Izvor: Politika, 23.Nov.2013, 21:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobročinstvima do Putinove podrške
Iako su minulih godina ruski oligarsi povećali filantropska davanja, ona su i dalje usmerena na to da se dodvore Kremlju ili da osiguraju zaštitu Zapada ukoliko se suprotstave ruskoj vlasti
Od prvih šest ruskih oligarha, koji su stekli bogatstvo od oko 9,3 milijarde američkih dolara u vreme vlasti Borisa Jeljcina, broj ruskih milijardera za vreme predsednikovanja Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva narastao je na oko 100. Prema najnovijoj analizi američke banke „Morgan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stenli”, ovih 100 najbogatijih Rusa „teški” su više od 400 milijardi dolara, što premašuje 25 odsto vrednosti bruto društvenog proizvoda Rusije.
Međutim, osim u malobrojnim izuzecima, građani Ruske Federacije pamtiće današnje ruske oligarhe isključivo po tome što nijedan bogatstvo nije nasledio, već ga je stekao u volšebnim privatizacijama, uglavnom onih državnih kompanija koje se bave naftom, gasom i metalima. Potom, svaki do njih bogatstvo je stekao zahvaljujući izuzetno bliskim vezama s vlašću, dok nijedan od njih nije izmislio nešto novo, a mnogo bi rekli da nijedan nije ni unapredio nešto postojeće. Štaviše, bezmalo će svi biti upamćeni po tome što nisu gradili bolnice, škole, skloništa za beskućnike, žrtve nasilja ili decu bez roditelja.
Naprotiv, minule dve decenije ruski tajkuni dela svog bogatstva odricali su se u korist otečestva ili nekog filantropskog cilja isključivo iz dva razloga. Prvi i najčešći razlog bio je da se dodvore vlastima, i to pre svega Putinu, tako što će poslušati njegov zahtev da u nešto ulože ili doniraju novac, a sve kako bi se osigurali da Kremlj ne ugrozi njihove razrađene mehanizme nekontrolisanog bogaćenja. Drugi razlog je da ulažu u filantropske projekte u Rusiji i van nje koji će doprineti da dobiju podršku Zapada i da ubuduće uživaju njihovu zaštitu ukoliko se eventualno suprotstave ruskoj vlasti ili dospeju u nemilost.
Prvi razlog za njihovo „vraćanje duga otečestvu” leži pre svega u načinu Putinove vladavine Rusijom, koji je u prve tri nedelje svog prvog mandata odmah stavio do znanja ruskim oligarsima da nema ništa protiv da se oni bogate, ali da oni neće određivati državnu politiku kao u vreme Jeljcina. Prvu pokaznu vežbu za „dresuru” oligarha izvršio je skresavši krila svojevrsnom simbolu Jeljcinovog vremena i prvom ruskom milijarderu – Borisu Berezovskom. Berezovski, koji je tada bio glavni medijski magnat, ali i deputat u ruskoj Državnoj dumi, kroz svoje medije napada Putinov plan o reformi Ustava, ali nailazi na oštar odgovor Kremlja i vrlo brzo potom emigrira u Veliku Britaniju, gde je i ostao do misteriozne smrti ove godine.
Sudbina Berezovskog uverila je ostale tajkune da mogu da nastave da rade po starom, ali da ne bi trebalo ni da im padne na pamet da pokušaju da se suprotstave Putinu. A dileme u to nije bilo ni kada su 2003. sudski postupak i zatvorska kazna dočekali Mihaila Hodorkovskog, koji je tada bio najbogatiji Rus, čije se bogatstvo u tom trenutku procenjivalo na 15 milijardi dolara.
Za razliku od Hodorkovskog, ostali tajkuni, poput Romana Abramoviča i Olega Deripaske, shvatili su da, ukoliko žele da nastave da se enormno bogate, moraju da rade po Putinovom receptu „društveno odgovornog ponašanja”, koje podrazumeva ulaganje u projekte koji su Kremlju važni, prodaju strateških industrija državi u trenutku kada vlasti to odgovara, kao i, po potrebi, upravljanje udaljenim sibirskim gubernijama.
Drugi motiv za filantropsko davanje ruskih oligarha, kao po pravilu, „proradi” tek kada žele da se suprotstave Kremlju ili su mu se već zamerili, pa im je neophodna podrška Zapada. Tako je multimilijarder Hodorkovski, kako bi osigurao podršku Zapada u svojoj borbi protiv Putina, osnovao fondaciju u kojoj je angažovao lorda Rotšilda i bivšeg američkog šefa diplomatije Henrija Kisindžera. U mesecima pred hapšenje trudio se da se dodvori i tadašnjoj administraciji Džordža Buša, pa je u Vašingtonu finansirao brojne političke grupe, dok je u saradnji s Lorom Buš dao milione dolara za Kongresnu biblioteku.
