Izvor: RTS, 30.Mar.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nije najveći "rasipnik" u regionu
Javna potrošnja u Srbiji veća nego u zemljama EU, ali manja nego kod suseda. Hrvatska troši oko dva i po puta više sredstava za finansiranje javnih službi nego Srbija, iako ima duplo manje stanovnika.
Svetska ekonomska kriza naterala je vlade mnogih zemalja da uvedu mere štednje u javnom sektoru, a potrošnja država u regionu, uglavnom, osetno nadmašuje prosek Evropske unije.
Ukoliko se kao merilo posmatra udeo javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP), >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbija je iznad proseka EU, ali troši manje od drugih zemalja zapadnog Balkana.
Najnoviji podaci pokazuju da u našoj zemlji javna potrošnja obuhvata oko 44,5 odsto vrednosti ostvarenog BDP -a, dok je u Hrvatskoj i Crnoj Gori taj udeo oko 49 odsto BDP-a.
U EU izdaci za javnu potrošnju su znatno niži i u proseku iznose 35,8 odsto BDP-a.
Javni sektor u Hrvatskoj obuhvata, prema najsvežijim podacima, 65.000 ljudi (oružane snage, carinska služba i činovnički aparat), kao i još 180.000 lica zaposlenih u različitim javnim službama.
Vlada Hrvatske ima, inače, 15 ministarstava.
Postoji, takođe, više hiljada radnika u lokalnim i i regionalnim nivoima uprave.
Za razliku od zaposlenih u državnim i javnim službama kojima je plata smanjena za šest odsto i vraćena na nivo iz 2008, zaposlenima u jedinicama lokalne samuprave zarada nije umanjena.
Hrvatska ima budžetski deficit manji od tri odsto BDP-a, ali prema nekim analizama troši oko dva i po puta više sredstava za finansiranje svojih javnih službi nego Srbija, iako ima duplo manje stanovnika.
Premijer Hrvatske Ivo Sander saopštio je protekle sedmice, prilikom predstavljanja plana rebalansa budžeta za ovu godinu, da svi zaposleni u državnim preduzećima i ustanovima ne mogu više računati na ranije dogovoreni šestoprocentni rast plata u 2009.
Hrvatska se za sad nije odlučila da uvodi dodatni porez na zarade zaposlenih, a tu nepopularnu meru izbegla je da primeni i Federacija BiH, dok se u Republici Srpskoj od početka ove godine porez obračunava na bruto zaradu, a ne kao do tada na neto primanja.
Više od 100 hiljada činovnika u BiH
Administracija u BiH troši između 50 do 70 odsto budžetskih sredstava, posebno u Federaciji BiH, gde postoje ministarstva i na kantonalnom i republičkom nivou.
Pokušaj da se administrativna služba smanji do sada nije urodio plodom i zbog toga predstavnici međunarodne zajednice neprestano upozoravaju vlasti u BiH.
Istraživanje Centra za humanu politiku pokazalo je da je od ukupnog broja zaposlenih u BiH u javnoj upravi zaposleno 11 odsto, odnosno oko 105. 000 ljudi što je gotovo duplo više nego u zemljama okruženja.
Plate političara u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u poslednje četiri godine porasle su za oko 100 odsto.
Zarade članova Predsedništva BiH, predsedavajućeg i ministara u Savetu ministara BiH, veće su u proseku osam puta od prosečne plate u BiH.
Republika Srpska, međutim, ako se posmatra izdvojeno od BiH ima, prema podacima koje je preneo banjalučki "Glas srpski", najmanje učešće javne potrošnje u ostvarenom BDP -u od svega 35 odsto.
Rumunija poreski rekorder
Prema broju raznih poreza u regionu Balkana, ali i u celom svetu, Rumunija je bez premca, jer prema podacima Svetske banke ima čak 113 vrsta poreskih nameta.
Zanimljivo je da se broj poreza u Rumuniji uvećao u toku 2007. godine, kada je ta zemlja postala članica EU, za 19, pa je to uticalo da po tom pokazatelju bude prva na svetskoj rang - listi.
Rumunija je osim po broju poreza poznata i po veoma visokoj javnoj potrošnji, što pokazuje i podatak da će budžetski deficit te zemlje ove godine biti veći od 4,5 odsto, iako je Međunarodni monetarni fond insistirao da ti izdaci ne premaši troprocentni nivo, što je predviđeno i pravilima EU.
Srpski analitičari navode da je Rumunija i pored tako brojnih poreza stvorila bolji ambijent za male privrednike, jer su njihove poreske obaveze u toj zemlji nekoliko puta manje nego u našoj državi.
Mađarska vlada je za ovu godinu usvojila nekoliko posebnih uredbi za smanjenje potrošnje, uključujući, između ostalog, ograničnenje plata zaposlenih u javnim službama da bi svela budžetski deficit na oko tri odsto BDP -a.
Prethodnih godina je mađarski budžetski deficit, usled neumerene javne potrošnje, bio bezmalo tri puta veći od nivoa dozvoljenog propisima EU.
