Izvor: Politika, 08.Avg.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mito ili srpski masterkard
Kada je reč o korupciji ironični zaključak bi mogao da glasi: nema razloga da se postidimo pred svetom –u tom poslu smo i vešti i uspešni
Novac koji bude poslat ljudima sveti je novac. Da se niko nije usudio da dira taj novac
Ruski patrijarh Kiril
Dok Rusija „gori“ i guši se u dimu,poglavar Ruske pravoslavne crkve je, pored molitve za spas, poslao narodu i vernicima i ove upozoravajuće reči. U želji da spreči svaku korumpiranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ruku koja bi poželela da najavljenu državnu pomoć ojađenim pogorelcima – obećanje premijera Vladimira Putina – stavi u svoj džep.
Korupcija, kriminalna je „bolest“ savremenog sveta i nikako nije obeležje samo današnje Rusije. Ali: velika država pa velika i korupcija.
Nijedna država na planeti nije,međutim, zaštićena od ove pošasti. Nauka, uostalom, tvrdi da je korupcija (lat.corruptio:pokvarenost, izopačenost, potkupljivanje, podmićivanje) stara koliko i država i od postanka stalno je prati.
Istorija kaže da je u Evropi dobila sistemski karakter u 18. veku najviše zahvaljujući Pruskoj. Fridrih Drugi (Fridrih Veliki, stari Fric), pruski kralj,masovno je podmićivao ministre na dvoru austrougarske carice Marije Terezije koja je, da bi se nekako zaštitila, i sama podmićivala te iste ministre. I ne samo to, na pruskom dvoru postojao je sistem koji je dozvoljavao službenicima da se bave i dodatnim poslovima što je korupciji omogućilo pristup vlasti.
Od tada korupcija i njen nerazdvojni pratilac – mito – uspešno su preživljavali sve promene i izazove vremena. Čak i više od toga, korupcija se razvijala tako da je danas zaista planetarni problem. Takav zaključak najbolje potvrđuje činjenica da su Ujedinjene nacije 31. oktobra 2003. godine usvojile Konvenciju protiv korupcije (UNCAC). U ovom dokumentu Svetskeorganizacije kaže se da je korupcija međunarodni problem jer predstavlja pretnju „za stabilnost i bezbednost društva, podrivajući institucije i vrednosti demokratije. Etičke vrednosti i pravdu, te ugrožavajući održivi razvoj i vladavinu prva“.
Pomenuta konvencija stupila je na snagu 14. decembra 2005. i dosad je ratifikovalo više od 140 država.
Sve priče o korupciji u svetu jednostavno je nemoguće ispričati ali postoje zaista pravi „biseri“ koji zaslužuju da se makar ovlaš spomenu.
Nezvanični svetski vicešampion u korupciji – šampion je Somalija – jesteAvganistan. U zemlji koju već decenijama potresaju ratovi – i danas se žestoko puca –čak 59 odsto građana smatra da je korupcija najveći problem u državi, pokazuje reprezentativna studija UN. Korupcija je ispred brige zbog loše bezbednosti i izuzetno visoke stope nezaposlenosti.
Lane je u Avganistanu oko 2,5 milijardedolara isplaćeno kao mito što je četvrtina društvenog proizvoda. Svaki drugi Avganistanac prošle je godine nekog podmitio – prosečno isplaćeni mito iznosio je 158 dolara. Velika suma u zemlji u kojoj godišnji prihod po stanovnikuiznosi 425 dolara.
Znaju se i cene za pojedine „usluge“. Prolaz na aerodromu bez kontrole: 20 dolara, vozačka dozvola za dan i bez polaganja: 180 dolara. Oslobađanje iz zatvora – sa originalnim potpisom sudije i svim potrebnim pečatima – 60.000dolara.
U Kini izazovi ubrzanog razvoja najplodnije su tlo za bujanje korupcije. Kineske vlasti su rigorozne u obračunu s ovom „bolešću“ ali ne pomažu mnogo ni drakonske kazne ni rezolucije CK KP Kine: korupcija ne uzmiče.
Od ove „bolesti“ niko nije pelcovan: nedavno je i najbogatiji Kinez, Huang Guangju, seo na optuženičku klupu zbog sumnje da je davao mito. Prema podacima iz 2008. godine njegovo bogatstvo bilo je procenjeno na 6,3 milijarde dolara tako da je imao odakle da odvoji neku sumicu i „podmaže“ tamo gde posao zaškripi.
U Africi nijedna država nije „operisana“ od korupcije ali neke od njih su zaista svetska čuda. Kenija, na primer, dobila je međunarodnu pomoć za razvoj „tešku“ nekoliko milijardi dolara ali je najveći deo novca završio u privatnim džepovima.
