Izvor: Blic, 20.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatočenici Zlatarskog jezera
Zatočenici Zlatarskog jezera
KOKIN BROD - Leti ovde vrvi od života. Sa svih strana dođu ribolovci i vikendaši da uživaju u čarima prirode, pristignu i rođaci iz grada i ožive zapustele kuće, pa ti je milina u ovoj nedođiji živeti. Ali ovde zima rano stiže, i često zna da nas surovo kazni zbog dva letnja meseca života kao u raju i druženja s narodom. Mraz zaledi Zlatarsko jezero, snegovi zaveju planinske staze, pa iz sela jedino možeš ako se u pticu pretvoriš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili si dovoljno hrabar da tragom lisice pešice kreneš preko leda - kaže Radojica Kurtić (60).
Radojica Kurtić sa još osam sapatnika iz četiri staračka domaćinstva u zaseoku Vasilići na obalama Zlatarskog jezera već godinama živi kao u kavezu. Formiranjem hidroakumulacije početkom šezdesetih godina prošlog veka, zaselak na nekadašnjem ušću Tisovice u Uvac ostao je na poluostrvu, ali ga od zaleđa odvajaju strme padine planine Smudinoge. Do prvih kuća u susednoj Debelji ima tri kilometra planinskim vrletima kroz koje se jedino može pešice ili vozilima specijalno opremljenim za terensku vožnju.
- Mada ima najdužu i najlepšu obalu na Zlatarskom jezeru, sa tridesetak vikendica, zaselak Vasilići je bez puta, zapostavljen i osuđen na izumiranje. Mladi su otišli u grad, za boljim životom, pa je moja supruga Magda, iako gazi šestu deceniju života, najmlađi žitelj u zaseoku. Investitori radova na podizanju brane obećavali su da će rešiti naše muke, ali do sada ništa nije učinjeno. Ostatak makadamskog puta preko Smudinoga i Debelje do 13 kilometara udaljenih Božatića i asfaltnog puta nikada nije valjano rekonstruisan, a nema ništa ni od izgradnje mosta koji bi nas spojio sa Amzićima, na suprotnoj obali - kaže Kurtić.
Pregrađivanjem Uvca, pre četiri i po decenije, meštani zaseoka Vasilići postali su zatočenici Zlatarskog jezera. Pod vodom najveće i najlepše od tri hidroakumulacije u kanjonu Uvca, ostali su stari kirijdžijski i rabadžijski putevi koji su vodili obalom reke, pa od tada za devetoro stanovnika brodić 'Uvac' i skela 'Bosanje', u vlasništvu 'Limskih hidroelektarana', predstavljaju najkraću vezu sa magistralom ka moru i centrom opštine, i jedini izlaz u svet.
- Leti se nekako i može trpeti, ali nevolje nastaju kada mraz i led usidre brodić i čamce, kao prošle zime kada smo u potpunoj blokadi bili punih 45 dana. Teško bolesnog komšiju na konjima smo kroz dubok sneg vodili doktoru - kaže Kurtić.
Meštani Vasilića, njihovi potomci i komšije koje žive u Novoj Varoši i gradovima širom Srbije, nedavno su pokrenuli inicijativu da se izdvoje iz sela Amzići, kome administrativno pripadaju, i pripoje Deblji i mesnoj zajednici Božetići, u čijem sklopu su do 1947. godine i bili. Za sadašnje selo na levoj strani jezera ih, kažu, jedino vežu birački spiskovi i čamci.
- Od Amzića nas deli jezero, i praktično smo ničiji. Odsečeni smo i zapostavljeni, na naše muke niko ne okreće glave, a zaseoka 'preko vode' sete se samo kada su izbori. Preko Debelje nam je jedini izlaz i kopneni put, s komšijama ćemo zajedno i brže rešavati nevolje i razvijati turizam - kažu Blagoje i Vladimir Vasilić iz Nove Varoši. Željko Dulanović
Konjički klub izvan budžeta Konji zavadili političare
Činjenica da Konjičkog kluba 'Čegar' nema na spisku sportskih organizacija koje se finansiraju iz gradske kase, povod je međusobnih optužbi čelnika kluba i Odseka za sport Gradske uprave. Dragan Petković, šef Odseka za sport, kaže da klub ne dobija gradske pare jer nema rezultate na takmičenjima. Vladeta Veljović, direktor kluba, tvrdi da jahači ne idu na takmičenja jer ne dobijaju pare iz gradskog budžeta.
Veljović kaže da je finansiranje kluba iz gradske kase prestalo aprila prošle godine i za to krivi stranku G17 plus.
- Stranka G17 plus drži resor sporta u gradu, i čelnicima ove partije cilj je da unište konjički klub, koji smatraju klubom DS. Klubu ne daju pare i traže način da nam oduzmu imovinu, štale, objekte, tvrdeći da je to u vlasništvu grada. Posedujemo dokumentaciju iz 1959. godine da su naši objekti zakonito dobijeni i uknjiženi - dodaje Veljović.
Čelnik konjičkog kluba tvrdi da se zbog nedostatka sredstava ova organizacija umesto odlaska na takmičenja preorijentisala na goli uzgoj 11 konja za rekreativne svrhe i pokrivanje osnovnih troškova za njihovu ishranu i veterinarsku negu, što finansiraju prijatelji kluba.
Poslednji put klub je dobio 160.000 dinara početkom prošle godine, a po Veljovićevim rečima, od tih para odmah je gradu vraćena polovina sume po osnovu zakupa štale na Gradskom polju.
Petković odbacuje mogućnost političke pozadine sukoba između gradskih sportskih organa i Kluba za konjički sport.
- Odluka o finansiranju kluba nije političko pitanje, već se donosi na osnovu kriterijuma o takmičarskoj uspešnosti. Konjički klub ne učestvuje na takmičenjima, pa nema ni rezultata. Klub, koji su napustili najbolji jahači, nema takmičarske konje. Čelnici kluba čuvaju ostarele konje, koji nisu za takmičenje, pa treba da se obrate za novac Odseku za poljoprivredu, a ne Odseku za sport - ističe Petković. O. Milijić
