Izvor: Politika, 04.Avg.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pankeri, fiškali i kultur-tregeri
Kada se bizarni pankerski šou s one strane granice dobrog ukusa ubaci pred oltar u zemlji čija autoritarna vlast nema razumevanja za politizirane izlive mladalačke kakve god kreativnosti, onda se dobije eksplozivna smeša koja namah napusti granice Rusije i gotovo da poprimi elemente hladnoratovskog propagandnog prepucavanja.
Tri članice ženske pank grupe „Pusi rajot” trenutno su pred sudom optužene da su u februaru tokom „pank molitve” u moskovskoj crkvi Hrista Spasitelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvele bogohulni koncert moleći Bogorodicu da „progna” tadašnjeg premijera a sadašnjeg predsednika Vladimira Putina.
S jedne strane su tri mlade pankerke – 22, 24 i 29 godina – dovoljno bistre da shvate da prečica do slave vodi preko bilo kakve provokacije, ali i dovoljno naivne da pomisle da crkveni performans začinjen pozivima da Putin napusti vlast neće proći nekažnjeno.
S druge strane je aparat države naučen da „prvo puca a onda pita” i moćna crkva koja je povratila svoje uticajno mesto u životu zemlje čije proklamovano napredovanje prema demokratiji i dalje ozbiljno pritiska autoritarnost.
Sve se događalo samo koji dan uoči predsedničkih izbora 4. marta i dva meseca posle parlamentarnih izbora za državnu Dumu koje je vladajuća Jedinstvena Rusija dobila, uz optužbe opozicije za krađu glasova. U usijanoj atmosferi, uhapšene su već početkom marta.
Posle pet meseci zatvora, suđenje se odmah pretvorilo u pravi politički triler propraćen opozicionim manifestacijama podrške devojkama po Moskvi. Čak je i sudnica jednom privremeno evakuisana zbog pretnje bombom.
Slučaj je podelio Rusiju jer su se na drugoj strani odmah našli ideološki fiškali i kultur-tregeri, zagovornici sile. Na drugoj opozicija, liberalna i intelektualna Rusija, uključujući i verničku.
Zapad je proces iskoristio da Moskvi održi lekcije oko ljudskih prava. Umešali su se Stejt department, dvojica bivših šefova britanske diplomatije, organizacije za odbranu ljudskih prava.
Ruskim devojkama zbog „huliganstva motivisanog verskom mržnjom” preti kazna do sedam godina zatvora!
Mišljenja sam da se zbog šokantnog koncerta ne završava se u lisicama, uz pratnju policijskih rotvajlera, u sudu iza gvozdenih rešetki. Budili su ih u 5 ujutru, držali u prostoru metar sa metar, ispitivali po 12 sati bez hrane i vode. Nije neobično da im je u sudnici pozlilo. Odbijen im je zahtev za dodatno vreme da prouče 2.800 strana dugu optužnicu kojoj su tužioci u međuvremenu dodali 100 strana.
Da budem jasan: nemam nikakvog razumevanja za neprilično i razulareno skakanje pod maskama i podizanje suknji ispred oltara, koje je umontirano u politički spot. Nevaspitano i primitivno s građanskog stanovišta, bogohulno s crkvenog.
Grupa provokativnog imena mogla je da nađe prikladnije mesto da ispolji svoje muzičke ambicije i političke nenaklonosti. Svuda u svetu bile bi kažnjene, ali vaspitno. Deset dana društveno korisnog rada, na primer.
Sasvim je pri tom jasno da nikada ne bi postale medijske zvezde da ono što su uradile nisu uradile upravo na svetom mestu. Stekle su slavu po istom receptu po kome i razni pisci poslednjih godina koji znaju da im je publicitet zagarantovan ukoliko napišu po koju provokativnu rečenicu na račun proroka Muhameda.
Ipak, poput ljutitih ulema koji fatvama prete bogohulnicima islama, najveću slavu obezbedili su im ruski političari, vladike, policija i sud.