Ništa se u Keniji ne menja ni posle dolaska na vlast nekog novog predsednika. Tako je bilo 2003. kada je ustoličen Mvai Kibaki koji je, između ostalog, najavio obračun s korupcijom. Ovo obećanje držalo je Kibakija samo nekoliko meseci, glavni državni „general“ u borbi protiv korupcije morao je, na kraju, da beži iz Kenije i tako spase glavu. Sudbina Džona Gitongoa obrađena je u knjizi inspirativnog naslova „Sada smo mi na redu“ (autor je britanska novinarka Mikela Rong) koja bi mogla da bude interesantno štivo i u Srbiji posebno za one koji ne bi voleli da se „kaju što nisu uzeli kada su mogli...“
Indiju, veliku i mnogoljudnu zemlju, muči ogromna korupcija koja je gotovo postala način života. Ogorčen što se u njegovoj otadžbini više ne može normalno živeti bez mita i korupcije Vidžaj Anand, profesor fizike na Univerzitetu Merilend u SAD, došao je na originalnu ideju kako da se običan, mali čovek suprotstavi ovom kriminalu. Smislio je da štampa novčanice potpuno identične onima u opticaju,ali specifične po tome što je njihova vrednost 0,00 rupija.
U indijskoj metropoli Čenai (bivši Madras) profesor Anand štampao je 25.000bezvrednih novčanica koje je podelio građanima. Prva iskustva bila su fantastična: Indijom su počele da se šire priče kako „podmazivanje“ korumpiranih vlasti bezvrednim novčanicama daje odlične rezultate jer posramljeni službenici odmah su spremni da svoj posao obave onako kako i treba – džabe. Danas je u prometu već milion ovih antikorupcijskih novčanica.
Sličnih primera ima u celom svetu. Optužbe protiv korumpiranih političara, državnih službenika, lekara, profesora, policajaca, sudija ... čuju se na svim kontinentima. A borba protiv korupcije daje tek sporadične rezultate.
Izuzetak nisu ni ovaj brdoviti Balkan ni zemlja Srbija. Kada je reč o korupcija ironični zaključak mogao bi da glasi: nema razloga da se postidimo pred svetom, u tom „poslu“ smo i vešti i uspešni.
Prema rangiranju koje je prošle godine napravila organizacija Transparensi internešenel Srbija se po indeksu percepcije korupcije, u regionu, ponovo našla pri samom dnu, na 83. mestu i ocenom 3,5. Da ne bude zablude: najviša moguća ocena je 10. Iza Srbije je – od država nastalih na prostoru bivše SFRJ – BiH, na 99. mestu. S tim što treba naglasiti da je BiH istovremeno najkorumpiranija država u Evropi.
Novi spisak Transparensi internešenel objaviće u oktobru ali ne treba biti baba vračara da bi se pretpostavilo kako će Srbija proći u novom ocenjivanju.
Naučnici, istraživači, političari objavili su bezbroj knjiga, tumačenja i objašnjenja kojima pokušavaju da objasne postojeću džinovsku korupciju. Uglavnom se svi slažu oko dva osnovna razloga: loše nasleđe iz doba komunizma i veliko siromaštvo.
Običnom čoveku ni najpametnije definicije uzroka korupcije nisu od velike pomoći. On će pre, vođen logikom da „riba od glave smrdi“, sam zaključiti u kom grmu leži zec. I ne interesuju ga preterano: zakoni, dopune zakona, uredbe, agencije i saveti za borbu protiv korupcije, poslanička prepucavanja u parlamentu, statistički podaci o otkrivenoj korupciji... Njemu je dovoljan osećaj da je Srbija preplavljena korupcijom što je i zaključak istraživanja agencije Medijum Galup koje je pokazalo da 90 odsto ispitanih upravo tako misli.
I u najtežoj situaciji, ipak, ima prostora i za šalu, pa čak i onu gorku i na svoj račun. Tako na Internet sajtu Vukajlija mogu da se nađu veoma simpatična i inspirativna razmišljanja o korupciji i mitu. Jedna od ponuđenih definicija korupcije kaže: „Vrlo teško dokaziva pojava. Jedan je srećan što je platio pa je time omogućio nešto sebi, drugi je srećan što je uzeo pare. Znači, imamo dve zadovoljne strane“. Omiljena pesma im je „Mito, bekrijo“, posebno početak druge strofe koja počinje rečima „Obeć`o si mito ...“.
A za one koji više vole moderniji izraz definicija korupcije kaže: to je srpski masterkard.
Žarko Rakić
objavljeno: 08/08/2010
.jpg)
