Izvor: Politika, 31.Mar.2014, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski adut u ukrajinskoj igri
„Rusija pod rukovodstvom Vladimira Putina naterala je Zapad da shvati da u hladnom ratu pobednika – nema”, napisao je pre nekoliko dana uvodničar lista Komunističke partije Kine „Ženmin žibao”.
Slično je reagovao i „Global tajms”, takođe kineski list, ali koji se štampa na engleskom jeziku. Prema tamošnjem uvodničaru, projekat Zapada da u Ukrajini instalira sebi naklonjen režim doživeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pravi fijasko i samo doprineo stvaranju haosa, potpuno ogolivši činjenicu da za prevođenje bivše sovjetske republike na svoju stranu Brisel i Vašington nemaju – ni mudrosti, ni snage.
Ipak, ono što je najvažnije u oba teksta to je konstatacija da u novonastalim okolnostima Kina ne sme da razočara Rusiju. Naprotiv, Peking je obavezan da postane istinski strateški partner Moskve. Prilika za to se ukazala i ne sme biti prokockana, navode autori.
Kao da su i u Rusiji i u Kini svesni da posle ukrajinskog slučaja svet neće više biti kakav je danas. Teža globalnog uticaja pomera se na istok. Kako piše nemački „Špigl”, Moskva i Peking već uveliko rade na stvaranju saveza koji bi bio dovoljno moćan da izmeni odnos sila u svetu. Rusija već izvesno vreme razrađuje planove vezane za vojni deo saradnje najmnogoljudnije i prostorno najveće države. Mada mnogo detalja nije iscurelo u javnost, reč je o koraku mnogo krupnijem od onoga koji je učinio Putin kada je sa Pekingom 2001. potpisao Sporazum o dobrosusedstvu i saradnji.
Važan detalj u novoj saradnji biće i namera Kine da od Rusije kupi podmornice „projekta 949A”, naoružane krstarećim raketama sposobnim da unište svaki američki nosač aviona. Dosad, Rusija se držala dogovora sa SAD o uzdržavanju od prodaje navedenih podmornica, ali ukoliko stvari krenu u neočekivanom pravcu, u Moskvi su spremni da saradnju sa Pekingom podignu na nivo koji bi dvema istočnim silama obezbedio mirniji san.
Ukrajina je dosad bila treći po veličini snabdevač naoružanjem Kine. Samo u 2012. ugovorena suma je iznosila 690 miliona dolara. Prelaskom u zapadni tabor sigurno bi došlo i do drastičnih promena i na ovom planu. I u tom slučaju, kao alternativa se javlja – Rusija.
Nesporazum istočnih sila sa SAD ne ide baš naruku Vašingtonu, izmorenom ratovanjem u Iraku i Avganistanu. I dok su Amerikanci trošili pare na ova dva fronta, Kina se pretvorila u svetsku ekonomiju koja se najbrže razvija i stekla status hegemona u azijskom delu sveta. Kako piše japanski „Diplomat”: „Dok su se SAD trudile da se izvuku iz ratova koje je ionako bilo nemoguće dobiti i trošile na to milijarde dolara, Peking je požnjeo plodove mirnog rasta. Podižući svoju ekonomiju i na miran način rešavajući probleme sa susedima, neutrališući usput i Tajvan kao potencijalni izvor vojnog sukoba.”
Igra Rusije i Kine kao tima stavila bi pred SAD težak zadatak da preispitaju svoju odbrambenu strategiju. Ne samo zbog moguće pojave novih frontova već i stoga što bi zbog ograničenih vojnih potencijala morale da „udare” i na sopstvenu ekonomiju ne bi li barem na neki način odgovorile na nove izazove. Ovo bi, prema „Diplomatu”, moglo da dovede zapadnog moćnika – na ivicu bankrota.
Predsednik Barak Obama i ovako ne stoji baš najsjajnije među onima koji određuju kako će Amerika trošiti pare, tako da bi adut „velike sile” u ovom slučaju mogao da se ispostavi kao običan – blef. Kako je svojevremeno napisao saradnik Četam hausa Bobo Lo, Moskva i Peking su na vreme regulisali međusobne teritorijalne sporove i njihova sadašnja strateška saradnja sigurno će ići na to da se SAD i definitivno izbace iz Azije.
Pitanje je i da li Vašington, i u kojoj meri, može da računa na ekonomski oslabljene saveznike iz EU i NATO-a. Sigurno je da one zemlje koje su po prirodi geografskog položaja prve na udaru ruskih vojnih snaga ne razmišljaju jednako kao oni, poput Nemačke, koji sa Moskvom imaju pragmatičan kontakt i spremni su da stvari rešavaju mirno, kroz pregovore.
Sveukupno gledajući, kada je reč o Ukrajini koja se praktično pretvorila u „žrtvenog jarca” Zapada i njegovog pokušaja da vidi dokle može da dopre na istok, već se javljaju glasi o tome da je cela stvar izvedena aljkavo i da je samo Moskvi dala priliku da odgovori na svoj način. A to je munjevito prisajedinjenje Krima.
Kada se u Savetu bezbednosti UN raspravljalo o osudi Rusije zbog ulaska na Krim, Kina je mudro odlučila da se ne izjašnjava. Ne zato što podržava ili ne podržava akciju Rusije, već zato što je osetila da se radi o jednoj od ključnih promena na geopolitičkom planu i da predstoje još mnoge slične – manje ili veće. Upravo stoga Peking nastoji da uz sebe ima Rusiju, pošto joj je jasno da bi se u nekoj budućoj podeli svetskog uticaja našla suprotstavljena američkim interesima.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 31.03.2014.
