Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne odlučuje samo Berlin o ponovnom uvođenju viza za građane Srbije
Pretnje nemačkih pokrajinskih političara ukidanjem bezviznog režima Srbiji svode se na nivo apela – odluku bi mogao da donese samo Brisel, konsenzusom, i to kao privremenu meru
Iz Nemačke je potkraj minule nedelje pristigla uznemirujuća vest za srpske građane koji putuju Evropom. Prema izveštajima nekih domaćih agencija, Berlin namerava da stavi van snage dogovore o bezviznom režimu sa Srbijom i s Makedonijom.
Domaća novinska agencija Tanjug, štaviše, izvestila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da će pitanje ukidanja bezviznog režima EU sa Srbijom biti tema razgovora ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa na samitu EU, 25. oktobra ove godine.
Preti li, uistinu, građanima Srbije i „komšijama” iz Makedonije povratak u redove ispred ambasada EU, čekanje na unošenje pečata u pasoš koji otvara vrata Evrope?
„Politika” je postavila ovo pitanje nadležnim ministarstvima u Beču, Berlinu, Stoklolmu i u Hagu – u prestonicama država u kojim se minulih meseci ponajviše raspravljalo o problemu naglog rasta broja lažnih azilanata koji pristižu s Balkana, pre svega iz Srbije i iz Makedonije.
Podudarni odgovor je glasio – pojedine zemlje, članice EU, ne mogu samovoljno donositi odluke o uspostavljanju, pa ni o ukidanju bezviznog režima
„Odlukom ministarskog saveta EU iz 2001. godine regulisano je pitanje viznog režima s državama izvan Evropske unije... Otada svaka izmena, u opštem regulativu i u pojedinačnom odnosu prema nekoj državi, podleže novom dogovoru unutar Evropske komisije i njegovoj potonjoj ratifikaciji u Evropskom parlamentu”.
Izvor u vladinom kabinetu u Berlinu eksplicitno je konstatovao, a na pitanje autora ovih redova i ponovio da je reč o apelu bavarskih pokrajinskih političara: „S obzirom na to da je taj apel naišao na odobravanje nekolicine pokrajina (Hesen, Brandenbrug, Tiringija), savezni ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih je izjavio da će apel biti razmotren – utoliko da će biti provereno da li ova inicijativa ima realnu podlogu”, rekao je izvor.
U berlinskom ministarstvu unutrašnjih poslova, međutim, ukazano je da će jedna od tema razgovora ministara unutrašnjih poslova na samitu 25. oktobra biti posvećena – privremenom ukidanju viza: „Reč je o meri koja bi bila ograničena na maksimalno 15 meseci, a predlaže se kao krajnja mera, ukoliko ne bude postignut dogovor o intenzivnijoj saradnji s državama iz kojih azilanti pristižu”.
Temeljitijom analizom izjava nadležnih nemačkih političara i izveštaja tamošnjih medija, a uz poznavanje aktuelne problematike, moglo bi se doći do zaključka da Nemačka, odnosno njene uticajne pokrajine, želi da prenese teret odbijanja zahteva azilanata, odnosno i samo sprečavanje njihovog dolaska u EU – na njihove matične zemlje.
U tom kontekstu, Berlin razmatra pooštravanje zakonske odrebe o roku za odbijanje zahteva na azil. Umesto tek minulog leta uvedene regulative o ubrzanom postupku (ne)odobravanja azila na tri meseca, najpogođenije nemačke pokrajine zahtevaju da se takvi zahtevi razmatraju u roku od 48 sati, kao što je to od potkraj leta praksa u Švajcarskoj.
Povod ovim zahtevima je odluka Ustavnog suda u Karlsrueu, minulog avgusta, da se azilantima, uz obezbeđen smeštaj i negu mora staviti na raspolaganje osam stotina evra „džeparca” – upravo onoliko koliko iznosi mesečna socijalna pomoć za Nemce koji su dugoročno nezaposleni.
Odluka Ustavnog suda Nemačke, naravno, doprla je i do potencijalnih azilanata iz Srbije i Makedonije. Od septembra meseca ove godine broj azilanata iz ove dve države naglo raste. Samo u periodu između prvog i desetog oktobra, pripadnici ove dve nacionalnosti postavili su polovinu svih zahteva za azil – 1.841 (iz Srbije: 1.250, iz Makedonije: 591) od ukupno 3.744.
Advokat Hubert Hajnold, potpredsednik nemačke nevladine organizacije za zaštitu i pomoć azilantima „Pro azil”, tvrdi da „ispod oblaka gustog dima ima malo vatre, osim finansijskih interesa”. Glavni motiv pristalica pooštravanja uslova za azilante je činjenica da nemačke pokrajine, pre svega Bavarska i Hesen, odvajaju oko milijardu evra godišnje za negu i smeštaj azilanata.
Hajnold ističe da bi i za najradikalnije pristalice ukidanja bezviznog režima sa Srbijom i Makedonijom bilo kontraproduktivno: „S obzirom da su azilanti iz dve države prevashodno Roma i Albanaci, oko 90 odsto azilanata sa ovih prostora, mogli bi da budu izloženi gnevu većinske populacije, ako bi bile nametnute vize, makar i privremeno...
U tom slučaju, današnji lažni azilanti bi bez daljeg mogli da ponovo postave zahtev za azil, ovog puta opravdano!”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 14/10/2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
