Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja i porez
Dr Milan R. Kovačević,
konsultant za strana ulaganja
Vlada je 5. februara ponudila prodaju svojih obveznica i građanima. Do tada je štednja te vrste bila dostupna samo pravnim licima. Promena je dobra, iako je Narodna banka u prošlosti, obratno, prvo uspešno prodavala obveznice građanima, pa odustala. Za razliku od NB, kod koje su građani po određenoj kamati uplaćivali novce u banku, Vlada od građana očekuje da na aukciji sami ponude kamatu u konkurenciji sa pravnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << licima. Uplaćeno je manje od polovine ponuđenog, a kamata je 15% godišnje. Državu će to koštati i više.
Verovatno su građani malo učestvovali, iako to nije objavljeno. Nisu razumeli formulu kamate za ponudu cene, nisu našli brokera ili savladali druge procedure. Tu im je i „Prokredit banka” kod koje štednja na tri meseca bez dodatnih troškova donosi 17% kamate godišnje. Kod „Hipo Alpe-Adrija banke” je 15%. Štednja je garantovana, a kod Narodne banke kamata je bankama 16,5%.
Budžetu treba novaca, svi poreski obveznici ne plaćaju uredno, iako se tada od njih naplaćuje, neovisno o tržišnim prilikama, već duga, masna kamata od 23,5% godišnje. A pošto ni tako ne ide, povremeno se neuredni i nagrađuju otpisivanjem kamata. Velika marža plaćene i naplaćene kamate ne pomaže ni rejtingu države.
A Vlada bi mogla pozvati poreske obveznike, da štede i uz porez - ko preplati isplati se. Na tako prikupljeni novac plati, recimo, opet kamatu od 15% ili veću za pomenute troškove alternativnog prikupljanja novaca. Izostali bi troškovi posrednika i suvišne procedure (giljotinirane).
Poreski računar bi sve odradio, a poreski obveznici bi pohvalili Vladu.
A zašto od toga ipak neće biti ništa?
.jpg)
