Izvor: Večernje novosti, 05.Jan.2015, 00:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bela kuća na turski način

PAPA Franja bio je prvi, a ruski šef države Vladimir Putin drugi, koje je Redžep Tajip Erdogan ugostio u svojoj novoj rezidenciji, popularnom Ak saraju, ili Beloj palati, koju je inaugurisao na Dan republike 29. oktobra. Velelepno zdanje je za tursku opoziciju krajnje kontroverzno, pa mu je naziv odmah prekrojila u Kač-Ak saraj, odnosno Ilegalna bela palata. Erdogan je zdanje zamislio kao premijersku palatu. Ali, kada je posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 11 godina provedenih u fotelji predsednika vlade, prošlog avgusta postao predsednik Turske, već u septembru ga je proglasio zvaničnom predsedničkom rezidencijom. Od samog početka, međutim, izgradnja turske verzije Bele kuće bila je problematična. Palata se nalazi na nekadašnjem imanju oca moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka. On ga je 1937. godine poklonio državi. Imanje 1992. godine postaje zaštićeno zemljište, na kojem nije dozvoljena gradnja. I pored toga, kompleks počinje da se podiže upravo tu. Marta 2014. godine, administrativni sud u Ankari nalaže suspenziju izgradnje palate u Ataturkovoj šumi, što podržava i Državni savet. Ali, Erdogan odluku ignoriše: - Naredili su suspenziju, ali ne mogu da zaustave gradnju. Ja ću je otvoriti, ja ću se tu preseliti i koristiti je - izjavio je tada Erdogan. Turski ministar finansija Mehmet Šimšek je, prema navodima lokalne štampe, troškove izgradnje procenio na 615 miliona dolara, od kojih je 135 miliona u budžetu planiranom za 2015. godinu. Ali, kritičari sumnjaju da je cifra znatno viša, dok državna agencija za izgradnju odbija da objavi zvanične informacije o troškovima, tvrdeći da bi one mogle da nanesu štetu turskoj ekonomiji. Kako god, izgrađen je ogroman kompleks na površini od 300.000 kvadratnih metara koji se sastoji od jedne glavne, i dve pomoćne građevine za sastanke sa šefovima države i drugim značajnim gostima. Palata ima više od 1.000 soba, okolne kuće za goste, botaničku baštu, "gluvu" sobu sa satelitima i vojnim komunikacionim sistemima, bunkere koji mogu da izdrže napad biološkim, nuklearnim i hemijskim oružjem, park i kongresni centar. Bezbednost na visokom nivou uključuje ometanje svake vrste "nadzora" i prisluškivanja. Na licu mesta, brižni čuvari odvraćaju svaki pokušaj fotografisanja zdanja. Ipak, za radoznale je rezervisan video- snimak impozantnih kamenih struktura, uz nacionalne simbole i jasne asocijacije na Otomansko carstvo. Turske arhitekte objašnjavaju da se radi o konfuznoj mešavini stilova različitih era, uključujući i neke, blago rečeno, nepopularne. Prepoznatiljivi su delovi inspirisani dvema poznatim otomanskim palatama u Istanbulu. Ali, jedan od arhitekata uočava i sličnosti sa arhitekturom iz doba Hitlera. Predsednička palata, ipak, nije još završena. U planu je izgradnja rezidencije za predsednikovu porodicu, sa oko 250 soba, džamije koja može da primi oko 4.000 vernika, kao i kulturnog centra. Predsednik Turske kaže da je ova palata pravi izraz turskog značaja i rastuće uloge u regionu, i šire. Kritičari se pitaju da li je to pre izraz Erdoganove ambicije da vlada Turskom još mnogo godina. ODAVDE SE VLADA! TURSKI predsednik tvrdi da to, ipak, nije palata Tajipa Erdogana: - Sada, ako iko pita: "Odakle se vlada Turskom republikom?", ova palata, sa svime što predstavlja, daće odgovor: "Odavde" - rekao je. Javnost je podeljena. Jedni s nevericom podsećaju na to da je zdanje građeno po meri Erdogana, najpre kao premijerska, a sada kao predsednička palata. Drugi su, zadovoljni: "Amerika ima Belu kuću, sad i mi imamo Belu palatu, i ponosimo se njome".

Nastavak na Večernje novosti...