Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Okt.2020, 11:12

Tabaković: Ekonomski oporavak krajem ove ili početkom sledeće godine

Narodna banka Srbije očekuje da će već tokom trećeg kvartala biti nadoknađen veliki deo pada privredne aktivnosti iz drugog tromesečja i da će puni ekonomski oporavak uslediti do kraja godine ili najkasnije u prvom kvartalu sledeće godine, navela je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u autorskom tekstu za magazin Banker ( The Banker ).

"Očekujemo da se ove godine bruto društveni proizvod Srbije realno smanji za svega 1,5 odsto a da sledeće godine zabeležimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rast od oko šest odsto", napisala je guvernerka i ocenila da ako Srbija ostvari ovakav rezultat postoji velika mogućnost da ovo bude najbolji rezultat od svih evropskih zemalja.

Objašnjavajući ulogu centralne banke u prethodnim godinama, istakla je da je ključna uloga bila postizanje, a zatim i očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti.

Srbija uvećala zlatne rezerve za 10 tona za godinu dana

Srbija je za godinu dana uvećala zlatne rezerve za više od 10 tona, i trenutno ima 32 tone zlata.

Kako navodi TV "Prva", cena zlata je u poslednjih godinu dana skočila čak 30 odsto i doseže skoro 2.000 dolara za uncu.

Devizne rezerve Srbije iznose 13 milijardi evra, a zlato u tome učestvuje sa 1,6 milijardi. To je tačno 2.500 poluga od kojih je svaka teška dva i po kilogram, navodi TV Prva.

"To vam daje sigurnost. Zlato je, u uslovima kada se situacija sa kursevima naglo menja i imate negativne posledice epidemije i deficite u mnogim zemljama, postalo ono za šta građani i investitori veruju da je sigurno", kaže ministar finansija Siniša Mali.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je za Prvu da je Srbija svesno kupovala zlato.

"Vrlo svesno smo kupovali zlato, zato što ono što imate u hartijama, i u stranoj valuti, to nije nosilo ne samo pozitivnu kamatu, nego je koštalo imati novac. Živimo u vreme kada novac troši, a ne zarađuje", kazala je ona.

Prema njenim rečima, kupovina zlata značila je da ga vi smestite u svoj trezor i da imate nešto sigurno, čemu raste cena.

U Srbiji gram košta 8.700 dinara, a razlog za rekordne cene zlata leži u pandemiji, kaže broker Nenad Gujančić.

Posle Srbije u regionu najviše zlata ima Severna Makedonija skoro sedam tona, Slovenija tri, BiH skoro kao i Slovenija, Crna Gora ima založenu tonu za uzete kredite, a Hrvatska navodno ima "ništicu", jer je svo zlato prodala.

Amerikanci imaju najviše zlata, 8.407 tona i Nemci sa nešto vise od 3.400 tona, pa Italijani, Francuzi, Rusi i Kinezi.

Kako TV "Prva" navodi, raspadom SFRJ u trezoru je navodno ostalo 45 tona zlata koje je sukcesijom podeljeno među republikama bivše Jugoslavije.

Pet tona je poslato 2001. na doradu pa je prodato a šta se sa tim novcem desilo niko do danas nije otkrio.

"Prva" podseća da izreku "nije sve u parama, ima nešto i u zlatnim polugama" koja se u vremenima obeleženim pandemijom pokazala kao neminovnost.

U prilog tome navela je da je inflacija sa dvocifrenih nivoa svedena na nivo uporediv sa evropskim zemljama i tokom prethodnih sedam godina očuvana na nivou od oko 2 procenta.

Držanjem inflacije pod kontrolom smanjeni su troškovi finansiranja privrede, države i stanovništva.

Niska inflacija i poverenje u NBS su, kako piše Jorgovanka Tabakovic, omogućili ublažavanje monetarne politike pa je referentna kamatna stopa smanjena za 10,5 procentnih poena, sa 11,75 odsto u maju 2013. na 1,25 odsto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.

"Znatno nižim kamatnim stopama povećan je raspoloživi dohodak privrede i građana i podržana kreditna aktivnost, što je podstaklo investicije, ekonomsku aktivnost i zaposlenost“, navela je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Istakla je i da i je sačuvana finansijska stabilnost, a nasleđe problematičnih kredita rešeno na sistemski način.

