Izvor: B92, 24.Mar.2011, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski značaj posete Putina
Vladimir Putin je preneo srpskim zvaničnicima političke poruke o evropskim integracijama i Kosovu, ali je u centru pažnje jučerašnjeg samita bila - ekonomija.
Posle Južnog toka i NIS-a, ruski kapital ulazi u beogradske toplane, a sve se glasnije priča da je EPS naredni cilj Rusije.
Još jedan visoki gost iz sveta prošao je kroz Beograd, pa je posle razmene lepih reči dobrodošlice i dobrih odnosa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostalo da se radi na konkretnim projektima.
Putinomanija, kako su je krstili ruski mediji, je završena, ostala je - ekonomija. Svi sagovornici visoke ruske delegacije kažu da su susreti sa Putinom otvorili prostor za ekonomsku saradnju, pre svega energetsku. Vlada Srbije svoje ciljeve na ovom susretu je ispunila.
"Da probamo da bilateralno ekonomsku saradnju unapredimo, da osim dve velike investicije Hemofarma i Sintelona dovedemo još neka srpska preduzeća u Rusiju, a sa druge strane da ruske investicije kojih sad ima oko 800 miliona evra budu povećane odnosno da investiraju u proizvodne kapacitete", kaže Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
A da bi se nezvanično najavljenih 10 milijardi dolara ruskog novca pretočile u konkretne ugovore, za 30. mart najavljen je dolazak velike delegacije ruskih privrednika. Mali i srednji srpski preduzetnici danas su razmatrali svoje odnose sa matičnom državom, a za pripreme za novu rusku delegaciju imaju tačno nedelju dana.
"Mi nismo unutar sebe spremni, imamo državu koja nije uređena, loš privredni ambijent, stotine problema pa i kad nam neko dođe da nešto ponudimo, nažalost nemamo čime da odgovorimo. Dakle prvo spremanje ovde pa onda saradnja sa van", smatra Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Privredna komora ipak smatra da Srbija ne kasni i da ima šta da ponudi Rusima.
"Mislim da je jako važno da se usvoji zakon o javno-privatnom partnerstvu koji je veoma interesantan za ruski biznis", kaže Miloš Bugarin iz Privredne komore Srbije.
I pre Putinovog dolaska, slobodnog prostora za saradnju Beograda i Moskve je bilo, i to u kreditu koji je u Srbiju doneo Dmitrij Medvedev, a Srbija nije povukla 800 miliona dolara jer nije spremila projekte.
"Tih kredita koji prate određeni angažman ima. Ne samo Putin, pa Kinezi daju takav novac. Mi moramo rešiti taj problem sami. Pa vi imate zemlju koja želi da pozajmi, a ne želi da menja. A možda kad prestane pozajmljivanje, možda ćemo nešto i menjati", kaže Miodrag Zec, ekonomista.
Promene su tražili i ruski novinari koji su pratili konferenciju za štampu Tadića i Putina, žaleći se na probleme sa internetom, nedostatak hrane i vode.
Ipak, novinari Komersanta zaključuju da nije jasno kako bi Putin prošao na izborima u Rusiji, "ali da bi u Srbiji pobedio glat".
Pogledaj vesti o: EPS
.jpg)
