Izvor: RTS, 08.Dec.2009, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašington spreman za Kopenhagen
Sjedinjene Američke Države zvanično saopštile da "efekat staklene bašte" ugrožava zdravlje američkih građana. To će omogućiti predsedniku Baraku Obami da naredi smanjenje emisije štetnih gasova bez prethodne podrške Senata.
Vlada Sjedinjenih Američkih Država konačno je proglasila da gasovi koji izazivaju efekat "staklene bašte" ugrožavaju zdravlje američkih građana i da moraju potpasti pod zakonsku regulativu.
To znači da predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Barak Obama sada može da naredi smanjenje emisije štetnih gasova bez potrebe da za to dobije i podršku Senata američkog Kongresa u kojem je trenutno blokiran predlog zakona o klimatskim promenama.
Takva odluka, koju je posle niza vladinih istraživanja donela Agencija za zaštitu životne sredine, omogućava SAD da na Svetskom klimatskom samitu u Kopenhagenu, koji je počeo u ponedeljak, mogu da tvrde kako preduzimaju energične mere u borbi protiv globalnog otopljavanja, ocenio Bi-Bi-Si.
Američka vlada želi da reguliše emisiju štetnih gasova iz automobila, termoelektrana i fabrika, što bi, konačno, potpalo pod zakonsku regulativu o čistom vazduhu, prenele su agencije.
Ipak, i dalje u SAD ima protivnika koji upozoravaju da će se kao rezultat novih vladinih mera pojaviti previše novih propisa zbog kojih će ljudi ostajati bez posla, a cene energenata rasti.
Mnoge zemlje pažljivo prate šta će uraditi Vašington, kažu analitičari upozoravaajući da će Obama završiti svoj posao na tom planu tek kada domaće institucije u Kongresu prihvate ono na šta se njegova administracija obaveže pred svetom.
Odluka u poslednjem trenutku
Američka rešenost da se pristupi regulisanju emisije štetnih gasova izbila je u žižu pažnje u vreme kada je u danskoj prestonici Kopenhagenu počela odlučujuća svetska konferencija o klimatskim promenama, koju su organizovale Ujedinjene nacije.
U Kopenhagenu će delegacije 192 zemlje pokušati da se dogovore o novom sporazumu, odnosno da se usaglase koje su mere obavezujuće za njih u okviru borbe protiv klimatskih promena i zagađenja atmosfere.
"Do kraja ovog skupa moramo biti u stanju da vratimo svetu ono što nam je danas i ovde poverio: nadu u bolju budućnost", rekao je danski premijer Lars Leke Rasmusen, domaćin samita.
Očekuje se da na skupu u Kopenhagenu bude usaglašen nov sporazum koji bi bio zamena za dosadašnji Protokol iz Kjota, koji je potpisan u okviru Konvencije UN o klimatskim promenama, s ciljem smanjivanja emisije gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte".
Protokolom iz Kjota je obuhvaćeno precizno šest štetnih gasova na čije su se smanjenje ispuštanja u atmosferu obavezali potpisnici.
Nije sporno da je globalno otopljavanje, odnosno ubrzani rast prosečne temperature na Zemlji, posledica ljudskog faktora", naglasio je u Kopenhagenu, u svom uvodnom govoru Redžendra Pačauri, šef komisije UN, sastavljene od ekoloških i klimatskih stručnjaka.
Naučna komisija UN je preporučila da razvijene zemlje smanje emisiju štetnih gasova između 20 - 40 odsto do 2020. godine da bile izbegnuti: katastrofalno povećanje nivoa mora, razorne oluje i suše, uopšte, poremećaji klime u svetu.
Ipak, i dalje postoje dva bloka zemalja i njihovi različiti pristupi rešavanju problema globalnog otopljavanja. Zemlje u razvoju insistiraju na tome da industrijalizovane države pred sebe postave još više ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova i obavežu se da će ispuniti obećanja i u odnosu na novčana davanja za spas planete.
Cilj EU je da ostvari veće smanjenje količine štetnih gasova koje ispušta u atmosferu u odnosu na većinu drugih razvijenih industrijskih zemalja.
Lideri EU su obećali da će, umesto za 20 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, smanjiti količinu štetnih gasova za 30 odsto.
Želja u EU je da se do 2050. godine prekine ispuštanje većine štetnih gasova, a postavljeni cilj je prekid ispuštanja 95 odsto gasova koji danas odlaze u atmosferu.
U SAD razmatraju mnogo manje smanjenje emisije štetnih gasova - od 17 odsto u odnosu na stanje 2005. godine - iako na tu zemlju, po glavi stanovnika, otpada dvostruko veća emisija štetnih gasova u poređenju sa evropskih zemljama.
Uoči konferencije u Kopenhagenu, Bi-Bi-Ci je objavio rezultate istraživanja prema kojem vlade zemalja širom sveta imaju podršku 60 odsto populacije da potroše više novca kako bi se uhvatile u koštac s ovim problemom.
Pogledaj vesti o: Vašington