Tako je na kraju jula njihovo učešće spušteno na 3,6 odsto, što je za 18,6 procentnih poena niže nego kada je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita 2015. godine.

Guvernerka navodi i da uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj korona virusom, štednja u Srbiji nastavlja da raste.

To, prema njenoj oceni, ukazuje na nastavak poverenja stanovništva u stabilnost i sigurnost domaćeg finansijskog sistema.

Srbija je sprovođenjem reformi, u čemu je, kako navodi guvernerka, bitan doprinos svojom monetarnom politikom dala i NBS, postala privlačna za investitore.

O tome da je naša zemlja atraktivna za ulaganja govori i podatak da je 2019. godine Srbija privukla oko 60 odsto svih stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu, odnosno više od svih drugih zemalja zajedno.

"Neto priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini bio je 3,6 milijardi evra, što je rekordan nivo koji je Srbija ikada privukla“, navela je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Tabaković na skupu MMF: Za Srbiju najbolje projekcije

"Nove prognoze MMF za Evropu nešto su manje pesimistične nego pre tri meseca, a za Srbiju se projektuje ubedljivo najbolji rezultat u Evropi u ovoj godini", rekla je Tabaković koja je danas sa guvernerima i ministrima finansija srednje, istočne i jugoistočne Evrope učestvovala na konferenciji koju je organizovala generalna direktorka MMF Kristalina Georgijeva.

Na skupu na visokom nivou diskutovano je o ekonomskim izgledima i izazovima za Evropu u uslovima pandemije, saopšteno je iz NBS.

Na ovaj način guverneri i ministri finansija informisali su se međusobno o preduzetim merama radi ublažavanja negativnih uticaja pandemije i efektima koje su mere dale. Na sastanku se diskutovalo i o strategijama za privredni oporavak u narednom periodu i za brži rast u srednjem roku.

Na ovom virtuelnom skupu, uvodnu reč imala je Georgijeva, nakon čega je Alfred Kamer, novi direktor Sektora za Evropu MMF prezentovao ekonomske izglede za Evropu.

"Nove prognoze Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu nešto su manje pesimistične nego pre tri meseca. Dok se za veliki broj zemalja projektuje veliki pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini, koji u pojedinim slučajevima ide i na dvocifrene nivoe, najbolji ishod se predviđa u Srbiji i Litvaniji", rekla je Tabaković.

Ona je istakla da ako se uzme u obzir i poslednje saopštenje Međunarodnog monetarnog fonda nakon završene pete revizije aktuelnog Instrumenta za koordinaciju politike, za Srbiju se projektuje ubedljivo najbolji rezultat u Evropi u ovoj godini.

Guvernerka ističe i da je tokom sastanka zaključeno da su evropske zemlje koje su u prethodnom periodu kreirale fiskalni prostor bile u mogućnosti da donesu i sprovedu velike fiskalne pakete, a među njima je i Srbija.

Centralne banke širom Evrope znatno su ublažavale monetarne politike različitim kanalima. U nekim ekonomijama drastično su smanjene i kamatne stope, a među njima je i Srbija, koja je sa Evropskom centralnom bankom zaključila i preventivnu repo liniju , kao još jedan kanal za vanredne situacije.

Centralne banke i vlade širom Evrope odobrile su mere pomoći dužnicima kako bi ublažile ekonomske poremećaje, sprečile volatilnosti na finansijskim tržištima i očuvale finansijsku stabilnost.

Tabaković je rekla da se Srbija ističe i po merama kojima je centralna banka podržala likvidnost svih učesnika, podstakla kreditnu aktivnost i sprečila poremećaje na finansijskim tržištima.

Srbija je pomenuta i u grupi zemalja koje su donosile čitav set mera kojima se olakšava finansijska pozicija građana i privrede, uključujući i privremeni moratorijum na plaćanje kreditnih obaveza prema bankama, rekla je Tabaković.

"U Srbiji se reagovalo pravim i pravovremenim merama, a po obimu reakcije među zemljama smo koje su obezbedile najveću podršku svojim građanima i privredi. Očuvali smo stabilnost i činićemo sve da Srbija brzo nadoknadi ovu kriznu godinu", poručila je Tabaković, navodi se u saopštenju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Ekonomski oporavak Srbije krajem ove ili početkom naredne godine