Izvor: RTS, 30.Nov.2014, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Varljivo primirje u Ukrajini
Od 5. septembra, kada je u Minsku postignut dogovor o primirju, u sukobima u Ukrajini poginulo je više od 1.000 vojnika i civila. Za to vreme, vlasti u Kijevu i proruski lideri na istoku zemlje razmenjuju optužbe za otvaranje vatre. Najviše trpe civili, koji su ostali između neprijateljskih linija.
Sukobi na istoku Ukrajine ne jenjavaju ni posle dogovora o prekidu vatre, koji je postignut pre tri meseca. Iako je od tada porastao broj žrtava, čini se da vlasti u Kijevu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i lideri proruskih aktivista samo razmenjuju optužbe i nastavljaju sa napadima, prenosi Tanjug.
Novi-stari premijer Arsenij Jacenjuk je odmah po stupanju na dužnost saopštio da će prioritet vlade biti izgradnja armije koja će biti sposobna da se odupre "ruskoj agresiji".
Uz nezaobilaznu patriotsku retoriku "ratnog premijera" Jacenjuka, vlada na čijem je čelu moraće da se bori sa izuzetno teškom ekonomskom situacijom koja stanje u Ukrajini iz dana u dan čini još težim.
Brojke pokazuju da je pored ratnog, Ukrajina u tekućoj godini pretrpela ekonomsko razaranje, s obzirom na to da je državni dug porastao na 63 milijarde dolara, da je inflacija oko 20 odsto, a da je nacionalna valuta grivna gotovo dvostruko slabija u odnosu na početak godine, a tokom proteklih mesec dana zabeležen je pad od 17 odsto.
Varljivo primirje na istoku zemlje isprekidano je čestim artiljerijskim bombardovanjima naselja, za šta proruske vlasti optužuju ukrajinsku vojsku.
Istovremeno, Kijev izveštava o poginulim vojnicima - žrtvama vatre sa druge strane, navodeći da je registrovano da su "pobunjenici" više od 3.400 puta prekršili primirje.
Da li Kijev zaista sprema veliku ofanzivu, kao što tvrde proruske vlasti na istoku Ukrajine, teško je pouzdano reći, ali činjenica da uporno odbija direktne pregovore sa njima pojačava sumnje da će biti još sukoba.
Ukrajinska vojska nije napustila svoje položaje na istoku zemlje, dok proruski sktivisti drže svoje davno zauzete punktove, pa je razmena vatre, često i nasumice, svakodnevica zbog koje pate civili koji su ostali između neprijateljskih linija, kao u gradiću Piskiju.
Njihov život se odvija uglavnom u podrumima i skloništima iz kojih izlaze samo kada moraju, a osnovne životne namirnice kupuju isključivo na crnom tržištu.
U izbeglištvo je sa istoka zemlje otišlo oko 400.000 ljudi koji su mahom smešteni u Rusiji.
Ukrajina pred humanitarnom katastrofom?
Predsedavajući Stalnom savetu OEBS-a, švajcarski ambasador Tomas Greminger upozorio je na opasnost od humanitarne katastrofe na istoku Ukrajine i istakao da je stanje dramatično.
"Nedostaju lekovi, medicinsko osoblje. Grejanje i snabdevanje strujom nije zagarantovano, a kuće su delimično teško oštećene", rekao je Greminger koji do kraja godine predsedava izvršnom telu OEBS-a, nakon čega Srbija preuzima predsedavanje.
Švajcarski ambsador je, u intervjuu bečkom nedeljniku Profil, istakao da je nepobitno da su "proruski separatisti snabdevani iz Rusije".
"Očigledno je da se municija i drugi vojni materijal isporučuje istočnoj Ukrajini, jer drugačije separatisti ne bi uspeli da vode višemesečne žestoke artiljerijske borbe", kaže Greminger.
Prema njegovim rečima, sigurno je da Rusija snabdeva aktiviste na istoku Ukrajine.
"Ruska teza glasi da su seperatisti preuzeli municiju i oružje od ukrajinske vojske u istočnoj Ukrajini. Međutim to bi se u jednom trenutku potrošilo, tako da sigurno postoji snabdevanje", podvukao je Greminger.
Kada je reč o kršenjima ljudskih prava, ističe da postoji sumnja da se to događa na obe strane.
U ovom trenutku, kako kaže, čini se da rat u istočnoj Ukrajini preti da postane "zamrznuti konflikt".
"Međutim stanje može i dalje vojno da eskalira", upozorio je Greminger.