Naravno, osim ove „filantropije”, ugled na Zapadu sticao je i time što je na rusko tržište nafte i gasa želeo da uvede američke energetske kompanije „Ševron” i „Ekson Mobil”, a angažovao je i uticajnu vašingtonsku lobističku kuću APCO, koja upošljava brojne bivše američke ambasadore i kongresmene. To mu je omogućilo da ga američki političari i danas ističu kao političkog disidenta i borca za ljudska prava. Doduše, uprkos silnom lobiranju, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nedavno je saopštio da nema dokaza da je Hodorkovski u Rusiji sudski progonjen zbog političkih motiva.
Osim dva pomenuta motiva za dobročinstvo ruskih bogataša, u poslednje vreme pojavljuje se i veoma mali broj njih koji želi da dobar deo svog bogatstva da u dobrotvorne svrhe. Podstaknut idejom američkih milijardera Bila Gejtsa i Vorena Bafeta da bogataši širom sveta podele svoje bogatstvo drugima, ruski oligarh Vladimir Potanjin, „težak” 14,5 milijardi dolara, rekao je da će pola svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe. Ovaj četvrti po bogatstvu Rus, koji je milijarde dolara stekao zajedno s utamničenim Pohorovim i Putinu bliskim Deripaskom, rekao je da želi da zaštiti svoju decu od „bremena ekstremnog bogatstva koje im može uskratiti bilo kakvu motivaciju da nešto samostalno postignu u životu”.
Međutim, Potanjin je u ovome ostao poprilično usamljen u Rusiji, premda ostali tajkuni pokušavaju da zbace reputaciju da su daleko zainteresovaniji za kupovinu neke nove supermoderne jahte nego za filantropiju. Kako je jaz između bogatih i siromašnih u Rusiji ogroman, minulih godina ruski tajkuni su znatno povećali svoja filantropska davanja.
Prema dokumentaciji koju je svojevremeno od 15 ruskih milijardera prikupila medijska kuća „Blumberg”, za tri godine (2010–2012) 15 bogataša, „teških” ukupno 155 milijardi dolara, dalo je za različite filantropske programe ukupno 1,64 milijarde dolara. Dakle, ovi filantropi godišnje su dali samo trećinu procenta svog bogatstva. Ipak, primetno je da su ova njihova davanja za različite dobrotvorne akcije i programe obrazovanja, sporta, kulture i zdravstvene zaštite, za 40 odsto veća u 2012. nego u 2010.
Među ovom petnaestorkom je i Roman Abramovič, čije se bogatstvo procenjuje na oko 12,6 milijardi dolara. On je u te tri godine dao oko 310 miliona dolara u dobrotvorne svrhe, pre svega za nacionalni program unapređenja fudbala u Rusiji, kao i za umetničku fondaciju koju vodi Darja Žukova, majka njegovo dvoje dece.
Poređenja radi, Fondacija Bila i Melinde Gejts, koju finansira ovaj američki bračni par i Voren Bafet, dali su 3,2 milijarde dolara u 2011, što je bezmalo dva puta više novca u jednoj godini nego što su ovih 15 ruskih milijardera dali za tri godine. Ukupno bogatstvo Gejtsovih i Bafeta je 133,3 milijarde dolare, dakle za 21,7 milijardi dolara manje od ukupnog bogatstva ruske petnaestorke.
Prema svemu sudeći, ruski oligarsi svojim novcem ulaganim u projekte od opšte koristi pokušavaju da kupe samo naklonost u Kremlju, dok je zasad ugled među građanima tek u drugom planu. Otečestvu zasad jedino Potanjin namerava da nešto ostavi u amanet. Svi ostali su, prema svemu sudeći, spremni da postupe baš onako kako je metalski magnat Deripaska odgovorio na pitanje zapadnih medija koji su se interesovali da li se plaši da će jednog dana država zakucati i na njegova vrata i tražiti mu da vrati bogatstvo. Deripaska je tada na to mirno odgovorio: „Ne, nikako. Spreman sam da (svoju kompaniju) ’Rusal’ ustupim državi Rusiji, ukoliko to bude potrebno. Pa ja sam deo te države i nemam drugih interesa”.
-----------------------------------------------------------
Oligarsi plaćaju Putinove usluge
Dok je još bio premijer Rusije, Vladimir Putin je 2010. godine „uputio molbu” oligarsima da investiraju u Soči, grad u kome će biti održane Zimske olimpijske igre 2014. Imajući u vidu sudbinu Hodorkovskog, to je bila ponuda koju ruski tajkuni nisu mogli da odbiju, pa su „spontano” počeli da ulažu novac u izgradnju hotela i skijaških staza u Sočiju. Za železničke trase, puteve i brojne sportske objekte pobrinuće se kompanije Olega Deripaske, Romana Abramoviča i Vladimira Potanjina, a u posao su se uključili i pojedini milijarderi koji su pali u nemilost Kremlja, ali očigledno žele da „ljubavlju” prema zimskim sportovima „otople” srce predsednika.
Nenad Radičević
objavljeno: 24.11.2013
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
