Izvor: Vostok.rs, 10.Feb.2012, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porez na lep život
10.02.2012. -
Premijer Rusije Vladimir Putin smatra da je neophodno sprovesti javno razmatranje principa oporezivanja raskoši. Njihovom razradom bave se sada poslanici Državne Dume. U međuvremenu eksperti već unapred razmatraju budućnost zakona o porezu na raskoš.
Porez na raskoš ne treba da udari po srednjoj klasi. Njegov cilj je superpotrošnja najbogatijih ruskih građana. Na primer, kada se kupuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ogromna kuća, plac, avion, superatomobil, pojasnio je Vladimir Putin. Uvođenje takvog poreza treba da postane „društveno priznata nadoknada za odustajanje od investicija u razvoj u korist superpotrošnje i sujete", podvukao je premijer. Većina ruskih građana pozdravila bi zakon u takvom obliku, pošto u tome postoji zrno socijalne pravde, govore eksperti. Nije slučajno što je u većini zemalja u pojedinim porezima uračunata raskoš, govori zamenik šrefa parlamentarnog komiteta za budžet Oksana Dmitrieva. U Francuskoj postoji poseban porez na raskoš, u nekim drugim zemljama porez na raskoš je ugrađen u porez na nekretnine, pojašnjava poslanik.
U Rusiji nema ni progresivnog poreza na prihod, ni poreza na nekretnine za skupe objekte, ni poreza na nasledstvo prilikom predaje velikog bogatstva. Ne mogu da navedem primer drugog takvog sistema gde bi se tako oslobađale od oporezivanja bilo koje druge velike imovine.
A tu se postavlja razložno pitanje, šta da se tačno smatra pod pojmom raskoš? Pojam bogatstva menja se kako raste životni standard. Nekada su na primer u raskoš ubrajali čokoladu i oporezivali su njenu proizvodnju specijalnim akcizama. Autori zakona tvrde da se pod pojmom raskoš smatra sasvim određena imovina. Njenu vrednost utvrđuje tržište. To su saobraćajna sredstva skuplja od 3 miliona rubalja ili oko sto hiljada dolara i objekti nepokretnosti – stambene zgrade, stanovi, vile, zemljište skuplje od milion dolara.
Automobila ove kategorije u zemlji svake godine se proda oko 20 hiljada – manje od jednog procentra svih prodaja prevoznih sredstava. Po oceni Oksane Dmitrijeve, pod porez na raskoš sada pospada oko 100 hiljada prevoznih sredstava. Skupih vila i zemljišta je oko 200 hiljada, uglavnom su oni koncentrisani u Moskvi i Podmoskovlju.
Eksperti upozoravaju da će potrošači sve ove raskoši koristiti razne načine da zaobiđu zakon o porezu. Na primer, registrovaće kolektivno vlasništvo nad vilom ili će je prepisati na pravno lice i dokazivati da se raskošno zdanje koristi za biznis. I takvih šema izbegavanja uplate poreza je more, govori Julija Cepljajeva, šef analitičkog odeljenja bankarske grupe BNP Paribas.
Porez na raskoš plaća najobrazovaniji, najfleksibilniji sloj stanovništva, biznismeni koji su posebno napredni u primeni svakakvih šema koje omogućavaju da se smanji poresko opterećenje.
Uz to eksperti sumnjaju da su ruski građani moralno spremni za uvođenje novog zakona. Razvoj poreskog sistema Rusije krenuo je putem tradicionalnim za zemlje sa velikim prirodnim resursima, govori Julija Cepljajeva. Osnovno poresko opterećenje padalo je ne na ljude, već na biznis, posebno u sirovinskim granama. Čak onaj porez na dohodak koji plaćaju ruski građani, izračunava se od plate automatski. Zakon može da stupi u protivrečnost sa ruskim mentalitetom. U svakom slučaju, u mnogim zemljama ljudi su se odavno navikli na pomisao da superpotrošnja treba da bude oporezovana. Ruski građani će takođe na to naviknuti.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
