Izvor: Vostok.rs, 08.Dec.2014, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krim bez poreza i carina
08.12.2014. -
Od 1. januara 2015. godine, Krim i Sevastopolj dobijaju status slobodne ekonomske zone na rok od 25 godina, sa mogućnošću produžavanja. Odluku je ovim povodom potpisao predsednik RF Vladimir Putin početkom decembra. Razlog je više nego očigledan: tokom 20 godina nezavisnosti Ukrajina ništa nije učinila na ovoj teritoriji. Poluostrvu su veoma potrebne investicije i to u one privredne grane koje su ovde vekovima zastupljene - vinogradarstvo, ribolov, povrtlarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i naravno turizam.
Za početak, dajte da kažemo nešto o istoriji slobodnih zona. Iz Beograda, za radio „Sputnjik“, govori ekspert ekonomista Vladimir Ristanović:
- Prve slobodne zone nastale su još veoma davno, u Sredozemlju. One su imale sličnu karakteristiku kao i danas - pre svega skladištenje, uvoz, izvoz robe i još neke druge transakcije koje su imale za cilj razvoj trgovine. U nešto novije vreme su se sve te aktivnosti dodatno proširile: danas imate uvozno-izvozne zone, bankarske zone, informatičke, turističke, trnazicione.
Neko je pravilo da se te slobodne ekonomske zone stvaraju u zemljama koje su primenjivale neke protekcionističke mere i uglavnom su to bile zatvorene zemlje. Ipak, po nekim međunarodnim pokazateljima, u 125 zemalja sveta postoje takve zone. Iako se smatra da bi sa nekom širom globalizacijom i liberalizacijom svih tokova, ove zone izgubile na značaju, to se međutim još ne dešava.
Čak je pre dva meseca bila održana međunarodna konferencija slobodnih zona zemalja jugoistočne Evrope u Beogradu i brojala je preko 100 predstavnika slobodnih zona.
Glavno što karakteriše slobodne zone su privilegije, o kojima govori predsednik Krimskog odeljenja Asocijacije preduzetnika Oleg Svešnjikov:
- Privilegije su, na primer, bescarinski uvoz opreme i roba neophodnih za vođenje biznisa. Plus je u tome što se na primer ne mora platiti porez na dohodak.
Kako bi određena organizacija postala subjekt Slobodne zone, predstavnici malog i srednjeg biznisa su obavezni da ulože ne manje od 3 miliona rubalja (oko 60 hiljada dolara). Velike firme zato moraju da ulože 10 puta više, odnosno 30 miliona rubalja. Nije važan vid delatnosti preduzeća, subjekt slobodne zone može biti firma koja se bavi bilo kojim vidom delatnosti, a jedini izuzetak su oni koji eksploatišu prirodne reusrse. Ako sve bude išlo prema planu, Krim će dobiti nove tehnologije, na primer, za agronomski kompleks, nove turističke objekte.
A sada da čujemo mišljenje ruskog ekonomsite i publiciste Nikite Kričevskog:
- Stvaranje slobodne zone mora da bude deo ekonomskog preporoda Krima. Na primer, za razvoj vinogradsrstva i proizvodnje vina, ribolova, neophodan je čitav kompleks mera, ne samo smanjivanje poreza, već i podrška u finansijskom i administrativnom delu. Neophodan je selektivni pristup. Na primer, da li turističkoj branši trebaju nekakve olakšice? Mislim da ne. Zato što ta branša i tako dobro zarađuje.
U uslovima odsustva međunarodnog priznanja Krima kao sastavnog dela RF, teško se može očekivati da će u slobodnu zonu pohrliti inostrane komapnije. Na primer, gospodine Kričevski, u svetlu poslednjih pregovora Putina i Erdogana, turski predsednik je izjavio da „naša braća, krimski Tatri, sada imaju prava, koja ranije nisu imali“, može li se očekivati da se ovde pojave investicije iz neke druge države?
- Za zapad je Krim „lokalni izvor radijacije“, nešto što bi trebalo zaobići i zato je stvaranje Slobodne zone za sada orijentisano na unutrašnje korisnike. Kako bi se pridobila Ankara, trebalo bi se postaviti fleksibilnije u odnosu na pitanje severnog Kipra.
Znači ostaje ono, kako bi rekli Srbi „u se i u svoje kljuse“? Pitanje za Olega Svešnjikova:
- Mislim da ovaj zakon o slobodnoj zoni i ne podrazumeva učešće inostranih kompanija kao takvih, u čistom obliku. Federalnoj skupštini je dat jasan signal da je neophodna takozvana deofšorizacija kapitala: Rusima koji preko granice čuvaju ruski novac biće ponuđeno, da uz amnestiju ulože novac- u tom smislu i na Krim. Da li ste primetili da je potpisivanje zakona o slobodnoj zoni bilo svega nekoliko dana pred ekspoze Vladimira Putina? Trebalo bi pomenuti i to da će 1.januara početi da deluje Jedinstvena evroazijska unija. Znači da će ka nama poći i novac od partnera iz Kazahstana, Belorusije, Jermenije. Uopšteno govoreći, nije ispravno misliti da se novac koji se može uložiti u Krim nalazi samo u državama koje sprovode sankcije protiv Rusije. 75% novčane mase imaju one države koje su ili ostale neutralne ili su otvoreno protiv tih sankcija.
I za kraj da čujemo mišljenje srpskog eksperta, gospodine Ristanović, kako ocenjujete rusku inicijativu?
- Tu je, po meni, prisutan pre svega dominantan razvojni element. To govori da predsednik Putin verovatno ima dobre savetnike. Ovo je po meni jedan sasvim normalan potez, dobra odluka, jer se ide pre svega na razvoj tog prostora. U Srbiji, u tom smislu postoji 10-tak slobodnih zona.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti/ Mihail Mokrushin
