Izvor: Politika, 16.Apr.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se podizala napetost zbog datuma
Efekat stvorene atmosfere je loš i dugoročno kontraproduktivan, smatra Đorđe Vukadinović, urednik lista „Nova srpska politička misao”
Nasuprot uverenju stvaranom u javnosti u poslednje vreme, premijer Ivica Dačić izjavio je da 16. april – kada visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i Evropska komisija podnose izveštaj za Savet ministara – nije „dan d”, da se odluka o datumu donosi u junu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << te da se ne može isključiti mogućnost da izveštaj o napretku bude promenjen. Premijer je naglasio da se danas neće srušiti svi srpski snovi o evropskim integracijama, ni o Kosovu i Metohiji i dodao da će svanuti i 17. april.
Šta je onda bio razlog dizanja tenzije zbog dobijanja datuma? Nadgornjavanje unutar vladajuće koalicije, nekakva taktika da se dobije što je mogućno više u pregovorima s Prištinom ili nešto treće? Motivi zbog kojih je podgrevana atmosfera, prema oceni posmatrača, nisu baš najjasniji.
Sociolog Vladimir Vuletić kaže da je teško reći da li je tenzija stvarana zbog unutrašnjopolitičkih razloga ili zbog postizanja bolje pozicije u pregovorima. „U svakom slučaju, taj ’dan d’ nije nešto što je potpuno izmišljeno. Naravno, nije reč o jednom konkretnom danu. Reč je o tome da postoji određeni rok, što mi ovde često zaboravljamo. Kada se prave određeni planovi i planiraju određene aktivnosti, onda je u evropskom duhu da postoje određeni rokovi za završavanje nekih stvari”, objašnjava on i priznaje da se sada „već stiče utisak da je bilo određene kalkulacije u vezi sa tim ’danom d’, sa naše strane”, jer „kad je taj dan prošao, videli smo da postoji mogućnost da se neki novi dan pojavi kao rok za zaključenje sporazuma”.
Upitan koliko u podizanju tenzija ima zapravo želje da se u pregovorima postigne više, odgovara da „uprkos tome što sa naše strane stalno dolaze poruke da će stav Beograda biti jedinstven, jasno je da potpunog jedinstva u Beogradu nema oko toga šta je ono što se može prihvatiti a šta se ne može prihvatiti”.
Kad je reč o eventualnim unutrašnjim razlozima za podizanje temperature, on ukazuje da bi se, kada bi se u vezi sa pregovorima sve odmah završilo, mogao stvoriti utisak da su pregovarači odmah popustili, a to bi onda birači mogli da kazne. Ovako, pregovarači će moći da kažu da su, posle teške političke borbe, ipak nešto postigli, a to bi, potom, moglo da donese dodatne političke poene.
Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, siguran je samo da je efekat atmosfere koja je ovde stvarana loš i dugoročno kontraproduktivan. On kaže da je očigledno da je bila reč o nekoj vrsti obmane i stvaranja veštačke tenzije za koju se ne može sa sigurnošću reći šta je bio motiv.
„Teoretski je moguće da se stvarala tenzija da bi se pod pritiskom te atmosfere možda lakše prihvatilo nešto što nije trebalo da se prihvati, ili se tenzija dizala da bi se privremeno odbijanje potpisivanja sporazuma moglo posle predstaviti kao veliki uspeh i herojstvo”, kaže Vukadinović dodajući da mu se kao asocijacija nameće priča o čobaninu i vuku. Jer, objašnjava on, ako se stvarno veštački izmišljaju nekakvi datumi i sudbonosni dani, onda kada oni zaista nastupe neće se prepoznati ili neće više biti snage ni spremnosti da se na njih adekvatno reaguje.
Nije isključeno, ocenjuje, da su oni koji su stvarali takvu atmosferu možda upravo hteli da izazovu takav efekat – da u toj poplavi apokaliptičnih najava „dana d” i sudbonosnih trenutaka i odluka zapravo ne primetimo kada stvarno nešto važno i krupno bude „prelomljeno”.
Mišljenja da nije jasno da li se zaista išlo na iznurivanje javnosti ili su možda zaista očekivali da će ponuda biti prihvatljivija i da će se onda u toj atmosferi lakše doneti neka odluka, Vukadinović kaže da je nepristojna ponuda Brisela i Prištine taj scenario pokvarila i dodaje „pa se sad ide na ovo spuštanje lopte”, smirivanje, priču o tome da ništa nije gotovo.
Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića stiče se utisak da su zapadni centri moći koji imaju presudan uticaj na razvoj „kosovskog pitanja”, na početku aktuelne faze pregovora o KiM, zvaničnom Beogradu predočili da će pristati na njegove uslove, odnosno da će ono što je srž rezolucije koju je usvojila naša skupština, biti deo trojnog aranžmana, između Beograda, Prištine i Brisela. „U završnim ’rundama’ pregovora ispostavilo se da u tim političkim središtima moći nema volje za to da se iznađe neko kompromisno rešenje”, ocenjuje Anđelković i dodaje da „u takvim okolnostima, nije čudo što je u našoj javnosti pa i u vlasti stvorena atmosfera ’dana d’”. „Beograd je u jednom trenutku počeo da uviđa da se suočava sa nekom vrstom prevare onih koji su se predstavljali kao dobronamerni posrednici. Ipak, naš državni vrh se očito nadao da se radi o blefu, te da je cilj da se od Beograda izvuku dodatni ustupci. Striktno definisavši šta je minimum zaštite vitalnih nacionalnih interesa, ispod čega je neprihvatljivo da se ide, naša vlast nije bila spremna da napravi dodatne ustupke, ali se nadala da će Brisel i Vašington, pošto shvate da je tako, u poslednjem momentu okrenuti obećani „list” i izvršiti potreban pritisak na Prištinu.
B. Baković, B. Čpajak
objavljeno: 16.04.2013.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
