Izvor: Vesti-online.com, 13.Sep.2012, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraliza ljudskosti
Gotovo sat i po vremena kasnio je početak razgovora između predsednika Rusije i predsednika Srbije. Teško je verovati, bez obzira na sva diplomatska nadigravanja, da je Vladimir Putin time želeo da pošalje bilo kakvu poruku Tomislavu Nikoliću, a još teže da je Toma posumnjao u objašnjenje koje su mu naveli ljubazni protokol majstori ovog susreta na najvišem državnom nivou.
Dok se srpski predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << šetkao u Sočiju i preslišavao šta sve ima reći svom domaćinu, Putin je u Moskvi nazdravljao ruskim paraolimpijcima. Takvom razlogu kašnjenja nema se šta prigovoriti, zna to i Nikolić koji je prijem za srpske učesnike paraolimpijskih igara u Londonu organizovao uoči svog puta u Rusiju.
Osim predsednika Srbije, svi ostali iz takozvane vlasti su zakazali, gotovo se osramotili pred 13 članova paraolimpijske reprezentacije Srbije koja se iz britanske prestonice vratila u Beograd sa pet medalja (zlato Željko Dimitrijević u bacanju čunja i Tanja Dragić u bacanju koplja, srebro Draženko Mitrović u bacanju kugle, Borislava Perić-Ranković i Zlatko Kesler u stonom tenisu).
Da osvajači i donosioci medalja nisu javno, pod sloganom "Dođite da se družimo!", pozvali svoje bližnje na doček, kome se odazvalo i nekoliko stotina beogradskih studenata, sramota bi bila još veća.
Za razliku od Britanaca koji su za svoje paraolimpijce priredili pravi ulični festival u kome su uživale stotine hiljada ljudi, gradske i državne vlasti u Srbiji pokazale su svu invalidnost duha. Nisu čak ni pokušale da ispred Skupštine grada Beograda, gde se već tradicionalno dočekuju pobednici u sportu, upriliči nešto slično i za paraolimpijce.
Među onima koji su u ovoj nesrećnoj storiji o nama i našem mentalitetu sebi zabili autogol je i beogradski gradonačelnik Dragan Đilas koji je pokušao da odsustvo organizovanog dočeka paraolimpijaca obrazloži tvrdnjom da se to radi samo za sportove i sportiste koji "zaista imaju rezultat i koji imaju publiku".
Pet osvojenih medalja dokazuje da srpski paraolimpijci "zaista imaju rezultat", a što se publike tiče, nemoguće da Đilas ne zna da je za ovogodišnje paraolimjske igre u Londonu prodato čak 2,2 miliona ulaznica, da je takmičenja pratilo 6.000 novinara, kao i da su svi sponzori "pravih" Olimpijskih igara, njih 55, finansijski podržali i paraolimijske.
- Ležao sam u bolnici i kroz glavu mi je prolazilo da bi najbolje bilo da se ubijem. Molio sam prijatelje da mi donesu pištolj. Oni nisu to hteli, a ja sam onda pokušao lekovima. Sva je sreća da nisam uspeo. Imao sam 23 godine i tek saznao da ću ceo život provesti vezan za kolica. Nisam želeo da živim! A kamoli da sam pomislio da ću na olimpijadi osvajati medalje za svoju zemlju - ispričao je za "Novosti" Zlatko Kesler (52) koji je, uprkos tome što je u saobraćajnoj nesreći ostao paralizovan, sa 25 medalja postao najtrofejniji srpski stonoteniser u konkurenciji paraplegičara.
Ima li ikog među zdravima i "normalnima" ko se pred ovakvom energijom i uz ovakvu borbu sa hendikepom, neće postideti svojih svakodnevnih žalopojki.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
Nastavak na Vesti-online.com...
