Izvor: Politika, 13.Maj.2012, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mračna tajna Putinovog reizbora
Veliki skok cene nafte i gasa je bio dobar za rusku ekonomiju ali loš za demokratiju
Vašington – Treća predsednička inauguracija Vladimira Putina, posle pobede u prvom krugu na martovskim izborima, pokazuje da je on i promućuran i sposoban. Ima takođe i mnogo sreće, i to je ono što treba da nas plaši.
Putinova sreća proizlazi iz tajminga koji mu ide naruku. Sudbina ruske ekonomije, i popularnost njenih vođa, tesno je povezana sa cenom nafte. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nafta i gas učestvuju u ruskom izvozu sa gotovo dve trećine i čine polovinu prihoda federalne vlade.
Kada je u avgustu 1999. Putin postao Jeljcinov premijer, cena nafte u svetu je tek počela da raste sa najnižeg nivoa od početka sedamdesetih. Za prva dva predsednička mandata cena nafte i gasa se više nego utrostručila. Zahvaljujućivelikom prilivu prihoda od nafte, ruska ekonomija je doživela procvat, plate su vrtoglavo porasle, a viškovi su zamenili deficite u budžetu.
Kada se Putin 2008. povukao i prepustio predsedničko mesto Dmitriju Medvedevu, imao je impozantan procenat podrške od 85 odsto.Ne čudi što toliki broj birača nosi lepe uspomene iz njegovih ranijih predsedničkih mandata.
Desetogodišnji bum cena nafte i gasa možda je dobar za rusku ekonomiju, ali je loš za rusku demokratiju. Putin je iskoristio svoju popularnost da unazadi slobodu štampe, onemogući malim opozicionim partijama da učestvuju na izborima i oslabi parlament i regionalne vlade.
Nafta ima osobinu da tera demokratiju i u drugim regionima. Od Venecuele i Angole do Irana i Mjanmara, decenija skupe nafte je pomogla desetinama autokrata da se čvrsto drže na vlasti.
Metež na Bliskom istoku je verovatno pomogao Putinu, jer je doprineo vrtoglavom rastu cena nafte i ubrizgao ruskoj ekonomiji novčanu injekciju u mesecima pred glasanje.
Nafta nije uvek loša za demokratiju.
Mnogo toga zavisi od sposobnosti vođeda krije tokove novca od nafte. Blago se pretvara u brigu kada vladari u potaji prebacuju novac na račune prijatelja i saveznika.
U aprilu 2010. Putin je potpisao dekret kojim je sprečio objavljivanje informacija o imovini, prihodima i troškovima dva ruska naftna fonda. To mu je omogućilo da sakrije stanje vladinih finansija u vreme kada je krenuo u predizborno rasipanje. Povećao je izdvajanja za vojsku i policiju za 33 odsto i obećao dalje povećanje plata i penzija za oružane snage, prosvetu i lekare.
I danas je veoma malo Rusa koji shvataju da su obmanuti. I druge autokrate koje se finansiraju od nafte koriste istu strategiju. Od početka novog milenijuma, predsednik Ugo Čaves je znatno smanjio transparentnost venecuelanske državne naftne kompanije i koristio je njene prihode za koruptivni fond svog pokreta.
Ovog meseca se u izveštaju neprofitnog njujorškog Instituta za praćenje prihoda navodi da je početkom 2008. iranska centralna banka prestala da objavljuje informacije o ulaganjima i povlačenjima sredstava iz naftnog fonda. Od tada su iz njega očito nestale desetine milijardi dolara.
U Vašingtonu nije prošla neprimećeno ova veza između tajnih prihoda od nafte i prljave politike. Jedna odredba Dekreta Dod-Frenk o reformi Volstrita i zaštiti potrošača odnosi se na ovaj problem. Zakopana među drugim odredbama u odeljku 1504 ona nalaže naftnim i gasnim kompanijama sa sedištem u SAD da otkriju koliko novca daju vladama širom sveta.
Logika je jasna: kada građani znaju koliko novca vlada dobija, razoružaće autokratu i tražiti veću odgovornost. Ipak, Američki institut za naftu, lobirajuće krilo naftne industrije, zapretilo je da će tužiti Komisiju za berzu i hartije od vrednosti ukoliko ovaj dekret stavi na snagu.
Godinu dana pošto je istekao prvobitni rok, ova komisija još ništa nije preduzela. Trebalo bi da insistira da kompanije objavljuju plaćanja po projektu umesto na nivou cele zemlje. Naftne kompanije koje tvrde da podržavaju transparentnost trebalo bi da prihvate ovakav pristup umesto da ga blokiraju.
Nema mnogo dokaza da će veća otvorenost dovesti američke kompanije u nepovoljniji položaj. Zapravo, EU je predložila sličnu meru i investicione firme kažu da će na ovaj način dobiti vredne informacije.
Izbor Putina trebalo bi da nas podseti da prihod od nafte može da se iskoristi i dobro i loše. Što transparentnije budu naftne kompanije, verovatnije je da će građani – a ne diktatori – imati korist od prirodnih bogatstava svoje zemlje.
objavljeno: 13.05.2012.
