Izvor: Blic, 22.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci lakše do posla u Srbiji
Stranci lakše do posla u Srbiji
Stranci će ubuduće lakše moći da se zaposle u Srbiji. Predlogom zakona o uslovima za zapošljavanje i rad stranih državljana u Srbiji, koji je usvojen na poslednjoj sednici Vlade Srbije, predviđeno je izdavanje radnih dozvola stranim radnicima koji rade u Srbiji i utvrđivanje kvota kojima bi trebalo da se utvrdi koliko radnika stranaca u pojedinim delatnostima u Srbiji može da se zaposli.
Broj radnih dozvola bio bi ograničen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kvotom koju utvrđuje Vlada Srbije, jednom godišnje, i taj broj zavisio bi od kretanja na tržištu rada u određenim granama i delatnostima kao i na određenoj teritoriji.
Slobodan Lalović, republički ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kaže da se ovim predlogom ukidaju dozvole za rad stranim državljanima koji su vlasnici privrednih društava u Srbiji, tako da oni, kao članovi upravnih i nadzornih odbora, ne moraju tražiti dozvolu za rad.
Zakonom je takođe predviđeno izjednačavanje stalnih državljana koji imaju stalno nastanjenje u Srbiji sa domaćim državljanima u pogledu mogućnosti zapošljavanja na svim poslovima.
Dozvole za rad, prema ovom predlogu, ne bi bile potrebne za članove diplomatskih i konzularnih predstavništava, zatim za lica koja imaju imunitet i privilegije na osnovu međunarodnih ugovora, predavače i druge stručnjake koji predstavljaju medicinska, tehnička i druga naučna dostignuća kao ni za akreditovane dopisnike ili izveštače stranih medija.
Neadekvatna zakonska regulativa u ovoj oblasti, kako je nedavno ocenjeno na jednoj tribini posvećenoj ovoj problematici, dovela je do toga da veliki broj stranih radnika u našoj zemlji radi na crno, zbog čega su oštećeni i država i domaći zaposleni. Kako za 'Blic' kaže Slađana Kiković, šef pravne službe UGS 'Nezavisnost', najviše stranaca na crno radi u poljoprivredi i ugostiteljstvu, ali i javnim preduzećima. Zbog toga su, kako kaže Kikovićeva, i neka naša preduzeća dovedena u neravnopravan položaj kada konkurišu na tenderima jer druga koja imaju radnu snagu na koju ne plaćaju dažbine automatski nude povoljnije uslove na tenderima. Stranci ovde, navodi ona, rade sa turističkom vizom, dok za naše kada idu napolje moraju da se obezbede radne dozvole, a to košta.
Milomir Kuzmanović, generalni direktor 'Termoelektra', kaže da kada se, na primer, radi u Nemačkoj, na ime radnih dozvola po svakom čoveku se plaća 75 evra mesečno, a kada se radnici isplaćuju tamo, plaća se i 17-18 odsto poreza na plate. R. M.
