Izvor: Politika, 04.Jun.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Šreder kritikuje G-7
Dok evropske firme gube milione zbog sankcija protiv Rusije, pojedine američke firme sklapaju nove poslove sa ruskim državnim firmama
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Nizu javnih ličnosti u Nemačkoj koji su kritikovali to što na samit lidera G-7 u bavarskom dvorcu Elmau nije pozvan i ruski predsednik Vladimir Putin, juče se pridružio i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. U razgovoru za „Rajniše post” on je istakao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mora da se razgovara upravo kada se s nekim imaju različite pozicije. Prema njegovoj oceni, to se moglo učiniti baš na samitu Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja koji se u nedelju i ponedeljak održava u Nemačkoj.
„Smatram da je bila greška što ruski predsednik nije pozvan na taj samit”, rekao je Šreder i dodao da Rusija ima alternativu za Evropu, a Evropa za Rusiju nema. „Budućnost Evrope je samo sa Rusijom.”
Šreder važi za Putinovog prijatelja, i to je i istakao u nedavnom intervjuu u kojem je, pak, pohvalio aktuelnu kancelarku Angelu Merkel što je povodom 70. godišnjice završetka Drugog svetskog rata išla u Moskvu i položila sa Putinom venac na Spomenik žrtvama nacističke Nemačke. Šreder je tom prilikom rekao i da bi on bio i na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja, ali je iskazao razumevanje što je Merkelova, uzimajući u obzir međunarodne okolnosti, izostala i došla dan kasnije.
Osim Šredera, poziv Putinu na samit u Bavarskoj uputio bi i bivši kancelar Helmut Šmit, ali i sve više nemačkih komentatora to ističe. Prema oceni Štefana Kuzmanija, jednog od urednika onlajn izdanja magazina „Špigl”, odsustvo Putina sa samita je „jedna moćna greška”. U jučerašnjem komentaru on navodi šta bi sve moglo da se kaže kako bi se diskreditovalo mišljenje Šmita i ostalih političara i privrednika koji smatraju da je trebalo pozvati Putina, ali opet ističe da se bez Rusije teško mogu rešiti brojni problemi u svetu, od klimatskih promena, preko terorizma i širenja nuklearnog oružja do sukoba u Siriji i Iraku.
Prema njegovoj oceni, isključenost Rusije iz međunarodne zajednice samo će ojačati podršku Putinovoj politici koju Zapad kritikuje.
„Rat se ne završava ćutanjem. Ko je, ako ne sedam najmoćnijih ljudi na planeti, imao priliku da Vladimira Putina urazumi. Imali su priliku da to urade licem u lice. Proćerdali su je”, ističe komentator „Špigla”.
Ovaj ugledni magazin donosi i saznanje da iako su zbog ukrajinske krize Evropljani i Amerikanci zajedno uveli ekonomske sankcije Rusiji, američki privrednici su povećali saradnju sa ruskim kompanijama, dok evropske firme gube milione. Prema ruskoj statistici, rusko-američke robna razmena je prošle godine povećana za šest odsto, dok je trgovina sa EU pala za oko deset odsto.
Šef Asocijacije evropskog biznisa u Moskvi Frank Šauf je za „Špigl” rekao su Amerikanci prvo izvršili veliki pritisak na Evropu da uvede oštre sankcije, a oni sami su svoju trgovinu sa Rusijom prošle godine povećali.
Nemački magazin ističe da se i američka, baš kao i nemačka, privreda protivi sankcijama Moskvi i da su mesecima predstavnici velikih američkih firmi intervenisali u Beloj kući. Za „Špigl” su u američkoj privrednoj komori rekli da se ruski postupak u Ukrajini ni u kom slučaju ne prihvata, ali i da se unilateralne sankcije prema Rusiji odbijaju.
Prema „Špiglu”, ruskim sankcijama su pogođeni svetski poznati koncerni, kao što su „Dženeral elektrik”, „Ekson mobajl”, „ATiT” i „Boing”, ali su određene američke firme ipak uspele da sklope poslove sa Rusima pod obrazloženjem da „ne žele da ljude koji kupuju američke proizvode kažnjavaju sankcijama”.
Tako je „Bel”, američka kompanija za proizvodnju helikoptera, potpisala ugovor sa Uralskim zavodom za civilni avijaciju iz Jekaterinenburga. Kako ističe „Špigl”, ovaj ruski zavod je u vlasništvu državne firme „Rosteh”, kojom upravlja Sergej Čemezov, koji je blizak Putinu i visoki je funkcioner njegove stranke Jedinstvena Rusija. Štaviše, Čemezov je od 28. aprila prošle godine na američkoj „crnoj listi” na kojoj su imena Rusa kojima je zbog ruske umešanosti u ukrajinsku krizu zabranjen ulazak u SAD. To, međutim, očigledno ne sprečava njegove firme da posluju sa Amerikancima.
