Izvor: RTS, 17.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (17. 01. 2009.)
Novosti: Putin rešio krizu; Politika: Hartije Dvor grade; Blic: Predlog za rešenje krize na 13 strana; Pres: Benzin skuplji 15%!
Beogradski dnevni listovi danas pišu o rusko-ukrajinskom gasnom sporu uoči današnjeg sastanka premijera te dve zemlje, kako do skladišta u Banatskom Dvoru, šta se nalazi u vladinom Predlogu za rešenje ekonomske krize, predstojećem poskupljenju benzina, ...
Putin rešio krizu
Premijer Rusije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vladimir Putin usaglasio je u petak sa šefovima velikih evropskih gasnih kompanija osnivanje konzorcijuma, koji bi trebalo da od Rusije preuzme tehnički gas i preda ga Ukrajini. Izvori u ruskoj delegaciji kažu da je u susretu Putina sa šefovima "Enija", "Gas de Fransa", i "Eon rurgasa", ruska inicijativa o stvaranju konzorcijuma dobila podršku.
Predsednik Rusije, Dmitrij Medvedev, izjavio je da predsednik Ukrajine, Viktor Juščenko, nije odgovorio na predlog da se stvori konzorcijum koji bi pomogao da se obezbedi tranzit ruskog gasa, "mada njegovo stvaranje ne zahteva od Ukrajine momentalno plaćanje".
Prema njegovim rečima, stvaranje konzorcijuma će omogućiti da se odmah razreši problem sa gasom. Zamenik šefa sekretarijata predsednika Ukrajine, Roman Besmertni, izjavio je na konferenciji za štampu u Kijevu da ideja o konzorcijumu nije aktuelna.
Putin je ranije kazao da bi Ukrajina za tehnološki gas neophodan za tranzit gasa trebalo da izdvoji 730 miliona dolara u prvom tromesečju ove godine. Prema prvim proračunima, na osnovu te cene i podataka Ukrajine o tome koliko gasa je potrebno, evropski konzorcijum bi za januar platio 162 miliona dolara, a za februar i mart po 270 miliona dolara. To je ukupno 702 miliona dolara do kraja marta.
Inače, do kasno u petak nije bilo poznato ko će predvoditi našu državnu delegaciju u subotu na energetskom samitu u Moskvi. Tokom dana, spekulisalo se da će Srbiju predvoditi premijer Mirko Cvetković, ali to nije i definitivno potvrđeno u Nemanjinoj 11. Prema našim informacijama, ni odlazak Borisa Tadića u Moskvu u petak nije bio u planu. Ministar energetike Petar Škundrić potvrdio je na konferenciji za medije da će u subotu u Moskvi, sigurno, biti on i Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa".
U subotu će se u Kremlju sastati i ruski premijer Vladimir Putin i njegova ukrajinska koleginica Julija Timošenko. Očekuje se da bi tokom tog susreta moglo da dođe do presudnog kompromisa između Moskve i Kijeva, koji bi doprineo da gas što pre poteče ka evropskim potrošačima.
- Vlada Srbije učiniće sve da obezbedi minimalne količine gasa, ukoliko se do 24. januara ne reši spor Ukrajine i Rusije - rekao je u petak Petar Škundrić. - Za sada ćemo koristiti mazut i ostale potencijale kojima raspolažemo.
Ministar je podsetio da, za sada, Srbija ima ugovorene isporuke gasa do 24. januara, a računalo se da će dotle spor Ukrajine i Rusije biti rešen.
Ovih dana u Srbiju dnevno iz Mađarke i Nemačke stiže 4,7 miliona kubnih metara gasa, a iz domaće proizvodnje milion kubika, što je dovoljno za snabdevanje toplana, domaćinstava i prioritetnih potrošača.
- U toku su tehnički i komercijalni pregovori da dobijamo još po dva miliona kubika gasa dnevno iz Austrije, koje bismo isporučivali industrijskim potrošačima - kaže za "Novosti" Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa". - Tek u ponedeljak tačno ćemo znati da li će nam stizati te količine gasa ili ne.
Hartije Dvor grade
Za finansiranje završetka skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kupovinom akcija, korporativnih ili državnih obveznica emitovanih radi prikupljanja sredstava prodajom na tržištu kapitala, sigurno bi se našlo mnogo zainteresovanih investitora, jer je reč o atraktivnom ulaganju. Za kupovinu tako emitovanih vrednosnih papira bili bi zainteresovani građani, portfolio investitori (investicioni i dobrovoljni penzioni fondovi), trgovci gasom i veliki potrošači, smatra generalni direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.
Ukoliko bi država opredelila za emitovanje akcija ili korporativnih obveznica to znači da bi skladište gasa trebalo da se prethodno konstituiše kao otvoreno akcionarsko društvo, zato što je reč o javnoj emisiji hartija od vrednosti, ukazuje naša sagovornica.
Problem je što kod nas ni 19 godina od reosnivanja tržišta kapitala ne postoji svest o tome da je osnovni razlog postojanja berze da se, prodajom i kupovinom vrednosnih papira na njoj, obezbede alternativni izvori finansiranja atraktivnih projekata bez zaduživanja u bankama.
Da bi pribavila sredstva koja nedostaju za izgradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru država ima više mogućnosti - od zaduživanja kod banaka, emitovanja dužničkih hartija od vrednosti (obveznica), do emisije akcija, koja podrazumeva i promenu vlasničke strukture, za šta je neophodno imati i saglasnost većinskog vlasnika, ruskog partnera, smatra predsednik Društva ekonomista Srbije dr Dragan Đuričin.
