Izvor: Politika, 11.Nov.2013, 12:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija po Vladimiru
Poslednjeg dana oktobra ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument koji sumira osnovne parametre za udžbenike istorije kojima bi ubuduće morali da se koriste srednjoškolci i studenti na fakultetima.
Već i sama inicijativa šefa države da se upliće u posao kojim bi trebalo da se bave prosvetni, naučni, istorijski i politički instituti, primljena je sa skepsom. Neki zapadni i ruski opozicioni komentatori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akciju su ocenili kao „pokušaj vlasti da ruskom narodu nametne svoje viđenje prošlosti”.
Kako se ubrzo ispostavilo, pisanje novih udžbenika nema za cilj menjanje istorijskih činjenica, već uspostavljanje reda u njihovom proučavanju.
Po školama i fakultetima širom Rusije trenutno je u upotrebi čak 65 različitih udžbenika istorije, uglavnom pisanih površno i sa iznošenjem podataka koji mogu da se tumače na različite načine. Navodeći primer, Putin ističe da su istoriju, pa i onu iz doba Sovjetskog Saveza, gradili svi njihovi narodi, a ne samo Rusi.
Tokom susreta sa članovima Saveta za međuetničke odnose, Putin je jasno stavio na znanje da „školski tekstovi moraju biti napisani jezički ispravno, biti prihvatljivi za različita godišta i zasnovani na zajedničkom konceptu sa logičnim kontinuitetom ruske istorije, odnosima između različitih faza istorije i poštovanjem svih delova prošlosti”.
Stav koji je posebno uzbudio pojedine duhove jeste sumnja da Putin kroz naglašavanje autoritativne vladavine sovjetskog lidera Josifa Visarionoviča Staljina želi da ublaži slične efekte svog predsednikovanja koje, sa prekidom 2008–2012, traje još od početka trećeg milenijuma.
Pojedini mediji su čak pisali da će u novim udžbenicima posebno poglavlje biti posvećeno upravo Putinu, što je iz Kremlja oštro demantovano jer se poslednje razdoblje do koga idu poglavlja završava 2000, krajem vladavine prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Detaljnije će, i kažu razumljivije, biti obrađeno sovjetsko vreme, sve do raspada države 1991, i postsovjetsko doba, kada je zemlja ušla u haos divlje privatizacije i stvorena elita oligarha, sklopljen pakt između kriminala i centara moći, a običan svet doveden na ivicu egzistencije.
Ideju da se stvori jedinstveni udžbenik koji bi se koristio od Kamčatke do Kalinjingrada i koji ne bi dopuštao različita tumačenja istorijskih događaja, Putin je pokrenuo početkom godine, mada ideja vuče korene iz 2007, kada je on bio premijer.
Realizacija projekta prepuštena je Akademiji nauka, dok su za vojna zbivanja zaduženi vojni istoričari. U pisanje novih udžbenika uključuje se i Ruska pravoslavna crkva.
Mada novi školarci neće učiti istoriju dramatično drugačiju od njihovih starijih drugara, neke promene će svakako u početku izazvati zbunjenost. „Tatarsko-mongolska najezda” biće, na primer, opisana kao „Zlatna horda” – kako bi se zadovoljili istoričari tatarskog porekla.
„Oktobarska socijalistička revolucija” biće preimenovana u „Veliku revoluciju 1917”, a „staljinistički socijalizam” u periodu 1929–1941. neće biti obrađivan kao posebna jedinica, već će biti ukomponovan u lekciju o vremenu Staljinove vladavine.
Dosadašnji „nepodobni udžbenici” omogućavali su predavačima u 12 prilika da iznose različita, često kontroverzna tumačenja istorije: uloga Staljina u 20. veku, ocena kolika je stvarno bila cena Drugog svetskog rata, kakva je političko-ekonomska situacija stvorena u zemlji posle 2000.
Važan momenat novih udžbenika istorije biće stvaranje istinskog i širokog nacionalnog identiteta, zasnovanog na hrišćanskim vrednostima i velikoj pobedi SSSR-a u Drugom svetskom ratu.
Na dilemu da li bi političari uopšte trebalo da se mešaju u poslove onih koji podučavaju decu, odgovor je svakako negativan. Ali Rusija je rastrzana ne samo problemima koje mora da rešava na međunarodnom planu već mnogo više padom rodoljublja, burnim rastom kriminala, etničkog i svakog drugog oblika ekstremizma, korupcije...
Nove generacije moraju da budu odvojene od takve svakodnevice. Podizanje patriotizma i bolje shvatanje istorije i problema otadžbine, po Putinu, moglo bi u tome da pomogne. Rusija je jedinstvena zemlja sa mnogo nacionalnosti i nesporazumima koji se na toj liniji javljaju s vremena na vreme. Upravo to treba izbeći učenjem istorije na pravi način.
Putinova inicijativa, međutim, ne daje odgovor na pitanje koje je nedavno u anketi postavio radio „Eho Moskve”: „Da li bi Rusija trebalo da se kaje za svoju istoriju?” Sa „da” je odgovorilo 53 odsto pitanih, „protiv” je bilo 45,4 procenta slušalaca. Kom procentu želi da se obrati ruski predsednik?
Slobodan Samardžija
objavljeno: 11.11.2013.
