Izvor: Večernje novosti, 17.Avg.2013, 22:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerika i Rusija, kao u stara vremena

OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVAIZJAVA Baraka Obame da se povratkom Vladimira Putina u Kremlj pojačala antiamerička retorika u Rusiji i da su počeli da se vraćaju stereotipi Hladnog rata najteža je javno izrečena optužba jednog američkog predsednika na račun ruskog lidera u poslednjih dvadesetak godina. Na kritiku iz Vašingtona Vladimir Putin nije odgovorio i verovatno će sačekati priliku da Obami objasni svoju „tvrdu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << retoriku“. Reagovali su ruski parlamentarci. Brojni visoki rukovodioci SAD i Rusije minulih godina pokušavali su da uvere javnost da Hladnog rata nikada više neće biti. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je objašnjavao da Hladni rat više nije moguć, jer više nema socijalizma, pa zemlje istih sistema ne mogu ideološki da optužuju jedna drugu. Recidivi Hladnog rata su, ipak, ostali i pojavljuju se čim zahladne odnosi Vašingtona i Moskve.INDIVIDUALNO – KOLEKTIVNO VLADIMIR Putin smatra da između Rusije i Amerike danas praktično ne postoje ideološke protivrečnosti, već fundamentalne kulturološke razlike. - U osnovi američke samospoznaje leži individualizam, a u osnovi ruske kolektivizam. Ruski čovek živi po drugačijim vrednostima, više duhovnim i približenim Bogu. Rusima i Amerikancima je teško da shvate jedni druge, ali to je moguće - kazao je Putin, podsetivši na to da su u Prvom i Drugom svetskom ratu SAD i Rusija bile na istoj strani barikada. U vreme sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva svi samiti s američkim predsednicima su na insistiranje Vašingtona imali kao jednu od glavnih tačaka dnevnog reda ljudska prava. Amerika je tražila da se Jevrejima dozvoli slobodan odlazak iz SSSR i oslobađanje disidenata. Dolaskom na vlast Gorbačova, a kasnije i Jeljcina, otvorena su širom izlazna vrata, pa su otišli svi koji su hteli i sada je u toku proces povratka Jevreja u bivše sovjetske republike, jer ovde mogu brže i lakše da zarade nego na Zapadu. U martu 1989. Gorbačov i Buš Stariji su javili svetu o kraju Hladnog rata, tvrdeći da pobednika nema. Posle raspada SSSR pojavila se druga ocena da je pobednik u Hladnom ratu Amerika, pa su se za to delile čak i medalje. Iako je Buš Stariji obećao Gorbačovu da se NATO neće širiti na Istok, Bil Klinton je postupio drugačije a Jeljcin je to prihvatio, očito shvatajući da je to još jedna izgubljena bitka. Umesto da se suprotstavi približavanju NATO, Jeljcin se uživio u ulogu političkog klovna, koji je permanentno brukao Rusiju na međunarodnoj pozornici. Obećanja Gorbačovu o neširenju NATO su, dakle, brzo zaboravljena i na Zapadu se čude zašto Putin javno govori da Rusija mora da ima pripremljen odgovor na to što Alijansa pravi „potkovicu“ oko ruske teritorije. Izgleda da samo rukovodiocima u Vašingtonu i Briselu nije jasno da montiranje radara i raketa presretača u ruskom susedstvu tera Moskvu da ulaže novac u modernije naoružanje. Uzalud je ugledni profesor Njujorškog univerziteta Stiven Koen upozoravao još 2007. godine da je prvi rov u novom Hladnom ratu već „iskopan“. Jedini način da se situacija smiri je da SAD odustanu od politike širenja NATO na Istok. To je uslov za dobre odnose s Rusijom, govorio je američki profesor u Moskvi. - Kremlj ne želi zaoštravanje odnosa sa SAD, ali od njega ne zavisi hoće li biti Hladnog rata ili ne. Mnogo zavisi od toga kako će se razvijati odnosi između NATO i Ukrajine i Gruzije. To je novi front, front novog Hladnog rata - rekao je Stiven Koen, svojevremeno savetnik predsednika Džordža Buša starijeg. Buš mlađi nije poslušao savete profesora Koena, pa je forsirao širenje NATO na istok i tako pokvario dobre odnose s Putinom, a posle rata u Gruziji njihovo opštenje je prekinuto. Iako je na poslednjoj konferenciji za novinare 7. avgusta Obama najavio pauzu i inventuru američko-ruskih odnosa, on ipak nije zalupio vrata, već je rekao da su u američko-ruskim odnosima postignuti nemali rezultati - od dogovora o razoružanju do saradnje u snabdevanju zapadnih saveznika u Avganistanu. Obama je tada kazao da bi bilo nepravilno da SAD bojkotuju Zimsku olimpijadu u Sočiju. SAD ponovo iz hladnoratovskog arsenala izvlače ljudska