glavni grad pokrajine, Markoviće je u intervjuu „Novostima" rekao da terminologija, kao ni VANU, nisu suštinsko pitanje.
- Ni pitanje VANU nije suštinsko. Nalazi se pred Ustavnim sudom koji će dati konačnu reč. U svakom slučaju, te pojedinačne teme ili terminologija, poput glavnog grada ili VANU, ne mogu dovesti u pitanje generalnu ocenu ustavnosti Statuta.
Ekskluzivno otkrivamo: Zašto Putin nije došao na sahranu
Ruski premijer Vladimir Putin najavio je dolazak na sahranu srpskog patrijarha Pavla, ali je zvanična Moskva njegovu posetu otkazala u poslednji čas, saznaje Press u izvorima bliskim ruskim diplomatama u Srbiji.
Prema ovim informacijama, kabinet ruskog premijera prvo je najavio dolazak Putina, ali je u sredu, dan pre sahrane, otkazao posetu i poslao specijalnog izaslanika Georgija Poltavčenka.
Sagovornik Pressa blizak ruskim diplomatama kaže da je srpska vlast, odmah po objavljivanju vesti da je patrijarh preminuo, zvaničnoj Moskvi uputila poziv da pošalje delegaciju na sahranu. Međutim, zbog ovog poziva izbio je sukob između kabineta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina. Zbog te svađe, na kraju u Srbiju nije došao nijedan od ruskih državnika.
- Beograd je imao u planu da na sahranu patrijarha dođe ruski predsednik Medvedev, bez obzira na to što je pre mesec dana bio u Srbiji. Prvo, Medvedev je u sredu, dan pre sahrane, bio u Mariboru na fudbalskoj utakmici Slovenije i Rusije, tako da je bez problema mogao brzo i lako da dođe. I drugo, predsednik Boris Tadić predvodio je delegaciju Srbije na sahrani ruskog patrijarha Aleksija u decembru prošle godine, tako da bi dolazak ruskog predsednika bio sasvim adekvatan. Ali, na iznenađenje Beograda, kabinet ruskog premijera je prvi odgovorio na poziv Beograd i najavio dolazak Putina - kaže sagovornik Presa.
Srpska vlast je informaciju o dolasku Putina držala u tajnosti kako ni na koji način ne bi umanjila značaj patrijarhove sahrane, što se pokazalo kao dobar potez.
Sagovornik Presa objašnjava da se iza sukoba Putina i Medvedeva oko toga ko će doći na sahranu srpskom patrijarhu u stvari krije netrpeljivost dvojice najviših ruskih državnika.
- Verovali ili ne, ali Putinu smeta jako dobar odnos koji državni vrh Srbije ima sa Medvedevim, što se i te kako videlo prilikom njegove posete Beogradu. Kad Putin ide u posete evropskim zemljama policija često mora da rasteruje i zabranjuje proteste zbog njegovog dolaska, dok je Medvedev u Beogradu dočekan kao najomiljeniji gost... Takođe, Putin zna da su pregovori o prodaji NIS-a odblokirani baš prilikom prve posete Medvedeva Srbiji u februaru 2008. godine. To su samo neki razlozi zbog kojih kabineti Putina i Medvedeva nisu uspeli da se dogovore oko dolaska u Srbiju - kaže na kraju sagovornik Presa.
Prvi zadatak novog patrijarha jedinstvo Srpske crkve
Sabornost, reorganizacija Crkve, restitucija imovine, rešavanje pitanja Crkve u Makedoniji, odluka o načinu vršenja bogosluženja, samo su neki od zadataka koji čekaju novog patrijarha srpskog. Počivši poglavar SPC Pavle postavio je visoke standarde vođenja svakodnevnog života i duhovnosti, ali njegovog naslednika na tronu SPC prvenstveno čeka rešavanje konkretnih problema. Novi poglavar treba da udari „ritam" u životu Crkve u skladu sa savremenim izazovima, navode za „Blic" u krugovima bliskim SPC.
Značajna uloga patrijarha u Crkvi jeste upravo u činjenici da je sabornost nezamisliva bez njega. Kako počivši patrijarh Pavle godinama zbog bolesti nije bio aktivan, novi patrijarh preuzimanjem te značajne uloge treba da povrati i uzdrmano jedinstvo. Zbog odsustva patrijarha razvilo se mišljenje da su problemi na teritoriji pojedinih eparhija najjednostavnije rečeno - lični. Međutim, sabornost je usklađenost stavova svih episkopa sa prvim, odnosno, znači da nijedan od episkopa ne radi ništa bez saglasnosti prvog. Suština crkvenog života upravo je u sabornosti i to je i prvi zadatak budućeg patrijarha.
Već godinama u SPC živi ideja da se pojedine eparhije podele na manje, ali to nije bilo moguće jer patrijarh nije bio aktivan, pa Sabor nije mogao donositi takvu odluku. Takozvana arondacija eparhija neophodna je jer su neke od njih teritorijalno prevelike. Otuda su neophodne manje eparhije kako bi duhovni život mogao biti kvalitetniji i kako bi se intenzivirao duhovni rad.
Najveći akcenat očekuje se upravo na teritoriji Beograda gde ima i najviše vernika. Još odranije razmišljalo se da se Beogradsko-karlovačka eparhija podeli na manje. Prema zamisli od pre nekoliko godina, uz patrijarha koji je i mitropolit beogradsko-karlovački, bila bi još dva ili tri episkopa. Beograd bi se podelio na centralni deo, Zemun i ostatak. Sa izborom patrijarha uprazniće se jedna od eparhija. Međutim, u vreme budućeg patrijarha biće i novih vladika jer će biti i novih eparhija.
