Izvor: Kurir, 09.Jul.2011, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZEMLJA BEZ USTANKA
Prekjuče su normalni među nama obeležili jubilarnih sedamdeset godina od podizanja antifašističkog ustanka u Srbiji, to jest ispaljivanja „prve ustaničke puške“, tačnije komesarskih pištolja, kojima je španski veteran Žikica Jovanović ućutkao žandarme koji su hteli da rasteraju okupljeni narod.
Još ranih devedesetih, kad je krenulo opšte poseravanje po svemu partizanskom, krenuo je mit kako je to u stvari bio dan kad je pucao Srbin na Srbina, ali šta da se radi kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je jedan od njih bio revolucionar i španski komesar, s dve prangije za pojasom, a preostala dva (rehabilitovana 2008. od strane famoznog šabačkog suda za rehabilitovanje kurte i murte) bila su, kao što su to panduri i danas, dva poslušna psa izdajničke vlasti Milana Nedića.
Takođe devedesetih, partizani su postali krivi i za streljanje onolikih ljudi u Kragujevcu - ni slučajno Švabe, ili opet njihovi nedićevski psi. Jok, krivi su bili oni koji su pružili oružani otpor, što je izazvalo nezapamćene zverske represalije danas najvećeg investitora u Srbiji.
Ovih dana se priča kako bi za dan ustanka proglasiti nekakav septembar 1941, kad su partizani i četnici zajednički oslobodili Gornji Milanovac. Zar nije dvadeset godina bilo dovoljno da završimo svoju četničku epopeju? Četnici ne samo da su izjednačeni s partizanima već danas sa sobom veliku moralnu odgovornost nose bilo kakve izjave koje četnike svrstavaju u domaće izdajnike. Čak i one koji su klali. Čak i one koji su sa ustašama bežali preko Slovenije ka današnjim srpskim zemljama u SAD.
U jednom trenutku naše kolektivno moralno posrnuće bilo je toliko da se na zidu Kragujevačke gimnazije obrela i slika Milana Nedića, „velikog spasioca Srba“ (o tome kako se potrudio da spase srpske Jevreje, ne bih trošio reči), koju je, valjda, ista budala koja ju je i okačila ubrzo skinula. Stigli smo i do Ade, gde mučki ubiše „srpskog Čiču“, i još samo malo, kad i poslednji učesnik NOR umre, unuci poraženih istoriju će moći da prekroje u potpunosti.
Danas živimo u zemlji koja je otprilike ono što bi bila da su u Drugom svetskom ratu pobedili kombinovano četnici, nacisti i nedićevci - kljakavi i propali komad Balkana koji se stidi svog jedinog pravog ustanka i svoje jedine prave revolucije.
Eto, ovo je bilo čisto onako, u ime unuka pobednika, a povodom dirljivog jubileja.
