Izvor: BKTV News, 17.Okt.2014, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski odjeci Putinove posete Beogradu
Poseta predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Beogradu, pored svog nesumljivog političkog značaja, i naravno simboličnog efekta vezanog za obeležavanje 70 godina oslobodjenja Beograda u Drugom svetskom ratu (koja je ulepšana velikom vojnom paradom), imala je izuzetno značajnu ekonomsku perspektivu, posebno za Srbiju. Predsednik Putin je u razgovorima sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Srbije Tomislavom Nikolićem otvorio čitav niz pitanja veoma značajnih za dalji razvoj inače veoma intenzivne ekonomske saradnje izmedju Ruske federacije i Srbije.
Tokom ove posete potpisano je više veoma značajnih ugovora o ekonomskoj saradnji izmedju dve zemlje. Pre svega treba istaći ugovore o revitalizaciji tri deonice na železničkom koridoru 10 u Srbiji, kao i ugovor o isporuci 27 modernih dizel lokomotiva Železnicama Srbije za medjugradski saobraćaj. Ti ugovori predstavljaju jednu fazu u realizaciji robnog kredita Rusije od 800 miliona dolara namenjenog revitalizaciji srpske železnice.
Veoma je značajno pitanje bescarinskog izvoza Fiatovih automobila proizvedenih u Kragujevcu na tržište Rusije. To pitanje je ponovo pokrenuo premijer Vučić, i na osnovu izjave predsednika Putina, otvorena je mogućnost da se odobri jedan kontigent za izvoz automobila iz Kragujevca u Rusiju. To bi sigurno bila veoma značajna izvozna injekcija za Fiatovu fabriku u Kragujevcu, koja se suočava sa smanjenom tražnjom na globalnom tržištu, što ima negativan uticaj kako na proizvodnju, tako i na izvoz.
Pokrenuto je i pitanje učešća ruskih kompanija u privatizaciji petrohemijskog kompleksa u Srbiji. Rešavanje tog pitanja uz učešće ruskih partnera moglo bi da ima višestruke i veoma značajne ekonomske efekte po srpsku ekonomiju. Sa jedne strane, Srbija bi kroz, nezvanično pominjanu konverziju duga u vlasništvo mogla da reši problem duga za gas Rusiji koji je, po nekim procenama, na nivou od oko 180 miliona evra.
Sa druge strane, ulazak ruskih partnera u pančevačku Petrohemiju i Azotaru, kao i u MSK u Kikindi, omogućio bi profitabilno poslovanje tih kompanija, stabilnost velikog broja radnih mesta, ali i znatno bolje proizvodne i izvozne rezultate tih kompanija. Isto tako, rešavanje statusa preduzeća u petrohemijskom kompleksu, rasteretilo bi državu veoma ozbiljne obaveze prema tim preduzećima, i donelo bi i značajno rasterećenje budžetu.
Veoma je i značajno pitanje izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. U tom segmentu postoji veliki prostor za unapredjenje i povećanje srpskog izvoza, kako u segmentu izvoza mlečnih proizvoda, posebno sireva, tako i izvoza mesa, ali i drugih prehrambenih proizvoda. Srbija na taj način može značajno uvećati svoj izvoz, u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara. Samo u poslednje vreme Srbija je povećala izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju od blizu 150 miliona dolara.
Prostora za rast izvoza ima puno, posebno zbog odluke Rusije da zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja koje su uvele njoj sankcije, pre svega zemalja EU. Naravno, mogućnosti Sporazuma o slobodnoj trgovini izmedju dve zemlje su ogromne, i na Srbiji je da učini maksimum da te potencijale iskoristi na najbolji mogući način.
Jedno od krucijalnih ekonomskih pitanja u odnosima Srbije i Rusije je pitanje gasovoda ,,Južni tok”. Kao što je i napomenuo predsednik Putin, Rusija taj medjunarodnih gasovod vredan više milijardi evra, koji bi trebalo da prolazi preko teritorije nekoliko zemalja članica EU, ne može da gradi sama. I zbog toga je potrebno sačekati razrešenje spora izmedju EU i Rusije oko pravnih pitanja koji koče izgradnju tog gasovoda.
Naravno, ne treba zaboraviti one političke faktore, koji ,,iza zavese,, koče taj projekat, a koji su vezani za krizu u Ukrajini. Srbiji su u ovom, za nas izuzetno značajnog projektu, za sada ,,vezane ruke,, i moramo da čekamo dogovor velikih sila. Ne treba ponavljati koliko bi realizacija tog projekta pozitivno promenila ekonomsku i energetsku sliku Srbije.
Kada se sve uzme u obzir, ekonomska težina Putinove posete Beogradu bila je veoma velika. Ruski predsednik je govorio i o novim ruskim investicijama u Srbiji i to u milijardama dolara, o potencijalima za razvoj ekonomske saradnje, o novim projektima…… I to na najbolji način objašnjava zašto Srbija nije i ne može da uvede sankcije Ruskoj federaciji, čak i ako prenebregnemo istorijske, bratske i duhovne veze dva naroda i dve države. Ekonomske sankcije Rusiji bi nanele nenadoknadivu štetu srpskoj ekonomiji, od koje ona ne bi mogla samostalno da se oporavi, već bi najverovatnije potonula u provaliju recesije i makroekonomske nestabilnosti. I mnogo razvijenije zemlje EU trpe ozbiljne štete od sankcija uvedenih Rusiji, i kontra mera zvanične Moskve, i mnogi privrednici iz tih zemalja sve češće u javnosti govore protiv korišćenja sankcija u političke svrhe, koje u suštini ne postižu efekat, a proizvode ogromnu štetu. Ali to je neka druga geopolitička priča velikih sila…….
Autor: Zoran Pavić
The post Ekonomski odjeci Putinove posete Beogradu appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Tomislav Nikolić
.jpg)