prava, a Obama je zabrinut i za sudbinu gej populacije u Rusiji. Malo je državnika na svetu koji su Amerikancima tako otvoreno kazali šta misle o njihovoj politici kao što je to učinio Putin. Jedna od glavnih Putinovih zamerki Amerikancima je da se mešaju u unutrašnju politiku Rusije. On je nedavno kazao da je Amerika talac imperijalnih ambicija. - Posle raspada SSSR Amerika je jedno vreme postala jedini lider u svetu, a za nju je to bila zamka i počela je da se oseća imperijom - rekao je Putin. - Imperija ne može sebi dopustiti da pokazuje slabosti, a bilo kakav pokušaj da se dogovori s partnerima na ravnopravnoj osnovi često se unutar zemlje shvata kao slabost.Posle poslednje terorističke akcije čečenske braće u Bostonu mnogi su pomislili da će to uticati na jačanje saradnje Vašingtona i Moskve. U telefonskom razgovoru Putin i Obama su rekli da su obe zemlje zainteresovane za još bolju koordinaciju u borbi sa terorizmom. MEDVEDEV KADA se kao Putinov naslednik na političkoj sceni pojavio predsednik Dmitrij Medvedev, na Zapadu su se trudili da ih posvađaju i sve vreme su tražili pukotine u njihovim odnosima. I na poslednjoj konferenciji za novinare u Beloj kući Barak Obama je kazao da su odnosi u vreme kad je predsednik bio Medvedev bili bolji nego kad se u Kremlj vratio Putin. Slično se dogodilo i posle terorističkog napada 11. septembra 2001, koji je indirektno uticao da se zbliže predsednici Buš i Putin. Sve dok muslimanski teroristi nisu zapucali na tlu Amerike, u Vašingtonu su imali velike simpatije za separatiste sa Kavkaza, iako su najnoviji događaji pokazali da veliki broj Amerikanaca meša Čečeniju i Češku. U poslednjem pismu američkog predsednika Putinu, jedan deo se odnosi na ekonomsku saradnju. - Amerikanci razvijaju Putinovu ideju da treba stvoriti „mrežu za osiguranje“ koja bi čuvala rusko-američke odnose u trenucima teških političkih odnosa. Ta zaštita se može napraviti intenzivnijim razvojem trgovinsko--ekonomskih odnosa - objasnio je pomoćnik predsednika Putina Jurij Ušakov.Kako veliki biznis štiti političke odnose među državama, najbolji dokaz su Nemačka i Rusija. Za vreme poslednje posete Moskvi više predsednika nemačkih giganata je govorilo domaćinima - ne obazirite se na kritike u našem parlamentu, jer oni to rade da bi dobili glasove. Nemci su svesni da „Simensove“ brze, ali i dosta skupe vozove u kriznim vremenima mogu da prodaju i lako naplate samo u Rusiji. U Moskvi su svesni da tolike količine gasa i drugih sirovina najlakše mogu prodavati platežno sposobnim Nemcima. Zbog toga njihov biznis cveta, a očekuje se da će od sadašnjih sedamdeset milijardi trgovinska razmena Nemačke i Rusije dostići sto milijardi dolara. Rusija i SAD su 2012. imali trgovinsku razmenu od 28 milijardi dolara. Ako Obama nauči „rusko-nemačku lekciju“ i stvori uslove za intenzivniju biznis saradnju dve velesile, to će se odraziti i na političke odnose Vašingtona i Moskve. Bitno je da Amerikanci shvate da današnje rukovodstvo u Kremlju ne mogu ucenjivati kao što su to radili kada je na vlasti bio Jeljcin, a Rusija grcala u dugovima i ekonomskim problemima. PROBUDILA IH SRBIJA 1999.BEZ obzira na stalnu popustljivost Jeljcina Klintonu, kada se NATO odlučio da bombarduje Jugoslaviju 1999, zahvaljujući Jevgeniju Primakovu i Generalštabu, Rusija je zahladila odnose sa SAD i drugim zemljama Alijanse. Javno mnjenje u Rusiji je nateralo Jeljcina da "zabrunda", a on realno ozbiljniju podršku Srbiji nije ni mogao da pruži. Da je napad na Srbiju "probudio" mnoge Ruse koji su do tada bezrezervno verovali u "demokratsku Ameriku", kasnije je govorio i Aleksandar Solženjicin kao i njegova supruga. U dugačkom intervjuu za "Novosti" Natalija Solženjicina je ispričala da su mnogi Rusi njihovi prijatelji tada shvatili da SAD i saveznici ne poštuju nikakvo međunarodno pravo, već tuku slabijeg. Ispitivanja javnog mnenja godinama posle rata na Balkanu su pokazivala da većina Rusa smatra da je Amerika najveća opasnost na svetu.SOLŽENJICINNOBELOVAC Aleksandar Solženjicin je u više navrata govorio da Zapad podržava one koji slabe i ruše rusku državu, a čim neko pokuša da je dovede u red i konsoliduje, na njega počinju napadi, pa je tako bilo i s Putinom. Njemu ti napadi nisu smetali, jer su mu kod većine Rusa dizali popularnost.

Nastavak na Večernje novosti...