Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Nov.2011, 15:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto je smenjen vojni vrh u Grčkoj?

ATINA, LONDON -

Odluka grčke vlade da smeni vojno rukovodstvo u jeku dužničke krize mogla bi da bude znak da kabinet premijera Jorgosa Papandreua smatra da su mu dani odbrojani, ali da želi da uveri međunarodnu zajednicu da zemlji ne preti opasnost od dolaska na vlast vojne hunte, poput one pre četiri decenije, ocenjuje Rojters.

Atina je odbacila navode stranih medija da je vojni vrh u utorak smenjen kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se predupredio eventualni puč, kao što je bio onaj 1967. godine, kada je vlast u Grčkoj preuzela vojska i zadržala je narednih sedam godina.

Ipak, stručnjaci za grčku politiku smatraju da odluka o smeni generala, na predlog ministra odbrane Panosa Beglitisa, može da znači da je Papandreuov kabinet požurio da sprovede promene pre nego što i sam bude promenjen zbog sve gore dužničke krize.

Eger: Papandreuov potez tipičan za odlazeće vlade

"Promene u vrhu vojske tipične su za odlazeće vlade, koje postavljaju svoje ljude na glavne položaje pre odlaska s vlasti", izjavio je Pepe Eger, iz konsultantske kompanije "Ekskluziv analizis", sa sedištem u Londonu.

"Prema našem mišljenju, ta odluka ne znači da je postojala realna opasnost od puča pošto je malo verovatno da je sadašnja grčka vojska uopšte razmatrala mogućnost puča", dodao je Eger.

Papandreu se našao na udaru žestokih kritika sa svih strana posle nedavne neočekivane najave referenduma u Grčkoj o novom planu EU za pomoć, koji podrazumeva ispunjenje više veoma strogih zahteva.

Na Samitu o spasu evra, šefovi država i vlada zemalja evro zone doneli su prošlog četvrtka odluku o restrukturiranju dugova, kao i daljoj pomoći Grčkoj.

Prema tom sporazumu, kreditorske banke treba da otpišu Grčkoj 50 odsto duga, odnosno oko 100 milijardi evra. Kako bi zaštitila banke od posledica smanjenja grčkog duga, EU je, takođe, dogovorila izdvajanje oko 100 milijardi evra za njihovu dokapitalizaciju.

Prema anketama, oko 60 odsto Grka taj sporazum smatra štetnim.

Ukoliko referendum bude održan, to će biti prvo glasanje te vrste u Grčkoj od 1974. godine, kada su se građani, posle pada vojne diktature, izjasnili protiv monarhije.

Parlament treba sutra da se izjasni o poverenju vladi, a nekoliko poslanika vladajućeg PASOK-a zatražilo je Papandreuovu ostavku.

Socijalistički premijer je tokom višemesečne krize i pooštravanja mera štednje, koje obuhvataju smanjenje plata, povećanje poreza i nova otpuštanja radnika, navukao na sebe nezadovoljstvo naroda, što potvrđuju česti masovni protesti širom zemlje.

Smena vojnog vrha (ne)politički motivisana?

Grčka vlada je u utorak uveče smenila glavnokomandujuće kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, a veći broj visokih oficira poslala u penziju.

Smenjeni vojni čelnici bili su postavljeni na te položaje neposredno pre pada prethodne, konzervativne vlade 2009. godine.

Ministar odbrane Panos Beglitis je juče rekao parlamentu da ta odluka nije bila politički motivisana, već da je planirana odavno radi smanjenja vojnih troškova zbog ograničenog budžeta.

Prema Beglitisovim rečima, smena je bila planirana za avgust, ali je tada odložena zbog napetosti s Turskom.

Opozicija, međutim, sumnja u te argumente zbog trenutka koji je izabran za smenu vojnog vrha i optužuje Papandreua da pokušava da postavi na čelo vojske ljude koji su njemu odani pre nego što padne i njegova vlada.

"U trenutku kada je vlada suočena s krizom zbog glasanja o poverenju i kada poslanici (vladajuće partije) dezertiraju i postaju nezavisni, oni su pomislili da je to pravo vreme da imenuju partijske kadrove na osetljive položaje u oružanim snagama", izjavio je lider opozicione Nove demokratije Antonis Samaras.

Poverenje u vojsku kao i u crkvu

Grci su, kako je napomenula britanska agencija, veoma osetljivi na pominjanje ideje da bi vojska mogla da preuzme vlast u zemlji zbog iskustava koja su imali s huntom.

Papandreuov deda, iskusni političar i bivši premijer koji se takođe zvao Jorgos Papandreu, umro je 1968. godine, u 80. godini života, u kućnom pritvoru.

Od tog vremena, u Grčkoj je postalo uobičajeno da se vojni lideri smenjuju svakih nekoliko godina, obično po principu odanosti nekoj partiji.

Vojska, koja je već godinama u nezavidnom položaju zbog drastičnog smanjenja budžeta za odbranu, uglavnom je angažovana na otklanjanju posledica poplava i zemljotresa, a prošlog meseca je pomagala i u skupljanju smeća u Atini pošto su đubretari štrajkovali.

Popularnost joj je svakako porasla u poslednjih 20 godina: prema nekim anketama, građani imaju poverenja u vojsku isto koliko i u tradicionalno poštovanu Crkvu.

Izvori iz vojske smatraju da su odluci o smeni rukovodstva možda doprineli prošlonedeljni protesti, koji su sprečili održavanje tradicionalne vojne parade u Solunu.

To je bio prvi put u posleratnoj istoriji da je otkazana godišnja vojna parada u Solunu, koja predstavlja jedan od najznačajnijih simboličnih događaja u novije vreme pošto se održava u čast grčkog odbijanja italijanskog ultimatuma 1940. godine.

Predsednik Grčke Karolos Papuljas, koji je, zajedno s drugim zvaničnicima, napustio mesto održavanja parade, praćen povicima "Izdajnik!", nazvao je ovaj postupak sramnim.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...