Izvor: Blic, 21.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tolerancija
Vladan Batić, lider DHSS
Jedna od centralnih tema u Srbiji kao zemlji koja je na putu ka EU je priča o ljudskim pravima, rasnoj i polnoj ravnopravnosti, toleranciji kao vrhunskom dometu civilizovanih zajednica i modernog društva. Naslušali smo se svakakvih priča o tome i suočili sa drugom stranom medalje, šovinizmom, rasizmom, netrpeljivošću, mržnjom, agresijom. Sklon sam zaključku da tolerancija često nema veze sa stepenom demokratizacije jednog društva, čak ni sa nivoom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << standarda, već da je više jedna crta karaktera, mentalnog stanja nacije, mentaliteta.
Boraveći pre izvesnog vremena u Nepalu, mislim da sam se na licu mesta suočio sa nečim što bi se moglo prema ovdašnjem poimanju te reči označiti kao tolerancija.
U toj dalekoj zemlji u podnožju Himalaja, gde još vlada jedan kastinski sistem, gde postoji sijaset različitih etničkih grupa uključujući i malobrojne ali nadaleko poznate šerpase, inače čuvene vodiče i nosače himalajskih ekspedicija, gde su zastupljene i budistička i hinduistička i muslimanska i hrišćanska religija, sve odiše pozitivnom energijom.
U Katmanduu pored sve te šarolikosti lokalnog stanovništva, bez ikakve ozbiljne komunalne infrastrukture, sa ogromnim stepenom zagađenosti zbog čega veliki broj ljudi nosi maske a još nije bilo epidemije svinjskog gripa, gde istovremeno vidite i stotine rikši i najmodernije automobile, gde postoji sijaset restorana sa svim kuhinjama sveta, gde na ulici nude heroin, marihuanu ili koku, gde u hinduističkim hramovima spaljuju mrtve u jednom danu možete doživeti najveće moguće kontraste, sudare vekova, navika, običaja, vera, civilizacija.
Na putu ka rezervatu Nagarkot, odakle kreću ekspedicije ka Himalajima, u selima je svuda preko puta nabacana sazrela pšenica. Kad smo videli seljanke kako u male konzerve skupljaju zrno po zrno žita, shvatili smo da je to njihov način kako da bez kombajna ili vršalice ovršu pšenicu. U toj nemaštini i borbi za opstanak na svako pitanje odgovarali bi vam širokim osmehom, kao i naš mladi taksista koji nas je bukvalno ceo dan vozio za 50 evra brinući o nama kao da smo mu rod rođeni.
Dakle u toj nemaštini i haosu upotpunjenom hiljadama turista, planinara i avanturista, sve odiše pozitivnom energijom koja je toliko prisutna da se prosto može opipati. Tu pozitivnu energiju stvorili su tamošnji ljudi zbog svog poimanja života i to je za mene primer tolerancije na delu, bez učenja, bez projekata, bez edukacije.
