Izvor: Politika, 03.Okt.2014, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tijana i Ivana
Nemoguće je ne povući paralelu između slučajeva Tijane Jurić i Ivane Podraščić. Reč je o maloletnim devojčicama koje su u razmaku od svega nekoliko dana silovane i svirepo ubijene, ali postoji i druga, problematičnija paralela u postupanju policije u ova dva slučaja. Jer, koliko je istraga u slučaju Tijane Jurić za svaku pohvalu, toliko je postupanje policije u slučaju Ivane Podraščić za svaku kritiku. Kao da je MUP okrenuo glavu od sudbine ove devojčice.
U slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tijane Jurić, porodica je intenzivno tragala za devojčicom i uključila medije u tu potragu, da bi policija u roku od samo nekoliko dana uspela da reši slučaj i otkrije ubicu.
U slučaju Ivane Podraščić, porodica kao da se nije ni uznemirila zbog njenog nestanka, mediji jedva da su se bavili njenim slučajem, a policija kao da nije ni tražila četrnaestogodišnju devojčicu.
Ni to što je poslednji put viđena na Kanarevom brdu nije bio dovoljan signal za službe bezbednosti, iako im je prijavljivano da ima „momka” veoma problematične prošlosti.
A onda se ispostavilo da je njeno telo pronađeno u blizini mesta gde je poslednji put viđena, a da je „problematična prošlost” ustvari jeziva biografija, reklo bi se nepopravljivog višestrukog „povratnika” u zatvor.
Umesto policijske provere tih detalja, trebalo je da se desi još jedno silovanje, da žrtva prijavi nasilnika, pa da inspektori na mestu zločina – sasvim slučajno, zahvaljujući kiši – otkriju zakopano telo Ivane Podraščić.
Mnogi će se setiti da su roditelji Ivane Podraščić u prvim danima njenog nestanka, izjavili da ona često odlazi od kuće i da će najverovatnije da se vrati. Ali, zar je zbog te izjave trebalo sve prepustiti i čekati, ili je trebalo tražiti četrnaestogodišnju devojčicu istim intenzitetom kao što je to bio slučaj u Somboru?
Izgleda da se kao bitna stvar pokazalo to što roditelji devojčice nisu tražili pomoć medija, kao što su činili roditelji Tijane Jurić i Luke Jovanovića, nastradalog na Brankovom mostu. Jer, upravo to medijsko insistiranje dovelo je do rasvetljavanja ovih događaja, posebno u slučaju Luke Jovanovića.
A da medijski pritisak na policiju u istragama daje rezultate bilo je jasno još u slučajevima spornih privatizacija. Znalo se za slučajeve na koje je ukazivala Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ali policija ih nije istraživala kao potencijalna krivična dela sve dok to nije zatražio vrh države. U tom je momentu od prvih zloupotreba već bilo prošlo i deset godina.
Pojedinci iz vrha srpske policije su izgleda naučili da rešavaju probleme tek kad se javnost zainteresuje. Ali, treba li za svaki kriminalni slučaj dizati medijsku prašinu, ili bi policija morala po sili zakona da radi svoj posao, kao da su joj sve žrtve zločina jednako važne?
Dušan Telesković
objavljeno: 04.10.2014.