Neobično je kako se neke države tranzicije teško oslobađaju legata totalitarnih režima. Koliko su lako prigrlile korupciju, toliko su i dalje u stanju da od nekih situacija naprave nepotrebne političke drame – setimo se samo kako su u SSSR-u ili Jugoslaviji od pojedinih opskurnih tipova znali da stvore disidente.
Osećaj moći, koji podrazumeva nespremnost na bilo kakvu vrstu javne kritike – pisaca, muzičara ili novinara – kasnije se režimima lupao o glavu, ali izgleda da je to mnogima ostala nenaučena lekcija.
Jedinstvena Rusija, na primer, je od decembra do jula – perioda u kome je bila optužena kao „partija prevaranata i lopova” i u kome je kreirala izrazito rigorozan zakon koji sprečava javno ispoljavanje nezadovoljstva Putinom i vlastima – svoj rejting sa 49 spustila na 44.
Autoritarni pristup slučaju pankerki verovatno će ih koštati još poneki poen. Od slabe je pomoći i Valerij Fedotov, jedini poslanik Jedinstvene Rusije koji je javno zatražio da devojke budu odmah oslobođene jer proces „diskredituje” rusko pravosuđe.
Premijer Dmitrij Medvedev je u aprilu samo konstatovao da su „Pusi rajot” dobile ono što su tražile – popularnost. Ono što je u startu bio apsurdni skandal sada pokazuje iracionalnost vlasti.
Kada se ispostavilo da mogu da dobiju i po sedam godina robije, Medvedev je početkom nedelje ušao u klinč sa zapadnim kritičarima rekavši da su „mlade žene srećne” što im se sudi u Rusiji jer bi negde drugde prošle lošije.
Šta to znači? Da bi bile kamenovane u Saudijskoj Arabiji? Da bi im talibani odrubili glave? Da su srećne što nisu rođene u Kampućiji u vreme Pola Pota?
No, nekako slutim da iza svega stoji Ruska pravoslavna crkva. Nije prvi put, ne samo tamo nego i ovde, da vladike poslušnu vlast uvaljuju u političke nevolje. Zar to nije još jedan od kolektivnih simptoma istočne tranzicije?
Pokrećući srednjevekovni lov na veštice, ponavljajući grešku poput ekskomunikacije Lava Tolstoja 1901, RPS je nanela veliku štetu sopstvenom ugledu. A možda i nije.
Možda su konzervativni ruski crkvenjaci – duhovne lučonoše mnogih vladika sestrinske Srpske pravoslavne crkve – nespremni da progledaju zabludelim pank-ovčicama baš zato što im je mnogo važnije da obraduju svoje nacionaliste i religiozne radikale.
Stičem utisak da se mladim ženama manje sudi zato što su tražile Putinovu ostavku, a više zbog „verske mržnje”. One su de fakto povredile „verske statute” koji čak i ne postoje u ruskom Krivičnom zakonu, da ne kažem da nemaju mesta u zemlji koju Ustav definiše kao sekularnu.
Paradoksalno je da bi devojke za istu stvar u vreme carstva, za pretpostaviti konzervativne ere u kojoj je crkva imala značajnu zvaničnu ulogu, mogle da budu kažnjene maksimum tri meseca zatvora!
Kako god, suđenje je bogom data prilika vlastima da razbiju opoziciju čije liberalno krilo smatra da je pankerke trebalo davno osloboditi, dok nacionalisti ne mogu da im oproste udarac na tradicionalne vrednosti Rusije, zbog čega zaslužuju oštru kaznu.
Pošto je vrag odneo šalu, što će reći poprimio neželjene dimenzije, Putin je izjavio da pankerke ne treba oštro kazniti. Kasno. Šteta je načinjena, a svima po svetu koji su skloni sili poslata je poruka: ne pravite slona od miša. Ne dirajte prava umetnika ili kvazi umetnika. Za politiku je to veoma opasno.
Polemika oko slučaja „Pusi rajot” simptomatično ukazuju na jednostavan zaključak: nešto sa demokratijom nije u redu kada se vlasti prekomerno angažuju oko bizarnih stvari oslanjajući se na brze, kaznene i represivne mere.
Boško Jakšić
objavljeno: 05.08.2012