Emisija i prodaja obveznica, državnih ili korporativnih, je hibridni način prikupljanja sredstva - između kredita i akcija, a podrazumeva da se utvrdi atraktivna kamatna stopa i rok dospeća dužničkih hartija. Po uverenju našeg sagovornika, zainteresovanih za kupovinu obveznica ili akcija bi bilo, pre svega, među trgovcima gasom, koji bi hartije mogli da isplaćuju tim energentom, ili da ih naplaćuju u naturi, ukoliko kupe obveznice, tako što bi Srbija iz rezervi isporučivala određenu količinu gasa. Pritom bi se prispela rata s kamatom obračunavala po tržišnoj ceni gasa u datom trenutku, kaže Đuričin.
Prvi direktor Beogradske berze Branislav Ćosić, koji u svojoj poslovnoj biografiji ima i oko 1.000 transakcija na Njujorškoj berzi, smatra da bi emisija državnih obveznica bila atraktivnija od akcija, koje su rizičnije za potencijalne kupce.
Direktor Instituta ekonomskih nauka dr Dejan Erić smatra da je opredeljenje za emisiju hartija od vrednosti radi prikupljanja sredstava za završetak skladišta u Banatskom Dvoru posao koji zahteve ozbiljne pripreme i studiozne analize izvodljivosti. Inače bi, u protivnom, ličilo na propisivanje leka za nedijagnostifikovanu boljku. Država bi morala da se ponaša domaćinski i da proračuna šta je najisplativija varijanta. Da oceni svaku od mogućnosti investiranja s aspekta potencijalnog prinosa, kratkoročnog i dugoročnog, ali i troška kapitala.
Erić smatra da bi Srbija trebalo da registruje posebno preduzeće koje bi se bavilo dokapitalizacijom skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Predlog za rešenje krize na 13 strana
Prve pokazatelje da su se posledice svetske finansijske krize prelile u Srbiju Vlada je imala u novembru, ali tek će krajem januara doneti prvi set mera za pomoć privredi i stanovništvu. Dok Hrvatska i druge zemlje uveliko kreću sa sprovođenjem drugog kruga odbrambenih mera, vlasti u Srbiji uspele su tek da odrade redovan posao: dobili smo restriktivan budžet.
O merama zaštite društva i države od opšte ekonomske krize, koju zvaničnici ocenjuju kao najžešću u istoriji, Vlada još vodi konsultacije sa privrednicima, sindikatima, bankarima i NBS. Prošle sedmice na takvom skupu, kojem je prisustvovao i šef države Boris Tadić, učesnicima je iz premijerovog kabineta podeljen dokument „Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije - Okvirni program mera". O Cvetkovićevoj viziji budžetskih i vanbudžetskih mera za spas srpske privrede od totalnog posrnuća, razgovaraće se krajem januara i tada bi trebalo da budu usvojene na sednici Vlade.
- Mere protiv svetske ekonomske krize u nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji, a naročito u državama koje imaju problema sa platnim bilansom sa inostranstvom moraju biti u okviru sasvim drugačije politike borbe u odnosu na razvijene zemlje. Dok će razvijene države morati da podstiču potrošnju, zemlje u tranziciji, i Srbija među njima, morale bi da podstiču štednju koja će se investirati i omogućavati narodu da zarađuje i preživi krizu - kaže ekonomista prof. dr Danijel Cvjetičanin.
Benzin skuplji 15%!
Gorivo u Srbiji u sledećih nekoliko dana poskupeće čak za oko 11 dinara po litru! Iako je ministar finansija Diana Dragutinović pre Nove godine najavila da će akciza na benzin biti podignuta za dinar, Vlada Srbije je u parlament na usvajanje poslala zakon u kome akciza na benzin skače za šest dinara! Uz redovnu korekciju cene goriva u odnosu na svetsku vrednost nafte i dolara, od oko pet dinara, stiže se do računice da će litar benzina uskoro biti skuplji za više od 10 dinara!
Naftaši kažu da bi zbog povećanja akcize moglo da dođe do nestašice benzina, jer se više nikome neće isplatiti da uvozi naftu! Nebojša Atanacković, jedan od vlasnika AD „Nafta", kaže za Pres da bi gorivo naredne nedelje trebalo da poskupi oko pet dinara, ali da će cena biti mnogo veća ako do tada budu podignute akcize!
Umesto da podigne akcize na benzin za dinar, a dizela za pet, kako je bilo najavljeno, Vlada Srbije na mala vrata pokušava da poveća ove akcize za šest, odnosno sedam dinara! Tako je na sajtu Skupštine Srbije objavljena dopuna Zakona o akcizama, u kojoj decidno piše da će sa 35,9 akciza na benzin biti povećana na čak 42 dinara, odnosno za šest dinara. Za dizel će akciza biti povećana sa 19,1 na 26 dinara!
Vladi Srbije, međutim, nije bilo dovoljno da akciza poskupi na 40,5 dinara, već je uložila amandman da se akciza povećala još više, na 42 dinara! Ministar za NIP Verica Kalanović pre nekoliko dana u Skupštini je ovo „stidljivo" objavila, ali nije objasnila o čemu se radi. Ona je juče za Pres izjavila da je to odluka Vlade!
Nemanja Šutonja iz AD „Nafta" kaže da ovakva situacija može da dovede do nestašice goriva na pumpama!
