Izvor: RTS, 30.Apr.2013, 11:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mir posle sedam decenija?

Ruski predsednik Putin i japanski premijer Abe saglasili se u Moskvi da dve zemlje treba da potpišu sporazum kojim bi se okončalo ratno stanje koje formalno traje od 1945. godine. Rusiju i Japan zbližava zajednički interes u oblasti trgovine prirodnim gasom.

Ruski predsednik Vladimir Putin i japanski premijer Šinzo Abe susreli su se u ponedeljak u Moskvi gde su razgovarali o teritorijalnom sporu vezanom za četiri ostrva iz Kurilskog lanca i načinima za produbljivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomske saradnje.

U zajedničkoj izjavi izdatoj nakon sastanka, dva lidera saglasila su se da je stanje, u kojem se Rusija i Japan tehničke nalaze u ratu budući da nisu zaključili formalni sporazum o završetku Drugog svetskog rata, abnormalno i da državni organi dve zemlje treba da ubrzaju pregovore za pronalaženje rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe zemlje i koje bi omogućilo zaključenje mirovnog sporazuma.

Dve zemlje saglasile su se i da sarađuju na razvoju ruskog Dalekog istoka i istočnog Sibira, i ocenile taj sporazum kao obostrano koristan.

Najveći konkretni povod za posetu japanskog premijera Moskvi, ocenjuje analitičari, je trgovina prirodnim gasom. Naime, Rusija je najveći svetski proizvođač, a Japan najveći svetski uvoznik tečnog prirodnog gasa.

Pad potražnje za naftom i prirodnim gasom u Evropi usled tamošnje ekonomske krize, kao i početak eksploatacije jeftinog gasa šela u Severnoj Americi, prisiljavaju Rusiju na novu trgovačku ofanzivu u kojoj je veliki cilj povećanje prodaje nafte i prirodnog gasa u Aziji.

Takođe, Rusija poslednjih godina nastoji da razvije infrastrukuturu i industriju u svojoj Dalekoistočnoj regiji, gde je u protekle dve decenije populacija drastično opala sa 8 na 6,27 miliona i gde stanovništvo ima nizak životni standard u poređenju sa evropskim delom zemlje.

Sa druge strane Japan, zbog zaustavljanja rada nuklearnih centrala nakon nesreće u Fukušimi, sada uvozi ogromne količine prirodnog gasa i uglja, usled čega u poslednjih godinu dana beleži negativan spoljnotrgovinski bilans.

Dublja ekonomska saradnja u oblasti energetike između dve zemlje bitna je i zbog toga što Rusiji daje mogućnost da u prodaji svojih prirodnih bogatstava smanji zavisnost od kineske potražnje, a Japanu otvara mogućnost da diversifikuje izvore snabdevanja i tako postigne niže cene u budućim pregovorima sa svakim od svojih snabdevača.

Potreba za jačanjem ekonomske saradnje, smatra se, predstavlja podsticaj za normalizaciju političkih odnosa između dva ekonomska džina.

Teritorijalni spor

Sovjetske snage krajem Drugog svetskog rata prodrle su u Mandžuriju u Kini koja se nalazila pod japanskom okupacijom i zauzele ostrva Kunaširi, Šikotan, Etorofu (u Rusiji poznat kao "Iturup") i Habomaj iz južnog dela Kurilskog lanca koja su se do tada nalazila u sastavu Japana.

Tokio već više od šest decenija pokušava da povrati ta ostrva, gde sada živi oko 30.000 Rusa i gde nema stanovnika japanskog porekla budući da su oni deportovani po dolasku sovjetskih trupa.

Potrebe Rusije da nadoknadi smanjenje u izvozu prirodnog gasa i velika sredstva koja je Japan spreman da odvoji za njihovu kupovinu sada jačaju pregovaračku poziciju Tokija u tom teritorijalnom sporu.

Dalekoistočna carevina spremna je i da Rusiji ponudi niz investicija u poljoprivredu i infrastrukturu, u slučaju da Moskva odluči da vrati ostrva koja se u Japanu nazivaju "severnom teritorijom."

Sovjetski savez i Japan 1956. godine izdali su zajedničku deklaraciju o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa i tom prilikom najveća država sveta predložila je da vrati dva manja ostrva iz pomenutog lanca, ali Tokio to nije prihvatio jer ona čine svega sedam odsto ukupne sporne teritorije.

Japan zato nastavlja da traži povratak svih ostrva - zahtev koji su predsednici Putin i Medvedev u prošlosti čvrsto odbijali. Međutim, nedavna izjava predsednika Putina da bi moglo da bude postignuto rešenje u kojem ni jedna strana ne bi pobedila ali ni izgubila, pokazala je spremnost Moskve na novu rundu pregovora.

Politički komentatori u Aziji ocenjuju da zbog vojnostrategijskog značaja i snažnog nacionalističkog imidža koji projektuje predsednik Putin, povratak čitave sporne teritorije Japanu nije realističan, ali da se Tokio eventualno može nadati povratku bar dva manja ostrva u skladu sa sporazumom iz pedesetih, ako bude voljan da prihvati tu opciju, koja se u Zemlji izlazećeg Sunca do sada uglavnom doživljavala kao diplomatski poraz.

Premijera Abea u poseti Rusiji pratilo je oko 120 japanskih biznismena, a brojna japanska delegacija će se nakon Moskve uputiti u Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Tursku, gde će pored uvoza energenata razgovarati i o transferu najnovije japanske nuklearne tehnologije koju ne treba mešati sa tehnologijom iz sedamdesetih godina na kojoj su se bazirali reaktori cunamijem uništene centrale u Fukušimi.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin

Nastavak na RTS...